VRANJE
Negde u drugoj polovini 2021. godine, posle pokušaja kupovine prostorija OK radija, vlasnik kladionica Dejan Nikolić Kantar, odlučio je da svoju kladionicu proširi tako što će u stambenoj zgradi, višespratnici, izgraditi dodatni objekat od pedesetak kvadrata kako bi ubacio što više kockarskih mašina. To je bio objekat bez ijedne dozvole koje ne bi niko mogao da izda jer je nenormalno tako graditi. Ne samo što je nelegalno, već je i opasno po živote svih koji tu žive ili koriste garažu, iznad koje lebdi taj nelegalni objekat, oslonjen samo na tri slabašna stuba.
Te 2021. godine, građevinska inspekcija nalaže da se zaustave radovi, međutim pošto nijedan objekat nikada nije srušen u Vranju, to rešenje građevinske inspekcije ne predstavlja nikakav problem, nastavlja se sa gradnjom. Pošto vlasnica OK radija prijavljuje probleme, trpi pretnje i atake. Prvo sa razbijanjem izloga kafea No Comment, a potom i upadom i demoliranjem prostorija koje je završeno obraćanjem Dejana Nikolića Kantara. On je tada najavio pakao zaposlenima i vlasnici, zbog čega je kasnije pravosnažno osuđen za nasilničko ponašanje na 14 meseci zatvora.
On se tu ne zaustavlja već dovršavanjem nelegalnog objekta zaziđuje deo prostorija OK radija. Fotografija zazidanih prostorija neka je vrsta amblema stanja u kojem su mediji u Srbiji.
Usledila su dva sudska procesa. Jedan za nasilničko ponašanje, za šta je dobio 14 meseci zatvora, a drugi za pretnje upućene vlasnici i zaposlenoj, tokom suđenja, za šta je dobio 18 meseci zatvora. Presude su potvrđene, prva već odrađena, a drugu kaznu Dejan Nikolić Kantar upravo izdržava.
Tužilaštvo i sud u Vranju su osvetlali obraz profesiji, efikasnim istragama, profesionalnim suđenjima i pravosnažnim presudama.
Za svo to vreme, onaj posao koji je najlakši – realizacija naloga gradskih inspekcija da se sruši nelegalni objekat – ni posle dve godine nije realizovan. Teško je verovati da će se to ikada dogoditi. Gradonačelnik i načelnik gradske uprave Vranja su nepromenjeni. Imao sam brojne sastanke i pisao im dopise, objavljivao tekstove. Dejan Nikolić Kantar, i pored toga što „leži“ po zatvorima, izdržavajući ove kazne koje nije planirao, profitira i od tih pedesetak kvadrata gde uvek ima posetilaca, koji se opsednuto klade na „sreću“, veliki broj mladih. (Formalno je tokom suđenja vlasništvo preneo na brata ili oca).
Carstvo ovog lanca kladionica se širi. Nema konsekvenci. Tužilaštvo za organizovani kriminal nije reagovalo kada je bilo potpuno jasno šta je temelj problema. Da to nije mali OK radio, dve žene koje su postale mete lokalnom moćniku, koji ima više od pet presuda za počinjena krivična dela. Od kojih je jedna presuda, ironično, presuda za nelegalno organizovanje igara na sreću.
No comment kafe je ugašen u avgustu 2022. godine. Ispunjeno je obećanje koje im je, dva meseca ranije, dao Dejan Nikolić Kantar. Od tog kafea finansirao se OK radio. OK radio je izgubio nekoliko zaposlenih i danas zazidan vegetira.
Da li je to sudbina novinarstva u Srbiji, da samo ako se postupak dovoljno dugo drži u fokusu javnosti i institucija, bude nekih konsekvenci prema počiniteljima, a da cilj nasilnika nije bitan. To jest, da se poneko kazni, a napadnuti medij nestane ili vegetira dokazujući da postoji sloboda medija, bez ikakve snage.
