LESKOVAC

Na Dnevnom redu 19. sednice Skupštine Grada Leskovca našao se i predlog Odluke o završnom računu budžeta grada Leskovca za 2021. godinu koji je obrazložio gradonačelnik Goran Cvetanović. On je rekao da je iskazan konsolidovani suficit od 561,3 miliona dinara kao razlika između ukupno ostvarenog tekućeg prihoda i rashoda.

„Budžet grada je na dan 31.12.2021. godine ostvaren sa 4.596.109.347 dinara, što čini 98,2% od planiranog i što je za 446 miliona dinara više nego u 2020. godini. Nominalno najznačajnije grupe prihoda su se ostvarile sa preko 90%, a neke i sa preko 100%. Tako je porez na zarade ostvaren sa 1,885 milijardi dinara (474 više nego u prethodnoj godini). Razlog ovog uvećanja je u sve većem broju zaposlenih, kao i u većim zaradama. Porez na prihod od samostalne delatnosti ostvaren je u iznosu od 98,9%, odnosno 217,6 miliona dinara (76 miliona više nego prethodne godine). Porez na imovinu ostvaren je sa 477 miliona dinara, prihodi od poraza na dobra i usluge 142 miliona. Što se rashoda tiče, ukupan iznos je 4.002.224.550 dinara. Tekući rashodi čine 3,4 milijarde i izdaci u iznosu od 543 miliona. Rashodi za zaposlene iznose 1,185 miliona, a procenat izvršenja 90,6%. Na vreme su izmirene sve obaveze prema uposlenicima, bilo da je reč prevozu, jubilarnim nagradama, platama, kako direktnim, tako indirektnim korisnicima budžetskih sredstava… Rashodi na ime korišćenja roba i usluga iznose 1,182 miliona dinara, od čega najveće učešće imaju stalni troškovi sa 8,4% (334 miliona), a najmanji troškovi su putovanja – 0,1% (četiri miliona). Sve ove rashode smo uredno izmirivali u skladu sa propisima koji regulišu valutu plaćanja. Uredno smo isplatili obaveze na osnovu otplata kamata i rate za uzete kredite. na subvencije je utrošeno 172 miliona dinara, a na dotacije i transfere dodatnih 406 miliona. Za socijalno osiguranje i zaštitu utrošeno je 128,5 miliona (3,2% budžeta).“

Gradonačelnik je naglasio i da se u 2021. godini grad nije zaduživao, a preneta su sredstva od 120,4 miliona dinara.

„Završni račun potvrđuje da smo prihode realno planirali, što pokazuje procenat realnog ostvarenja, i da smo skoro sve što smo planirali i realizovali. Ostalo je i dosta toga što nismo uspeli da uradimo tokom izveštajnog perioda, a deo je već ralizovan početkom tekuće godine, a deo ćemo rešavati u toku godine zajedno sa većim i većim investicijama koje su planirane u 2022. godini.“

Gradski većnik Stefan Kitanović smatra da je budžet izuzetno dobro planiran, a da nije bilo slučaja u nekom ranijem periodu da se ostvari suficit u budžetu.

„To govori da se Grad Leskovac ponašao odgovorno, budžet je stabilan, imamo najbolje ostvarenje ikada. Uspostavljena je likvidnost budžeta, pa su se i obaveze prema svima redovno izmiruju, bez ijednog dana kašnjenja.“

Gradska većnica Jelena Stanković podsetila je i da je šestomesečno izvršenje budžeta bilo „skoro idealno, sa 49,6% izvršenja, može se zaključiti da se kontinuirano i odgovorno radi, da se budžet racionalno troši, a tome svedoči i činjenica da se svakog dana raspolaže sa 500-600 miliona dinara.“

Slično misli i njena koleginica Brankica Stamenković, koja je primetila i da je obrazovanje jedan od prioriteta, gde je izvršenje preko 92% od planiranog, ali i primetila da budžet nije opterećen raznim presudama i kaznama.

U svojoj diskusiji odbornica Sanja Cenić (Aleksandar Vučić – Za našu decu) osvrnula se na pomoć koju je lokalna samouprava usmerila ka najmlađima i ocenila je kao odgovornu politiku, kako bi se pomoglo roditeljima da ne budu sami.

Nebojša Cakić (Za Leskovac ZAJEDNO) osvrnuo se na podatak da je ostvaren suficit od 560 miliona i dodao da lepo izgleda ostvarenje budžeta od 98%.

„Bilo bi to dobro da je to u normalnom okruženju i bez promena koje su se dešavale u toku godine. Budžet je trebao da bude ostvaren sa 120%, setimo se da je korona bila u 2020. godini i da su mnoga pravna lica imala pravo i iskoristila ga da neplaćaju poreske obaveze. Zato je budžet u 2020. godini bio ostvaren sa 70-ak procenata, što je realno. Ali niko da kaže da su sve te obaveze odložene i da je obaveza plaćanja stigla u 2021. godini, tako da smo u budžetu imali i te prihode. Prošle godine je infalcija bila 7,9% po nalazu Zavoda za statistiku. Samo po tom osnovu je naš bužet trebao da bude veći za 350 miliona… Eto ga taj naš dobitak u budžetu. Dalje, 160 miliona više nego što je planirano je došlo iz Republike, dodajmo i kapitalne investicije koje nisu ispunjene za 100 miliona. Dakle, već smo došli do nekih 700 miliona, što znači da budžet nije za ponos, jer pare nisu trošene za dobrobit građana. Na primer, ulica Dimitrija Tucovića je bila predviđena da se uradi prošle godine, cena toga je bila 24 miliona. Imalo je para, projekata, pa zašto to nije realizovano? Ta ista ulica je realizovana u ovoj godini za 32,4 miliona. Samo tu je utrošeno 8,4 miliona para građana više jer nije rađeno kako treba. Dakle, postoji suficit, ali je on napravljen neizvršavanjem obaveza prema građanima.“

Cakić je zatražio i da mu pojasne gde su pare od uštede zbog uvođenja led svetiljki za javno osvetlenje, jer je, kako je rekao, stalno pojašnjavano građanima kako će da grad uštedi saradnjom sa firmom „Kip lajt“.

Nenad Zdravković (Za Leskovac ZAJEDNO) kaže da je ostvarenje energetska efikasnost 5,2% i zaštite životne sredina ostvarena sa 7,4%, što je jasan pokazatelj zašto je Leskovac jedan od najzagađenijih gradova.

„Važno da pravimo trgove na način na koji to radimo, bulevare takođe, asfaltiramo ulice tamo gde nam trebaju glasovi… Upravljanje otpadnim vodama 53%, to nam je nekako usput, ne vredi da dajemo novac na to. Izgradnja objekata za potrebe grada realizacija 5,9%, znači nema potrebe za planiranim objektima, ne znam što su onda uopšte stavljani u predlog budžeta… Podrška rađanju i roditeljstvu 50%… Za prevenciju bolesti zavisnosti takođe je dato 50% od planiranog. U izveštaju stoji i stavka „donacija stranim vladama“, pa me zanima kojim vladama, kao i stavka „subvencije privatnim preduzećima“, pa je interesantno da čujemo koja su ta preduzeća.“

Marija Milosavljević, šef Odeljenja za finansije Gradske uprave, odgavarajući napostavljena pitanja rekla je, između ostalog, da se subvencije privatnim preduzećima odnose na subvencionisanje boravka dece u privatnim vrtićima, a da se u stavci donacije stranim vladima radi o prekograničnoj saradnji na projektu sa Severnom Makedonijom i radi se o sumi u iznosu od 6.388.000 dinara, gde je obavezno učešće lokalne samouprave od 15% ukupnog iznosa projekta.