LESKOVAC
Ovogodišnju Roštiljijadu Narodni muzej obeležava pod nazivom „Oživimo prošlost – probajte praistorijske pljeskavice“.
Tim povodom predstavljena je i rekonstrukcija kuće iz poznog bronzanog perioda, kao nešto najinteresantnije što će posetioci moći da vide, ali i da degustiraju hranu koja se nekada jela. Posetiocima se nude i leskovačke stare izreke, latinski citati i vizantijske zagonetke koje su ispisane na orinalnim fragmentima keramike.
Direktorka muzeja Mira Ninošević je rekla da tragajući za novim načinima približavanja publici, partnerima i institucijama, muzej je prihvatio sa zadovoljstvom ponudu da se priključi pratećem programu Roštiljijade.
„Smatramo da je ovo jedan od boljih načina gde ljudi mogu da dođu i nauče nešto novo, ali na jedan neformalan način. Ovde mogu da se okupe, da se prijatno osećaju, ali i da uz pomoć naših kustosa saznaju više o svojim korenima i izgrade jedan novi odnos prema tome. Stručnjaci muzeja i tehnička služba su izgradila ovu kuću apsolutno onako kako je građena u praistoriji. Tu je bilo problema kako i na koji način uraditi, nabavljanja građe, zemlje… Interesantno je bilo pratiti tokom mesec dana nastajanja ove kuće i građane Leskovca koji su u prolazu zastajkivali, pratili gradnju, zapitkivali, davali komentare i sugestije. Unutar kuće je i deo keramike koji su naši etnolozi istraživali prilikom iskopavanja na Hisaru.“
Viši kustos Smilja Jović, arheolog, je dodala da su prilikom istraživanja na jugoistočnoj padini na Hisaru pronađeni nadzemni ostaci kuće, odnosno otisci stubova i ostaci pletera, gde se vidi ostatak pruća i ostaci peći.
„Na osnovu svega pronađenog izvršena je rekonstrukcija kuće koja je bila građena delimično poput čatmara s kraja 18. i početka 19. veka. Radi se o prepletu pruća u dva reda između kojih je nabijana zemlja, a zatim sve to oblepljeno blatom. Krov je pokriven trskom. Prilikom istraživanja mi smo pronašli i velike ostave sa zrnevljem i čijim istraživanjem je konstatovano da je na ovim prostorima najviše gajeni grašak, bob, sočivo i gorka grahorica, a od žitarica ječam, ovas, proso, raž i neka vrsta divlje pšenice. U praistoriji su u glavnom jeli kaše od prosa, a spremali su i varivo od mahunarki. Jeli su i ribu i meso, ali mi nemamo analize životinjskih kostiju, pa ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo koje su životinje gajili i jeli. U suštini, jeli su ono što bi mi danas nazvali vegetarijanske pljeskavice.“
