Umesto ratnohuškačkih poruka Hrvatske i Srbije, zahtevamo puno priznanje i poštovanje žrtva Oluje

ZAGREB-BEOGRAD

Inicijativa mladih za ljudska prava Hrvatska i Inicijativa mladih za ljudska prava Srbija pozivaju političke predstavnike Srbije i Hrvatske da stradanja i patnju žrtava ne koriste za ratnohuškačke poruke već da surađuju po pitanju ostvarenja prava i pravde za žrtve zločina počinjenih tijekom i nakon VRO Oluja.

“Dvadeset i četiri godine nakon što su početkom avgusta za vreme i nakon operacije Oluja pripadnici jedinica Hrvatske vojske učestovali u ubistivima i zlostavljanima civila, uništavanju i krađi privatne imovine te sprečavanju povratka izbeglih u svoje domove niti jedan političar Republike Hrvatske nije uputio iskreno izvinjenje žrtvama. Uprkos tome, predsednica Grabar Kitarović i premijer Hrvatske Plenković odbijaju učestovati na komemoracijama organizovanim u spomen na zločine počinjene tokom i nakon ove akcije čime sprovode politiku odbijanja suočavanja s prošlošću. Hrvatski sudovi do sada su doneli samo jednu pravosnažnu presudu za ratne zločine počinjene u kontekstu Oluje, a procenjuje se da je u akciji ubijeno više od 600, a Hrvatsku napustilo kao posledicu ove operacije više od 150 000 osoba.

S druge strane, nijedna žrtva „Oluje” u Srbiji danas nema status civilne žrtve rata iako zvaničnici Srbije u poslednjih pet godina na zvaničnim komemoracijama govore o neophodnosti sećanja na žrtve Oluje. Izjava predsednika Srbije Vučića u kojoj juče podseća da je “njegov posao da ovaj datum ne zaboravimo i da poštujemo tuđe žrtve” nije saglasna sa politikama koje sprovode, kao ni porukama koje šalju predstavnci države Srbije koja i dalje podržava osuđene ratne zločince.

Takođe, Fond za humanitarno pravo javnost Srbije godinama podseća na odgovornost Republike Srbije da se izvini i adekvatno obešteti veliki broj građana, tada izbeglih iz Hrvatske, koje su tokom 1995. godine pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP) privodili i potom izručivali vojnim vlastima tadašnje Republike Srpske Krajine (RSK) ili paravojnoj jedinici „Srpska dobrovoljačka garda” predvođenoj Željkom Ražnatovićem Arkanom, nakon čega su oni po pravilu bili upućivani u prve borbene redove. Ovakva prisilna mobilisanja, koja su predstavljala najgrublju povredu Konvencije UN o statusu izbeglica, u velikom broju slučajeva rezultirala su gubitkom života ili teškim telesnim povredama i psihičkim posledicama po mobilisane muškarce.

Iako za vreme zločina u operaciji Oluje nismo bili rođeni ili smo bili u ranom detinjstvu odlučni smo da na njih nikada ne zaboravimo. Sramimo se ne samo zbog toga što su ovi zločini počinjeni već i zato što ih političari iz Hrvatske i Srbije koriste za međusobna prepucavanja i zlonamerne manipulacije i zato jer institucije naših država nisu na ove zločine odgovorile u skladu s principima pravde, odnosno nisu učinile dovoljno da se zadovolji pravda i reparacije za žrtve. Budućim generacijama ne želimo ostaviti društvo opterećeno prošlošću i podelama kakvo smo sami nasledili već želimo delovati odgovorno u cilju ostvarenja saradnje i pomirenja Srbije i Hrvatske.

Iz toga razloga pozivamo Republiku Hrvatsku da:

premijer i predsednica upute iskrenu izvinjenje žrtvama zločina koje su počinile snage RH za vreme i nakon operacije Oluja. U tome im može pomoći priručnik za političare ‘Kako se ispričati za zločine’ koji je izradila Inicijativa mladih za ljudska prava u Hrvatskoj.

državno tužilaštvo i sudovi ulože veće napore u procesuiranju ratnih zločina počinjenih u i nakon operacije Oluja.

se u školskim obrazovnim programima nastave istorije posveti više pažnje događajima koji predstavljaju kršenja ljudskih prava, a povezana su sa operacijom Oluja.   

ubrza i olakša proces povratka izbeglih u svoje domove što uključuje puno ostvarenje imovinskih prava, stambeno zbrinjavanje, obnovu uništene imovine i rešavanje statusnih pitanja povratnika.

Takođe, pozivamo Republiku Srbiju da: 

u potpunosti reguliše status civilnih žrtava rata po modelu koji je predložio Fond za humanitarno pravo kako bi pored drugih žrtava u ratnim sukobima u bivšoj Jugoslaviji i one koje su stradale u Oluji bile na pravi način obeštećene.
predsednik Republike uputi izvinjenje, a Vlada Srbije omogući shodno procedurama obeštećenje građanima koji su izbegli iz Hrvatske 1995. godine, a prislino su mobilisani od strane policije i paravojnih formacija. 
njeni predstavnici na zvaničnim komemoracijama žrtvama Oluje prestanu da – koristeći se ranama ubijenih i izbeglih iz Oluje- promovišu nacionalsitičku politiku.

Obe države upućujemo na zajedničko obeležavanje stradanja za vreme Oluje, poštovanje presuda, kao i utvrđenih činjenica pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnim sudom pravde kao i saradnju u rešavanju pitanja nestalih. 

Priznanje i procesuiranje zločina u Oluji od strane Republike Hrvatske, kao i puno zakonsko poštovanje ubijenih i izbeglih od Republike Srbije u interesu je oba društva koja imaju perspektivu jedino u miru”, navodi se u saopštenju Inicijativa mladih za ljudska prava Hrvatska i Inicijativa mladih za ljudska prava Srbija

Ostavite komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o