Ima onaj motiv iz narodne pesme Zidanje Skadra na Bojani u kojoj jedan od braće Mrnjavčevića zazida svoju mladu suprugu u zidine tvrđave koju grade, a koja treba da ih zaštiti od najezde Turaka, jer postoji verovatnje da je nemoguće izgraditi veliku građevinu bez ljudske žrtve. Vuk Karadžić dodatno tvrdi da su ljudi tada verovali da treba izbegavati gradiliše, jer su se plašili da njihova senka može biti zazidana i da će možda umreti bez nje.
Istinski profesionalni mediji su izgleda isti bauk kao nekada gradilišta, i da je potrebna žrtva „zaziđivanjem“. OK radio je žrtva Dejana Nikolića Kantara. I ta žrtva mu i dalje donosi profit.
Napisao sam pregršt tekstova na ovu temu i paradoksalno je, ali i simptomatično, da je upravo tamo gde sam očekivao da će biti najlakše rešiti problem, u stvari najteže. I ovo je najplastičniji primer političke volje, ako je nema, ništa se neće dogoditi ili ako je ima, mogu se i planine pomerati. Ostaje nam da se zapitamo šta je uticalo na političku volju u Vranju. Ne mogu da verujem da je to strah od Kantara: ipak, država ima brojne mogućnosti, ceo represivni aparat, i vrlo snažnu volju pravosudnog sistema koji se dokazao. Da li da pogađamo dalje? Da li su to neke direktne, pojedinačne ili grupne, koristi koje imaju oni koji nisu realizovali svoje jasne odluke već dve godine? I pored završenog sudskog procesa, odgovornog za nelegalnu gradnju koja se završila nekom nagodbom, priznanjem i kaznom koju je predložio sam počinilac, odnosno njegov pravni tim, odnosno vlasnik kladionica.
Kada je Uprava za igre na sreću Ministarstva finansija Republike Srbije dobila informaciju od novinara da je kažnjenik Dejan Nikolić Kantar osuđen za ilegalno organizovanje igara na sreću, što ga direktno diskvalifikuje od dobijanja licence za otvaranje kladionica, ipak dobio tu licencu, i kada mu je oduzela privremeno licencu, Upravni sud iz Niša, poništio je ovu odluku i tu se priča od tragova novca završila.
Nečinjenje gradske uprave u Vranju je razumljivo iz ovog ključa, ali potpuno neprihvatljivo.
Nelegalne građevinske radnje Kantar je izvršio i direktno preteći svim gađanima i gradu da mogu ostati bez vode, gradeći objekte iznad vodovodnih cevi kojima se grad Vranje opskrbljuje.
Protiv Nikolića traju sudski procesi od kojih su neki započeti i pre ova dva u kojima je osuđen.
Napad i pretnje tadašnjem načelniku Policijske uprave Vranje. Direktni, najdirektniji napad na nosioce vlasti u Vranju, zaštitnika građana.
Pretnje i uznemiravnje bivše partnerke (isto tipično, mačizam i zlostavljanje žena vodi se kao nekažnjivo, sudeći po stalnom rastu nasilja i femicida) i dalje traje ovaj proces, takođe započet pre dva završena, vezana za OK radio.
Tokom pritvora u Centralnom zatvoru, Nikolić je, prema optužnici, brutalno pretio službeniku Ministarstva pravde u zatvoru. I taj proces je u toku.
Volim Vranje. Sa Fondom B92, izgradio sam u tom gradu Sigurnu kuću za žrtve porodičnog nasilja. Učestvovao u brojnim društvenim i socijalnim inicijativama za pomoć ugroženim i najranjivijim. I danas kada se ukaže prilika da se pomogne, gledam među prvima statistiku Vranja, i da li može biti prioritet. I dalje ću to činiti. Voleo bih i kada bi čelni ljudi Vranja mnogo više radili za dobrobit ovog divnog rada, divnog brenda, pomalo ofucanog, ali sa dobrim temeljima i sa brojnim dokazima iz bliske istorije da je moguće izgraditi uspešnu priču.
Veran Matić