VRANJE

Priča o Tomislavu Gačiću, Bosancu iz kraja na sredini železničke pruge
između Doboja i Banjaluke, i njegovom odnosu prema Vranjancima i
vlasti i poziciji u ovom gradu, počinje sećanjem daVladika Eparhije
Vranjske Pahomije Gačić stoluje na episkopskom tronu u Vranju
bezmalo tri i po decenije, hirotonisan je u leto 1992. godine u Sabornom
hramu Svete Trojice u Vranju u prisustvu patrijarha Pavla i vernog
naroda juga Srbije.
„Ovaj lepi grad predaka naših dobiće vladiku“, istakao je u svom stilu
„svetac koji hoda“ u Sabornoj crkvi, dok su se vernici, ponajviše žene,
utrkivale da dođu do njegove ruke i poljube je, uz blagoslov patrijarhov
koji pojedini Vranjanci pamte i danas.
Aktuelnu vranjsku priču o Pahomiju nastavljamo digresijom o letu
gospodnjem 2026, kada je Grad Vranje iz budžeta izdvojio dva miliona
dinara za crkve i verske zajednice i donirao pomenuti novac Eparhiji
Vranjskoj u celosti!?
Vladika, tačnije, mitropolit bez mitropolije, već je više od 15 godina u
svojoj trećoj fazi na polju odnosa sa Vranjancima, lokalnoj vlasti i
opoziciji, koju karakterišu idličan sklad sa gradskom vlašću, povremena
neslaganja sa Vranjancima i ignorisanje opozicionih stranaka.
Druga faza Pahomijevog odnosa prema vlasti u periodu od 2000. godine
do početka druge decenije 21. veka, kada se vladika našao na udaru
slobodnih medija i pravosuđa zbog afere nazvane njegovim imenom,
zapamćena je po njegovom veštom balansiranju u trouglu između
državne vlasti, koalicija DOS, DSS i SPS i lokalne vlasti u Vranju, ali i
sve jačih razmimoilaženja sa vernicima iz Vranja koji nisu bili

oduševljeni sve brojnijim angažovanjem sveštenika iz Bosne i
Hercegovine, pa je zabeleženo par javnih protesta Vranjanaca protiv
vladike.
Početak Pahomijevog obavljanja episkospke dužnosti u Vranju bio je
uslovno rečeno obećavajući, podjednako prejemčiv i za predstavnike
lokalne vlasti koju je predvodio SPS, ali i za tek stvorenu vranjsku
opoziciju koja je krajem 1992. godine bila angažovana da zaštiti vladiku
od vernika iz sela u okolini manastira Prohora Pčinjskog zbog
neplaćenih obaveza prema manastiru.
Vladika Pahomije je, međutim, vrlo brzo nakon hirotonisanja, upao u
neslaganja, a sve više i u sukob sa vernicima iz Vranja, javno
potencirajući da su Srbi iz Bosne i Hercegovine neuporedivo bolji
vernici od Srba sa juga Srbije, što je izazvalo oštre, ali i duhovite
reakcije ovdašnjih vernika koje se i danas pamte i prepričavaju.
Prva „čarka“ dogodila se već u leto 1993. godine, prilikom prijema
opozicionih političara, kada je Pahomije veličao pravovernost svojih
Srba iz Bosne, potencirajući „slabovernost“ Vranjanaca, što je
predstavnika Srpske radikalne stranke toliko iritiralo da je vladici uputio
zanimljiv prekor.
„Slušaj, ti, vladiko, mi smo Vranjanci vernici takvi kakvi jesmo, ni u
komunizmu se nismo odrekli svoje slave, ali od kako si ti došao, kiša ne
pada, sve izgore“, odbrusio je vranjski radikal Pahomiju, aludirajući na
dugotrajnu sušu u vranjskom kraju.
Zbunjenom vladiki nije ostao dužan ni ugledni gradski sveštenik.
„Kakvi smo da smo, ali se nismo turčili kao vi u Bosni, a naše su žene u
doba turske vlasti nosile šalvare, ali su se Bogu molile u našoj
pravoslavnoj crkvi i krstile sa tri prsta“, istakao je vranjski sveštenik.

Naravoučenije ove priče o Pahomiju i Vranjancima kazuje da je epilog
tridesetpetogodišnjeg stolovanja Pahomija na episkospkom tronu u
Vranju sve više budžetskog novca u kasi Eparhije Vranjske, a sve manje
kiše na vranjskim poljima!

Slavomir Kostić