NIŠ

U borbi protiv korupcije u zdravstvu lekari-uzbunjivači imaju ključno mesto, ali postoji problem jer  ih progone zvanične institucije. Sistemska zaštita uzbunjivača u Srbiji ne postoji, postoji samo zakonski okvir koji je pun propusta, odnosno, postoji “Otkaz umesto nagrade “. To su pokazala i slučaja, u Boru i Nišu. Lekari uzbunjivači iz Hitne pomoći u ovom gradovima, dr Vesna Plešić i  dr Miodrag Branković umesto da budu nagrađeni dobili su otkaze. O tome kroz šta su sve prolazili govorili sun a konferenciji pod nazivo ” Uzbunjivači u zdravstvu – cena ljudskog života ili opstanak na funkciji … “, kao i Dejan Zejnula , osnivač pokreta ” Meri – pravo na život ” iz Beograda,čiji se pokret  bavi zaštitom pacijenata. On je izneo primere gde su pacijenti stradali, zbog mnogih nepravilnosti u radu lekara koji su zataškavani  ali i o Zakonu koji ne postoji za Službe hitne pomoći. Organizator konferencije je Regionalni centar ” Mobing ” iz Niša, a moderator je bila Aleksandra Barton , direktorka ovog centra.                           

Dr Vesna Plešić, lekar iz Hitne medicinske pomoći Doma zdravlja Bor radila je po ugovoru, radila je redovan posao, dežurala, bila u pripravnosti, pozivana za teren i nakom što se njena smena završila, radila kao mrtvozornik o čemu je obaveštena  porukom preko vibera  i bez potpisanog ugovora, bila  u kovid ambulanti. Kada je počela da ukazuje na nepravilnosti u Hitnoj pomoći, na nedostatak lekara i vozila, na to da se takav odnos odražava i na pacijente, počeo je mobing nad njom. Na kraju je ostala bez posla. Za sve što je iznela dr Vesna Plešić poseduje dokumentaciju koja je dostavljena i određenim relevantnim institucijama.

                          “Kao mladi lekar i kao neko ko voli posao koji radi dala sam maksimum sebe na poslu. Nakon proglašenja pandemije kovid virusa radila sa I sa kovid pacijentima. Dežurala sam redovne smene, bila u pripravnosti odmah nakon tih smena i sve to sam videla kao šansu da naučim još više. Kovid dodatak nisam primala  sve do maja 2021.godine dok se nisam pobunila a postoji sumnja da su uprava  i nemedicinsko osoblje jesu. Hitna pomoć u Boru ima samo dve ekipe i dva saniteta u dnevnoj smeni I jednu ekipu I jedan sanitet u noćnoj smeni. Radila sam dajući sve od sebe. Vremenom sam shvatila da imam najveći broj pripravnosti, a onda sam određena da radim I kao mrtvozornik I ako nikada nisam potpisala to rešenja što je protivzakonito.Morala sam da idem na uvidjaje I ako za sve to nisam imala rešenje.Druge kolege su to isto rešenje potpisale. Počela sam da se bunim I da ukazujem na nepravilnosti I da  to nije u skladu sa zakonom, ali tada je počela tortura prema meni”, kaže dr Vesna Plešić.

                     Prema njenim rečima radila je kao mrtvozornik protivzakonito jer je potpisivala i potvrde o smrti. Pozivana je u svokom trenutku za terene i kada bi završila dnevnu smenu radila je pripravnost i  noćnu smenu. Lekarima iz Hitne pomoći u Boru je, kada su u pripravnosti potrebno je i po sat i po da se samo pripreme za odlazak kod pacijenta. U vreme korne to vreme se produžavalo jer su lekari morali da oblače i zaštitna odela.

                 “Doktorki Vesni se stavlja na dušu i smrt pacijenta kojeg je ona kao lekar Hitne pomoći zbrinula, predala na dalje lečenje bolnici, a koji je nakon nekoliko dana preminuo. Sve to je bila posledica njenog ukazivanja na nepravilnosti u Hitnoj pomoći, na to da nije plaćane za posao koji je radila, da je bila preopterećena, da je lekarima u noćnoj smeni potrebno i do sat i po da stignu do pacijenta jer to ne radi ekipa koja dežura. Kada nije primljena u stalni radni osnos a imala je pravo na to jer je radila sa kovid pacijentima zatražila je uvid u dokumentacija. To joj nije dozvoljeno mada je imala pravo na to. Na kraju je sa njom raskinut i ugovor o radu na određeno vreme”, objašnjava Aleksandra Barton, advokat.

                      Dr Vesna Plešić  ne razume situaciju u kojoj se našla . Njena jedina želja je da pomogne pacijentima. Sada kada se našla u ovoj situaciji razmišlja o tome da napusti zemlju, ali onda kaže da ne može to da učini, da želi da svoje znanje primeni u lečenju naših ljudi. Potrebna joj je sami šansa za to.

                     Dr Miodrag Branković, lekar,  uzbunjivač iz Hitne  pomoći u Nišu je  dodao da slični problem postoje i u niškoj službi Hitne pomoći.I on je jedan od lekara koji plaća cenu zdravog razuma a to je ukazivanje na nepravilnosti koje se digađaju oko njega.

                    “Krenuo sam da tražim informacije od javnog značaja, da ukazujem  na nepravilnosti,  da upozoravam da nemamo dovoljno lekara  što je rezultiralo u jednom slučaju i smrću pacijenta, a završilo se sa osam disiplinskih prijava. Pre mesec dana dobio sam treće upozorenje pred otkaz. Supruga koja radi, takođe, u Hitnoj pomoći zbog mene je izožena torturi. Kolege iz straha da ne budu izloženi istom mobingu kao mi ne sarađuju sa nama.Ovo je jedna mukotrpna bitka”, kazao je Branković.

                   Branković je početkom ove godine, između ostalog, kao uzbunjivač pokrenuo unutrašnjo i spoljašnje uzbunjivanje kada je premino pacijent koji je imao 46 godina jer je ekipa stigla 51 minut kasnije od trenutka kada je primljen poziv.

                   “U Zavodu za hitnu medicinsku pomoć u Nišu je bio još jedan uzbunjivač. On je bio i na sudu i dobio je presudu Kasacionog suda. Kada dođe do toga ustanove u tom slučaju gube puno para koje moraju da isplate, a bilo bi bolje da se taj novac uloži u kupovinu opreme kako bi se bolje pomoglo pacijentima”, kaže Branković.

                   Slučaj Plešić i Branković nisu usamljeni u Srbiji, ali su oni odlučili da progovore kako bi ostalim uzbunjivačima dali na taj način podršku.