ŽENEVA

Uprkos nekim znacima napretka, brzina i razmere prisilnog raseljavanja
prevazilaze tempo nalaženja rešenja, saopštio je UNHCR.

Broj osoba primoranih da pobegnu iz svojih domova povećavao se svake godine
prethodne decenije i sada je dostigao najviši nivo od početka vođenja evidencija
o globalnom raseljavanju. Ovaj trend moguće je zaustaviti samo novim, odlučnim
naporima da se uspostavi mir, navela je danas Agencija UN za izbeglice,
UNHCR.
Broj osoba raseljenih usled ratova, nasilja, progona i kršenja ljudskih prava
dostigao je 89,3 miliona krajem 2021. godine. To je povećanje od osam odsto u
odnosu na prethodnu godinu i više od 200 odsto u odnosu na broj od pre deset godina,
piše u godišnjem izveštaju Globalni trendovi koji je objavio UNHCR.
Od tada, invazija Rusije na Ukrajinu, koja je dovela do najbrže i jedne od
najvećih kriza kriza prisilnog raseljavanja od Drugog svetskog rata, kao i druge
krize od Afrike do Avganistana i dalje, katapultirale su ovaj broj preko dramatične
prekretnice od 100 miliona.
„Brojke su rasle svake godine tokom prethodne decenije,” rekao je Filipo Grandi,
Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice. „Ili će međunarodna zajednica
zajednički preduzeti korake da se zaustavi ova ljudska tragedija, reše sukobi i
nađu dugoročna rešenja, ili će se ovaj užasni trend nastaviti.”
Prošlu godinu obeležila je eskalacija postojećih i izbijanje novih sukoba. Prema
podacima Svetske banke, 23 zemlje, u kojima zajedno živi 850 miliona
stanovnika, suočile su se sa sukobima srednjeg ili visokog intenziteta.U međuvremenu, nestašica hrane, inflacija i kriza izazvana klimatskim
promenama donele su nove teškoće stanovništvu, istanjile kapacitete za
pružanje humanitarne pomoći i to u trenutku kada su izgledi za finansiranje te
pomoći u mnogim krizama slabi.
U 2021.godini, broj izbeglica je dostigao 27,1 milion. Porastao je broj izbeglica koje
su utočište potražile, između ostalog, u Ugandi, Čadu i Sudanu. Većinu izbeglica su,
ponovo, primile susedne, siromašne zemlje. Broj tražilaca azila dostigao je 4,6
miliona, što predstavlja porast od 11 odsto.
Prošle godina bila je 15. godina uzastopnog porasta broja raseljenih zbog sukoba
unutar sopstvenih zemalja – na 53,2 miliona. Ono je rezultat porasta nasilja ili
sukoba na nekim mestima, npr. u Mjanmaru. Sukob u Tigrisu u Etiopiji i u drugim
regionima primorao je milione da beže unutar granica te zemlje. Nemiri u Sahelu
dovele su do novog internog raseljavanja, posebno u Burkini Faso i u Čadu.
Brzina i razmere raseljavanja i dalje prevazilaze raspoloživost rešenja poput
povratka, preseljenja ili lokalne integracije za raseljeno stanovništvo. Ipak,
izveštaj Globalni trendovi sadrži i iskrice nade. Broj izbeglica i interno raseljenih
osoba koje su se vratile svojim domovima porastao je 2021. godine – opet je na
nivou perioda pre izbijanja kovida 19, naglim porastom od 71 odsto broja ljudi koji
su se dobrovoljno vratili, iako su brojevi ostali skromni.
„Svedoci smo strahovitih novih izbegličkih kriza, dok se postojeće ponovo
zahuktavaju ili ostaju nerešene. Ima i primera zajedničkih napora zemalja i
zajednica da nađu rešenja za raseljene,” dodao je Grandi. „To se dešava na
nekim mestima, npr., regionalna saradnja na povratku državljana Obale
Slonovače. Ali te važne odluke potrebno je ponoviti ili ih srazmerno povećati na
drugim mestima.”
Iako je 2021. godine došlo do blagog porasta broja apatrida blago, oko 81.200
osoba steklo je ili potvrdilo državljanstvo. To je najznačajniji pad broja apatrida
od početka kampanje UNHCR-a „Ja pripadam”( IBelong) 2014. godine.
KRAJUNHCR 2021, izveštaj Globalni trendovi – osnovni podaci:
• Do maja 2022, više od 100 miliona ljudi u svetu bilo je prisilno raseljeno usled
progona, sukoba, nasilja, kršenja ljudskih prava ili događaja koji su ozbiljno
narušili javni red i mir.
• Na kraju 2021, broj od 89,3 miliona raseljenih uključuje:
▪ 27,1 milion izbeglica
• 21,3 miliona izbeglica pod mandatom UNHCR-a
• 5,8 miliona palestinskih izbeglica pod mandatom UNRWA
▪ 53,2 miliona interno raseljenih osoba
▪ 4,6 miliona tražilaca azila
▪ 4,4 miliona državljana Venecuela raseljenih u inostranstvu
• Izbeglice i Venecuelanci raseljeni u inostranstvu u 2021:
o 83% su primile zemlje sa niskim i srednjim prihodima.
o 27% ukupnog broja dobilo je utočište u najnerazvijenijim zemljama.
o 72% živelo je u zemljama u susedstvu zemalja porekla.
o Turska je primila blizu 3,8 miliona izbeglica, što je najveća izbeglička
populacija u svetu. Slede Uganda (1,5 miliona), Pakistan (1,5 miliona) i
Nemačka (1,3 milion). Kolumbija je primila 1,8 miliona Venecuelanaca
raseljenh u inostranstvu.
Liban je pružio dom najvećem broju izbeglica po glavi stanovnika (svakoj
osmoj), a slede Jordan (svakoj 14.) i Turska (svakoj 23.). U odnosu na broj
stanovnika, Aruba je primila najveći broj Venecuelanaca raseljenih u
inostranstvu(svaki šesti) a Kurasao (svaki deseti).
o Više od dve trećine (69%) prisilno izbeglica dolazi iz samo pet zemalja: Sirije
(6,8 miliona), Venecuele (4,6 miliona),[6] Avghanistana (2,7 miliona),
Južnog Sudana (2,4 miliona) i Mjanmara (1,2 miliona).
• U svetu 2021. godine bilo je 6,1 miliona izbeglica, tražilaca azila i migranata iz
Venecuele (prema podacima Koordinacione plataforme za izbeglice i migrante iz
Venecuele).
• Tražioci azila podneli su 1,4 miliona novih zahteva za azil. Sjedinjene Američke
Države su primile najveći broj novih individualnih zahteva u svetu (188.900), a
slede Nemačka (148.200), Meksiko (132.700), Kosta Rika (108.500) i Francuska
(90.200).
• Rešenja: 5,7 miliona raseljenih vratilo se u svoja područja ili zemlje porekla
tokom 2021. godine: 5,3 miliona interno raseljenih osoba i 429,000 izbeglica.
Dodatne informacije/ multimedia materijali:
Izveštaj UNHCR-a Globalni trendovi i prateći materijali dostupni su na našoj stranici za
medije. Ovaj izveštaj je pod globalnim embargom do 02:01 CET, 16.juna 2022.Uz izveštaj:
Izveštaj UNHCR-a Globalni trendovi objavljuje se zajedno sa godišnjim Globalnim
izveštajem, u kome se govori o programima i aktivnostima UNHCR-a za pomoć svima
koji su primorani da beže, kao i apatridima za koje se zna u svetu, navodi UNHCR.