VLASOTINCE

Životni put jednog čoveka je nepredvidiv i pun je briga, radosti i neizvesnosti. Mesto i porodični dom rođenja nisu nikakva garancija da će se njegov život odvijati u sredini gde je njegov plač doneo ogromnu radost njegovim roditeljima i rodbini. Na ovdašnji svet Siniša Pavić je stigao 22.januara 1933.godine u Sinju, živeo dobar deo svog života u Beogradu a poslednje tri decenije svog života proveo je u Vlasotincu gde se večno i skrasio 16.avgusta 2024.godine.
U pomen četrdesetog dana od njegove smrti njegovi Vlasotinčani organizovali su Komemorativni skup ,,Veče sećanja na Sinišu Pavića” u sali Kulturnog centra u kojoj je bio veliki broj njegovih prijatelja i poštovoca koji su na istančan način pokazali svako poštovanje za ovog velikog scenaristu i izuzetno uspešnog jugoslovenskog i srpskog stvaraoca mnogih televizijskih serija.
Predsednik opštine Vlasotince, Bratislav Petrović iskazao je zahvalnost Siniši Paviću za sve ono što je učinio na kulturnoj afirmciji varoši vlasotinačke i što je ,,uvek bio tu i za po koji savet, mišljenje, onda kada smo ga zatražili neposredno ili posredno, ali i onda kada nismo, umeo je diskretno da nam da smernice”.

• Bio je naš sugrađanin, naš prijatelj, vlasotinački zet, čovek koji je pored svoje supruge toliko zavoleo Vlasotince da je u njemu proveo poslednje skoro tri decenije života. Vlasotinčani su ga, osim pažnjom i poštovanjem nagradili Poveljom ,,Počasni građanin Vlasotinca”. A on im je uzvraćao iskrenim odnosom, toplinom, empatijom i neretko materijalnom pomoći. Imao sam čast da mu četitam 90.rođendan, pre skoro dve godine. Primio me je u svom domu, vedar, nasmejan i želim da verujem, srećan što smo se setili tog dan da ga posetimo. Želim da porodici, ali i sugrađanima, kažem da ga nećemo zaboraviti. Naprotiv, već radimo na tome da osmislimo načine na koje će Siniša Pavić biti zauvek deo našeg kulturnog miljea Vlasotinca – dao je obećanje prvi čovek vlasotinačke opštine Bratislav Petrović, da će se lokalna samouprava na pravi način odužiti Siniši Paviću za sve ono što je on uradio za varošicu na reci Vlasini.
  Predrag ,,Pepi” Smiljković imao je više glavnih rola u mnogim televizijskim serijama koje je potpisivao Siniša Pavić, i samo zahvaljujući njemu osetio je svu blagost i popularanost jednog istinskog umetnika.
• Pre nešto više od trideset godina sreli smo i od tada je krenula naša sardnja. I ja Sinišu pamtim kao izuztenog čoveka i profesionalca u svakom smislu i to što je vezivalo njega i ovo mesto to humor, duh ta neka mentalitetska crta našeg mesta koja ima sličnost sa nekim dalmatinskim mestima. Siniša je voleo da piše o nama, i o običnom čoveku, koje je sretao na ulici svaki dan i on je znao da na specifičan svoj način da radi. Sve vreme koje sam proveo sa njim imam osećaj kao da sam završio neku veliku školu. Imamo ideju da ovde osnujemo neki festival pozorišni koji će da nosi nagradu pod imenom Siniše Pavića – rekao je Predrag ,,Pepi” Smiljković, koga pamtimo iz mnogih televizijskih serija a jedna od poslednjih je u seriji ,,Junaci našeg doba” gde je maestralno odigrao lik ,,Tike Špica”.
  Ulogu Baničke roštiljdžije u seriji ,,Junaci našeg doba”, Slobodan Davinić je odigrao na gotovo maestralan način, a njegovo porodično prijateljstvo sa Sinišom Pavićem bilo je više od običnog poznanstva i prijateljstva.
• Siniša Pavić bio je hroničar svih vremena, onih prošlih ovih sadašnjih i onih budućih koji će tek doći. On je samo dobro poznavao i razumeo dušu čoveka i karakter ljudi, manir i vrline, posebno društvene odnose i on je sve to na jedan univerzalan način stvarao kroz serije i druga dela najčešće kao humorističke priče. I zato se serije Siniše koje se, sada, reprizno ponavljaju njihova gledanost je veća od serija koje se sada prikazuju. On je pisao humorističke serije, ali je pisao i ozbiljne dramske serije. Uz sve to bio je i vrstan pravnik za kojim nisu ostali nezavršeni predmeti po odlasku u penziju. Siniša je imao i izuzetnu podršku u svojoj supruzi Ljiljani čije se ime potpisivalo kao saradnika u mnogobrojnim serijama. Sahranjivanjem Siniše na groblju u našem gradu on je defintivno naš Siniša, i ako je on mogao biti sahranjen u Aleji velikana, Zaslužnih građana ali on je želeo da pošiva u Vlasotincu gradu koji je voleo svim svojim bićem – kazao je Slobodan Davinić, drhtavim glasom, a za to vreme njegovom izlaganja navirile su se suze u očima njegovoj lepšoj polovini Oliveri koja je bila u prvim redovima u sali Kulturnog centra.
• Ja sam vrlo često, poslednjih godina, dolazio ovde kod Siniše da montiramo serije, pa se tako osećam kao deo ovog grada. I tako, eto, prođoše četrdeset dana od njegove smrti, a ja se još uvek, hvatam za telefon da ga nešto pitam ili da mu nešto javim. Znam da svima nama nedostaje koji smo ga voleli i poštovali. Naravno da najviše nedostaje svojoj supruzi Ljiljani za koju je vezivala besmrtna ljubav i ona mu je bila najbliži i najveći saradnik. Bez preterivanja serije su nastajale u ,,umetničkoj radionici porodice Pavić”. Siniša Pavić je svakako najznačajnija ličnost i stvaralac u istoriji jugoslovenske i srpske televizije. Ogromno delo koje je stvorio nema uporedbe ni sa jednim drugim niti će imati – posebno je naglasio Slobodan Terzić, dramarturg i dugogodišnji saradnik Siniše Pavića.
  Sa puno emocija o svom ocu govorio je njegov sin Vladimir, koji se najpre zahvalio organizatorima ovog skupa posvećenom njegovom ocu i rekao da ih je porodica zamolila da ovakav skup ne bude organizovan ranije.
• Čovek ne može da bira gde će biti rođen, ali zato može da bira gde će večno živeti i tata je tako prihvatio Vlasotince kao svoje i on je zaista zavoleo ovu sredinu. Na samoj sahrani okupio se veliki broj ljudi i skoro svaki, od njih, nam je prišao da kaže nešto lično o mom ocu, što nam je kao porodici, u tom najtežem trenutku, bilo veoma važno – rekao je Vladimir u svom kraćem obražanju.
  .Pre početka komemorativnog skupa, prisutni u sali, minutom ćutanja iskazali su poštovanje prema njegovom liku i delima koje je ostavio za sobom.
  Tekst i foto: Vlastimir Stamenković