LESKOVAC

Od sredine novembra 2023. godine do kraja jula 2025 godine obavljeno je 5.080 mamografskih pregleda. kaže Marina Stević, zamenica načelnika radiologije u leskovačkoj bolnici.

Ona objašnjava da je ovaj aparat u grupi najboljih ove vrste, koji omogućava oko 70 preseka žlezdanog tkiva dojke.
„Od 13. novembra do kraja 2023. godine bilo je preventivno pregledano 116 žena. U 2024. godini pregledano je 1077, a u 2025., do kraja jula, kada se stalo sa radom 680. Ostali broj su dijagnostičke mamografije. Mi smo dnevno radili tri dijagnostičkih i pet preventivnih mamografskih pregleda.“

Ovaj mamograf se u javnosti pominje kao donacija predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a posle ponovljenih pitannja novinarke Regionalne informativne agencije JUGpress šta žene iz Jablaničkog okruga da rade bez mamografa od 2023. do 2025. godine, za kada je najavio da će stići ovaj dijagnostrički aparat.
Stevićeva pojašnjava da je reč o donaciji Ministarstva zdravlja, a da je predsednik doneo mamograf.

Mamohraf nije radio oko dva mesexa, rečeno je tbog servisiranja a doktorka Marina Stević kaže da lista čekanja ne prelazi mesec dana.
„To je u zakonskom roku. Radimo fleksibilno, ono što je hitno ima prvenstvo pregleda. Ne očekujemo da ovaj zastoj napravi neku veću listu čekanja pacijentkinja, a same žene trenutno odlučuju hoće li sačekati na pregled ili otići negde drugde. U suštini, nemamo hitne slučajeve.“

Zamenica načelnika radiologije, iznela je podatke o radu magnetne rezonance, koja je sa radom krenula 1. decembra 2023. godine.
„Do sada je urađeno 2.774 pregleda. Uz napomenu da smo još uvek u povoju što se tiče tehničara i lekara, jer, recimo, ja tokom moje specijalizacije nisam imala megnet u obuci. Još uvek imamo pomoć kolega specijalista sa strane. Dnevno pregledamo 8-10 pacijenata. Pregled traje od 45-60 minuta, zavisno od toga šta se radi. Krenuli smo sa pregledom kompletnog centralnog nervnog sistema, radimo kičmeni stub u celosti, pregled abdomena i male karlice. Pregledamo i ljude sa Kosova i iz Vranja. Što se skenera tiče, imamo ih dva, a dobili smo ih u julu i decembru 2022. godine. Kroz ovu dijagnostiku do sada je prošlo 41.000 pacijenata. U ovoj godini pregledano je 5.600 ljudi, ali moram da pojasnim da ima mnogo onkoloških pacijenata, pa oni retko imaju pregled samo jedne regije. Kod ovih 5.600 osoba pregledano je 8.400 regija.“

NEDOSTAJU SPECIJALISTI

Služba za radiološku dijagnostiku Opšte bolnice ima problem zbog nedostatka specijalista na odelenju. Stevićeba kaže da trenutno imaju četiri lekara na specijalizaciji, ali će proći još minimum tri godine da oni završe. „Dva lekara ne učestvuju u dežurstvu, jedan zbog zdravstvenog stanja, drugi zbog deteta, a služba radi 24 časa. Pre podne mi imamo različite dijagnostike, tako da jedan čovek mora da bude za skener, drugi za magnentu rezonancu, treći za ultrazvuk, četvrti za kolor dopler, za klasičnu rentgengrafiju peti. Mamografije pripajamo uz neku od metoda. Jedan lekar radi drugu smenu normalno zakazane skenere i one urgentne, a jedan, sedmi, koji je dnevna dežurna smena, osmi ide u treću smenu i deveti koji izlazi iz treće smene. Posebno su nam opterećeni vikendi, jer su dežurstva sa po jednim lekarom. Jedina smo služba koja je ispunila plan i ostvarila ga sa 170% predviđenog.“

Stručnjaci iz leskovačkog Zacoda za javno zdravlje upozoravaju da se rak dojke kod znatnog broja žena u Srbiji otkriva kasno. 

“Studije su pokazale da je u Srbiji kod manje od trećine žena (28,4%) dijagnostikovan maligni tumor koji je manji od 2 cm i lokalizovan je na tkivu dojke. Nažalost, studije su pokazale da je kod skoro 50% žena njegova veličina bila preko 2 cm, sa već postojećim bližim ili udaljenim metastazama, što može predstavljati jedan od razloga velike smrtnosti žena obolelih od raka dojke u Srbiji. Imajući ovo u vidu, kao jedina efikasna mera za smanjenje stope umiranja od ove bolesti je rano otkrivanje, odnosno sekundarna prevencija”, navode iz Zavoda za javno zdravlje.

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirao grad Leskovac.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izrazavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.