Više od trideset hiljada osoba sa Kosova i Metohije izbeglo u Vranje, kako žive?

VRANJE


U Vranju je tokom 1999. godine utočište našlo više od trideset hiljada raseljenih Srba sa Kosova i Metohije. Među njima su i pripadnici Romske zajednice. U samom Vranju i okolini raseljene porodice u privremenom smeštaju bore se da prežive.

Od kada su morali da napuste svoje kuće u Prizrenu žive teško, ali su, kažu, barem bezbedni.


“Od kada smo izbegli nisam išao u Prizren. Kuća upaljena, opljačkana,” kaže Džeki Đorđević iz Prizrena.

U naselju Donje Vranje, u četiri stambene zgrade žive raseljena lica, najviše iz Prizrena. Od primanja ne mogu da sastave kraj s krajem. I ono malo što prime, kažu potroše na lekove.

“Primamo osam i po hiljada dinara, živim samo od toga, radno nesposoban sam, imam anginu pektoris, šećerni bolesnik. Ne radim nigde i šest hiljada dinara za lekove dajem,” rekao je Ranko Stanković iz Prizrena.

Sa njima su i raseljeni Romi takođe sa Kosova i Metohije.

“Živela sam u selu Žitinje, bile su pretnje i silovanje. Devojku su silovali Šiptari, kad smo došli ovde zapalili su mi kuću sve do temelja”, navela je Sabrija Alija iz Žitinja kod Vitine.

Napominje da joj je dete bolesno, prima osam i po hiljada i dodaje da žive skromno.

Jankovići su iz Gnjilana i dugo su bili u kolektivnom centru potom u privatnom smeštaju. Uspeli su da se skuće u vranjskom naselju Raška.

Žive od grnčanskog zanata i podižu dvoje dece.

“Hvala Bogu dobro nam ide, pomaže mi supruga, radimo naizmenično. Ja pravim ona dorađuje ili obratno, evo već dve godine radimo”, kaže Branko Janković iz Gnjilana.

Kristina Janković kaže da su deca mala i da za sada mogu da zarade za osnovne potrebe, ali i da planiraju da se time ozbiljnije bave.

Na Kosovu im je ostalo sve, kaže Brankov otac Živorad. Tamo mu je sahranjen četrnaestogodišnji sin Zoran koga su ubili Albanci. I Živorad je teško ranjen, vide se ožiljci od metaka koji su prošli kroz njegov vrat.

” I ja sam ranjen u ruku i u vrat. Imam šest metaka kad sam bio ranjen, jedva sam ostao živ. Mi smo otišli u njivu da žanjemo i oni su preko druge njive pustili rafal i mene i njega su izrešetali”, kaže Živorad Janković .

Strahotu koju su doživeli ne mogu da zaborave. Najteže im pada, kažu, što se malo zna o žrtvama koje su podneli Srbi na Kosovu i Metohiji. (RTS)

Prati
Obavesti me o
guest

2 Komentara
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
Добривоје Маринковић
Добривоје Маринковић
1 mesec pre

У Органу управе СО постоји документација колико је грађана КиМ дошло 1999.г. па би замолио аутора текста да провери број дошлих грађана у Врању. По мом сазнањау није било 30.000 већ много мањи број. Можда аутор сматра да су грађани дошли у Врању али због недостатка просторија за смештај наставили пут према Нишу и још много више. Чак су отишли у Бгд. па и Војводини где је више места за смештај. Само град има око 55.000 становника а цела општина око 85.000 становника. Како би избегледао град и околина са толиком бројем. Извињавам се ако сам погрешио али би било много јасније када се добију подаци од надлежних органа.