U Srbiji sve manje stanovnika

BEOGRAD

Ujedinjene nacije (UN) očekuju da će broj stanovnika rasti sporijim tempom nego ranije, ali ne podjednako u svim delovima sveta, dok se u Srbiji očekuje da broj stanovnika nastavi da se smanjuje, piše portal Danas.rs.

Nakon što je broj stanovnika na Zemlji danas dostigao osam milijardi, u medijima se piše o tome kako će planeta izgledati u narednim decenijama i vekovima.

Kako je saopštio Populacioni fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA), do sredine 21. veka broj građana Srbije biće manji za 1,4 miliona, dok će do 2041. godine skoro svaka četvrta osoba u Srbiji imati više od 65 godina.

U periodu između 2010. i 2020. godine Srbija je na ime negativnog prirodnog priraštaja (većeg broja umrlih u odnosu na rođene) gubila godišnje između 30.000 i 35.000 ljudi.

Tokom pandemije došlo je do naglog porasta umiranja, pa je negativni prirodni priraštaj stigao do 70.000.

Prema podacima UN, u narednim godinama očekuje se smanjenje negativnog prirodnog priraštaja, ali će on i dalje biti veći nego pre pandemije.

U periodu od 2040. do 2050. godine procenjuje se da će zbog negativnog prirodnog priraštaja Srbija svake godine gubiti oko 44.000 ljudi.

Negativni prirodni priraštaj biće delom posledica i sve manjeg broja rođene dece.

Dok se pre pandemije u Srbiji godišnje rađalo oko 70.000 dece, polovinom veka taj broj će biti mnogo manji, pa su projekcije da će se 2050. godine roditi 47.000 dece u Srbiji.

Istovremeno se očekuje da stanovništvo postane sve starije, tako da do 2050. godine prosečna starost u zemlji bude 49,7 godina, a sada je 43 godine.

Paralelno će porasti i očekivano trajanje života koje je pre pandemije bilo 76,7 godina, da bi sa dolaskom virusa korona palo na 74,14 godina. Polovinom veka očekivano trajanje života u Srbiji procenjuje se na 81,71 godinu.

Direktorka Regionalne kancelarije UNFPA za istočnu Evropu i centralnu Aziju Florens Bauer navela je da dalji rast svetske populacije, koja dostiže osam milijardi ljudi, ne sme da potisne u drugi plan potencijalno ozbiljne posledice sa kojima bi se države sa sve manjim brojem stanovnika mogle suočiti, ako ne razmisle o načinu na koji se bave demografskim promenama.

“U svojim odgovorima na smanjenje broja stanovnika, vlade imaju tendenciju da se fokusiraju na povećanje nataliteta i davanje finansijskih podsticaja ljudima da imaju više dece”, rekla je Bauer i naglasila da se u praksi pokazalo da te mere ne funkcionišu.

Prema njenim rečima, ono što je potrebno je širok spektar mera koje ljudima olakšavaju da grade budućnost u svojoj državi, umesto da traže prilike na drugim mestima, kao i da imaju onoliko dece koliko žele.

“Ovo zahteva preispitivanje načina na koji države pristupaju demografskim promenama”, istakla je Bauer.

Prema njenim rečima, dokazi sugerišu da će dobra kombinacija javnih politika najverovatnije napraviti razliku.

Kako je istaknuto, to uključuje značajnu podršku porodicama koju mogu da koriste muškarci i žene, mere koje će ženama i muškarcima olakšati usklađivanje rada i roditeljstva, bolju podršku za brigu o deci, proširenje mogućnosti zapošljavanja i stanovanja za mlade ljude i pravednu raspodelu brige i zadataka u domaćinstvu između muškaraca i žena.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare