NIŠ

Prema podacima UNICEF-a vršnjačko nasilje je globalni problem i negde  svako drugo dete tinejdžerskog uzrasta od 13 do 15 godine je doživelo naselje, kaže Sonja Šćekić, direktorka Regionalne Sigurne kuće u Nišu. Ona dodaje je upravo iz tog razloga važno preventivno raditi na suzbijanju kako nasilja nad decom uopšte tako i vršnjačkog nasilja o ćemu se dosta govorilo tokom poslednje nedelje u februaru kada je obeležen Dan borbe protiv vršnjačkog nasilja.

                                 „Istraživanja sprovedena u Srbiji pokazuju da je 80 posto dece, osnovnoškolaca, doživelo neki od oblika  nasilja. Upravo iz tog razloga jako je važno da se radi na prevenciji. Škole moraju stalno da drže i predavanja i radionice na kojima  će se deci pričati o nenasilnoj komunikaciji, gde će deca učiti šta je empatija, razumevanje, tolerancija“, kaže Sonja Šćekić.

                                 Ona dodaje da u ovom slučaju škole moraju da ostvare i dobru saradnju sa roditeljima dece što je, takođe, jedan od preduslova suzbijanja vršnjačkog nasilja.

                                 „Uvek se postavlja pitanje šta kada se vršnjačko nasilje desi.Šta tada uraditi. U tom trenutku je najvažnije da dete pažljivo saslušamo, da mu ne postavljamo sugestivna pitanja i da mu ukažemo pomoć i sigurnost. Jako je važno da se nasilje koje se dogodilo prijavi nadležnoj instituciji, školi ili vrtiću, gde se nasilje dešava. Svakako je neophodno da se u rešavenje ovog problema uključi i roditelj deteta koje je počinilo nasilje“, objašnjava Sonja Šćekić.

                                Dodaje da se često dešava da u raugovoru sa roditeljima čujemo od njih i to da se njihovo dete kod kuće ponaša sasvim drugačije i da je za njegovo ponašanje koje pokazuje u školi ili na nekom drugom mestu krivo okruženje, odnosno loše društvo.

                                 „Moramo da znamo da se ni jedno dete nije rodilo zlo i upravo iz razloga je važno da, osim što pružamo pomoć detetu koje je doživelo nasilje da pružimo pomoć i detetu koje je izvršilo nasilje. Sigurno je da to dete ima neke probleme koji mogu da potiču iz porodice ili  iz okruženja, pa i njemu potrebna pomoć. Samo na taj način ćemo pružiti pravu i stručnu pomoć kada  je u pitanju vršnjačko nasilje“, ističe Sonja Šćekić.

                                 Jedan od uslova da se pomogne detetu koje ili doživelo ili počinilo vršnjačko nasilje pomogne na vreme.

                                 „Da bi se pomoglo na najbolji način važno je da se na vreme prepozna da se detetu žrtvi nasilja nešto dešava. Posledice kod one dece koja trpe nasilje mogu da budu jako strašne. Može se javiti anksioznos, depresija, a u nekim slučajevima mogu se javiti i suicidalne misli. Zbog toga je važno da roditelji imaju stalnu komunikaciju sa svojom decom, da stalno prate  njihovo ponašanje i da svakodnevno odvoje deo vremena da vide šta se sa detetom dešava.Samo ako se promene u ponašanju uoče na vreme može se pružiti adekvatna pomoć“, ističe Šćekić.

                        Promene u ponašanju se javljaju i kod dece koja su doživela ali i koja su počinila nasilje.

                       „I dete koje je počinilo nasilje ima neke probleme koji su doveli do takvog ponašanja. Ono je sigurno nešto doživelo. Uzrok lošeg ponašanja nasilnog deteta, pre svega jeste disfunkcionlna porodica. Možda je i samo dete bilo žrtva nasilja, moguće je i da je putem modela naučenog ponašanja naučilo da treba tako  da se ponaša. Ne može da se izostavi ni uticaj društva i medija gde deca stalno imaju priliku da vide agresivne situacije. Oni tako uče da putem agresivnosti mogu da se ostvare neki ciljevi. Zbog toga  je potrebno sa decom što više razgovarati i insistirati na moralnim načelima kako bi što više razvijali empatiju kod njih“, ističe Sonja Šćekić.

                Najvažnije je da se dete koje je doživelo vršnjačko,kao i svako drugo nasilje, poveri nekome, dodaje Sonja Šćekić. To može biti osoba u koju dete ima najviše poverenja, kao što je, na primer, učitelj,  nastavnik, razredni starešina, roditelj.

                „Najgora solucija u ovom slučaju jeste da se roditelji žrtve i nasilnika medjusobno obračunavaju, jer je najbolje problem rešiti mirnim putem. Problem može da se reši samo na jedan način, a to je mirnim putem. U školama postoje stručne službe koje u ovom slučaju mogu da pomognu, kao i neke druge institucije kojima se roditelji mogu obratiti za pomoć“, kaže Sonja Šćekić.