Vodinelić: Sazreva svest građana

BEOGRAD

(FoNet- Kvaka 23)

Pobuna protiv autoritarne vlasti je dobra vest, jer “osvešćuje sve veći broj građana, bez obzira na njihova uverenja”, i pokazuje da narasta svest o kršenju Ustava i podređivanju institucija političkoj volji, izjavila je u intervuuu FoNetu profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić.

U okviru serijala razgovora Kvaka 23, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union u penziji je kao najveće kršenje Ustava označila “vođenje pregovora o Kosovu, koji moraju biti u nadležnosti Vlade”.

FoNet / Aleksandar Levajković

FoNet / Aleksandar Levajković

Ona nije iznenađena zahtevom za ostavkom predsednika Srbije Aleksandra Vučića i tvrdi da je “autokratska vlast postala izvor svih problema”.

Pod “lučanskim uslovima” ne treba izlaziti na izbore, ali treba insistirati na “velikoj izbornoj posmatračkoj misiji OEBS, poput one u Ukrajini 2014. godine”, rekla je Rakić Vodinelić u razgovoru s novinarkom Danicom Vučenić.

Prema njenom stavu, u Srbiji postoje “stvarnost i fikcija” i “strašno nezadovoljstvo, protest i nekakva imitacija države koju imamo”.

Kako je objasnila, “stvarnost čine nezadovoljni, gnevni i poniženi ljudi koji pokušavaju da izraze nezadovoljstvo, tražeći odgovornost”.

Na drugoj strani je “predsednik Republike, koji ignoriše instititucije i državu i popunjava ih autoriranom voljom”, ocenila je Rakić Vodinelić.

Ona proteste građana tumači kao “odraz sazrele svesti da ovako više ne može i da sa tom svešću građani počinju da stiču određenu moć”.

FoNet / Aleksandar Levajković

FoNet / Aleksandar Levajković

“Razumeju da su upali u blato i da ne mogu više da žive u fikciji u kojoj se osećaju nemoćni” i u kojoj se predsednik Vučić “ponaša kao vrhovni gospodar, ubeđujući ih da žive život o kakvom on govori”, precizirala je Rakić Vodinelić.

Ona smatra da “nije nikakvo čudo da je Vučić postao “jedina adresa”, jer je prikupio glavne poluge moći izvršne, sudske i zakonodavne vlasti, pretvorivši ih u svoju autoritarnu vlast i moć.

Zahtev da on podnese ostavku, Rakić Vodinelić, s jedne strane, vidi kao politički naivan, jer se od “takovog čoveka ne može očekivati da dobrovoljno odstupi sa mesta na kome se nalazi”.

Ona je, međutim, predočila da je taj zahtev istovremeno i ozbiljan, jer govori “u kojoj meri je sazrela svest građana o zanemarivanju insititucija”.

Prema njenom stavu, “autoritarna vlast znači nedemokratsku vlast”, u kojoj je predsednik “istisnuo institucije i uveo svoju autoritarnu volju, sublimirajući odgovornost za sve na jednoj adresi”.

FoNet / Aleksandar Levajković

FoNet / Aleksandar Levajković

Ukazujući da je ustavni mehanizam za smenu predsednika prilično “tvrd”, Rakić Vodinelić je napomenula da je jedino Ustavni sud nadležan da vodi postupak i da formalno proceni da li je on prekršio Ustav.

Kako je obrazložila, “računa se samo ono što kaže Ustavni sud, pored dve trećine poslanika u Skupštini, što je odredba koja korespondira sa činjenicom da predsednika biramo neposredno”.

Ona je “sigurna da je opozicija, makar ona koja je na ulici, svesna da građani ovoga puta ne žele smenu vlasti, već da žele promenu sistema”.

Odgovor nije u novim, nekompromitovanim licima, istakla je Rakić Vodinelić, već u formulisanju “čvrstog akta sa obrisima prelaznog novog sistema koji bi se ponudio građanima”.

Upitana da li je moguć dogovor opozicije o demokratskim principima, iako nema konzenzusa o strateškom putu Srbije, usled ideoloških razlika i zalaganja za različite vrednosti, pa i ekstremno desne, ona je odgovorila da “ne zna šta iz toga može da se izrodi”.

FoNet / Aleksandar Levajković

FoNet / Aleksandar Levajković

Rakić Vodinelić napominje da “mi ne poznajemo sebe kao društvo, nemamo ozbiljna sociološka istraživanja i analize, niti znamo koliko zapravo procenata građana podržava ekstremnu desnicu, koja je glasna”.

“Ugrožava živote pojedinih ljudi, poput Marinike Tepić”, upozorila je ona i konstatovala da izbori nisu mera podrške određenim opcijama, jer od 2012.godine izbori “nisu slobodni”.

Upitana da li strateško usmerenje partija ka Evropskoj uniji (EU) ili Rusiji može da bude prepreka dogovoru opozicije, Rakić Vodinelić je uzvratila da konzenzus verovatno može da se postigne, “ako ima nekog života” izvan EU i izvan Rusije.

Ona je taj stav objasnila kroz “apstraktan zahtev i levo i desno orijentisanih građana za pravdom”, koja se odnosi i na ekonomska pitanja, izbore, ravnopravan tretman u svakodnevnom životu, eliminisanje korupcije, nepotizma ili partijskog zapošljavanja.

To su osnovni zahtevi koji povezuju sve te ljude, ocenila je Rakić Vodinelić, rekavši i da “mi Evropu i Rusiju u našem svakodnevnom životu ne osećamo kao životni problem”, ali da, na primer, “osećamo neravnopravnost pred pravosudnim organima”.

FoNet / Aleksandar Levajković

FoNet / Aleksandar Levajković

Govoreći o izbornim listama, ona je ocenila da opozicione partije “moraju da se okupe i formulišu na ideološkim principima, što podrazumeva dve liste”, ali da i jedna lista može da bude rešenje “sada kada je situacija krizna”.

Prema njenom objašnjenju, “treba ograničiti i eliminisati na izborima nečiju autoriranu vlast i volju i vratiti demokratske principe i pravičnost u svakodnevni život”.

U krizi, stranačke i ideološke razlike “nisu toliko strašne”, uverena je Rakić Vodienlić, koja napominje da u proporcionalnom izbornom sistemu opozicija sebi ne može da dozvoli više od dve liste, jer u protvnom, postoji opasnost da ne osvoji census.

Ona ukazuje da poruka “smenimo Vučića, a posle će sve biti lakše” predstavlja opasnost, ali misli i “da smo često spremni da potcenjujemo rezultate smene Miloševića”.

Posle toga, Srbija se vratila u Ujedinjene nacije, postala članica Saveta Evrope i aktivirala se u OEBS, podsetila je Rakić Vodinelić, kojoj se čini da je “suviše kratko vreme od Miloševića do danas”.

Kako je procenila, “ljudi nisu zaboravili loše strane ondašnje vlasti i sada postoji veća spremnost građana da u budućnosti kontrolišu vlast nego što je postojala tada, kao što je tada postojalo mnogo veće poverenje u opoziciju, nego što je slučaj danas”.

FoNet / Aleksandar Levajković

FoNet / Aleksandar Levajković

Osvrćući se na građanske proteste, Rakić Vodinelić je ukazala na dilemu da li će njihova snaga “omogućiti demokratsku smenu vlasti i uspostavljanje novog sistema”, jer je “lakše promeniti čak i ovakvu vlast, nego promeniti sistem na kojem ta vlast počiva”.

“Nešto je bilo zagrebano 5.oktobra”, ocenila je ona, ali su opstale “mnoge poluge vlasti kojima se Milošević koristio, kao autoritarni vladalac, koji je posle skliznuo u diktaturu”.

“Današnji političari na vlasti, kao dobri učenici Miloševića, vrlo vešto upravljaju tim polugama”, tvrdi Rakić Vodinelić, koja smatra da su članice EU, s druge strane, “opčinjene” velikim zlom koje se dogodilo na prostoru bivše Jugoslavije.

Prema njenim rečima, “to zlo vide kao jedino o čemu treba da brinu, a predsednika posmatraju kao garanta mira i stabilnosti u regionu”.

“To zvuči malo cinično, ali izgleda da se oni zadovoljavaju tim mirom i tom stabilnošću kojima Vučić obezbeđuje sva ostala zla”, tvrdi Rakić Vodinelić.

Ona je to ilustrovala potiskivanjem demokratije u korist autokratije, gaženjem principa podele vlasti i negiranjem vladavine prava i predočila da “sve to za EU nije ugrožavanje mira i stabilnosti”.

To je, kako upozorava Rakić Vodinelić, “kratkovido gledanje, jer potiskivanje demokratije i vladavine prava može da vodi samo u neki novi nemir, možda ne šire, ali na području Srbije”.

FoNet / Aleksandar Levajković

FoNet / Aleksandar Levajković

Ona je, govoreći o podršci akademske zajednice protestima građana, koju je i sama potpisala, ocenila “da se ipak ne može govoriti o insititucionalnoj pobuni sve dok se tome ne priključe studenti, jer je univerzitet zajednica onih koji uče i onih koji podučavaju”.

Izjavu ministra prosvete Mladena Šarčevića o profesorima, potisnicima podrške, Rakić Vodinelić, koja je 1998.godine otpuštena sa beogradskog Pravnog fakulteta na osnovu restriktivnog Zakona o univerzitetu, vidi kao “odraz vaspitanja”, koja je “ni malo nije pogodila”.

“Polazeći od njegovog prezimena, setila sam se Šarčevića koji je bio odličan teoretičar međunarodnog privatnog prava u bivšoj Jugoslaviji, čuvenog sarajevskog filozofa Šarčevića, pa i Šarčevića koji danas predaje na uglednom nemačkom univerzitetu, tako da ima i Šarčevića sa dobrim imenom”, zaključila je Rakić Vodinelić.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare