NIŠ-NIŠKA BANJA
Učitelj Petar Radenković u svetlu obrazovanja u ovom delu Srbije ostaće upamćen po osnivanju prve osnovne škole u Niškoj Banji daleke 1920.godine. Njegove zasluge za širenje prosvetiteljstva nisu ostale nezapažene u to vreme, pa je učitelj Petar odlikovan kraljevskim ordenom „Svetog Save“ kralja Aleksandra Karađorđevića. Njegov doprinos je utoliko veći što je osnovao prvu osnovnu školu u Niškoj Banji koja se najpe nalazila u privatnoj kući što je bilo uobičajeno u to vreme, a potom je njegov rođak ustupio svoju zemlju na kojoj je sagrađena škola. Godine su prolazile, vremena su se menjala, a lik učitelja Petra je polako padao u zaborav sve do skorašnjeg obeležavanja godišnjice škole kada je jedan od učenika doneo transparent sa njegovim imenom. Tada su se svi zapitali ko je Petar Radenković. To je bilo dovoljno za njegove potomke da pokrenu inicijativu da se njegov lik i delo sačuva od zaborava kao osnivača škole u Banji.
Njegova unuka Svetlana Radenković zajedno sa bratom Petrom pokrenula je inicijativu da škola koju je osnovao, sada se zove “Ivan Goran Kovačić” promeni naziv. Oni su se obratili na više adresa zvaničnika i za sada nema negativnih reakcija na ovu njihovu ideju.
„Moj deka, Petar Radenković ne samo da je osnovao školu u Niškoj Banji već je učestvovao i u njenoj izgradnji.Skola je sagrađena na placu njegovog rođaka Gavrilo Radenkovića. To je stara škola u Banji koja još postoji.Niška Banja bi morala da se ponosi imenom mog deke koji je bio prvi učitelj u ovom mestu i koji je puno uložio u obrazovanje i vaspitanje ondašnjih đaka i jako je bio posvećen svojim đacima“, kaže Svetlana Radenković, unuka Petra Radenkovića, profesorka muzičke kulture u Gimnaziji „Bora Stanković“.
U letopisu škole koja je nastala na temeljima škole koju je osnovao učitelj Petar stoji da je u Nišku Banju došao 1920. iz Jelašnice i tu ostao do 1925.godine, kada je bio upravitelj škole. Nažalost o prvom učitelji i upravitelju nema biografskih podataka. O učitelju Petru, kako su ga zvali u Banji sada priča samo nekolicina njegovih učenika koji čuvaju sećanje na njega.
Daleke 1920.godine počela je da radi škola u Niškoj Banji na radost njenih žitelja jer su deca pre toga osnovnu školu pohađala u Jelašnici. Kako stoji u letopisu škole nije bilo lako da deca svakodveno prelaze po dvadeset kilometara da bi pohađali nastavu. Ovo je posebno pogađalo siromašnu decu koja nisu sebi da priušte toplu odeću i pristojne obroke za taj fizički napor. Da ne bi odustajali od školovanja meštani Banje su se organizovali i na njivi porodice Radenković podigli trošnu zgradu u kojoj su osnovali školu. Kasnije su deca dobila bolje uslove a velike zasluge za početak rada škole i njen razvoj pripisuje se upravo učitelju Peri, kako su ga iz milošte zvali, jer je učinio sve da škola deci bude drugi dom i da ih privoli da se obrazuju.
„Nije ovde reč o tome da je samo naša porodica ponosna na mog dedu Petra Radenkovića već i čitava Banja i okolina pamti koliko je bio posvećen učenicima. Ta škola je iznedrila generacije uspešnih ljudi i sa njihovom podrškom smo i pokrenuli inicijativu da se promeni naziv škole. Kao pedagog mislim da je za decu mnogo bolje da pozitivne primere traže u svom okruženju, kaže Svetlana Radenković, profesorka muzičke kulture u niškoj gimnaziji “Bora Stanković”.
Ona podseća da su mnoge škole promenile nazive i da je to izvodljivo i u njihovom slučaju. Podseća da njen predak nema ni svoju ulicu u Banji.
„ Potrudio se da deca u blizini škole imaju česmu pa se i dan danas ta česma zove Đačka česma“, dodaje Svetlana Radenković.
Svoju ideju Svetlana je izložila gradskim vlastima koji nemaju ništa protiv da se inicijativa realizuje ali uz jedan uslov. Naime, većnica za kulturu Adriana Anastasov savetovala Svetlani da se obrati školskom Savetu kako bi se videlo da li tu ideju prihvata kolektiv.