NIŠ
U Media reform centru u Nišu u organizaciji PROTECTA-e i Beogradskog centra za bezbedonosnu politiku održana je debata na temu “Učestvovanje građana u kreiranju lokalnih budžeta za policiju”.
Niš je treći najveći grad u Srbiji u kome živi preko 200.000 građana koji žele da budu bezbedni. Jedan je od retkih gradova u Srbiji koji ima strategiju bezbednosti za mlade i u saobraćaju, a i najavljeno je usvajanje sveobuhvatne strategije bezbednosti. Suštinski faktor od koga zavisi sprovođenje lokalnih bezbednosnih ciljeva su finansijska sredstva koja je potrebno obezbediti, ali i nesmetana koordinacija lokalnih i republičkih vlasti. Nameće se logično pitanje, gde su građani u takvom složenom okruženju, kako se njihovi bezbednosni prioriteti primećuju i kako osigurati odgovorno trošenje budžeta?
Debatom su organizatori želeli da otvore prostor za razgovor o tome kako omogućiti da se glas građana na lokalnom nivou o njihovim bezbednosnim potrebama čuje u sistemu koji je visoko centralizovan kao što je policija, sa ciljem da se oblikuju što bolje preporuke za aktivnosti organizacija civilnog društva i policije koje će doprineti unapređenju rada policije kao servisa građana. Razgovaralo se o tome šta građani misle o bezbednosti u Nišu i ko će da ih zaštiti, kako uključiti građane u planiranje i kreiranje budžeta za policiju, o decentralizaciji budžeta za policiju, kako da se odgovorno budžetiraju potrebe građana i policije.
Mogli su se čuti razni argumenti zašto građani treba da budu uključeni u planiranje finansija koje se troše za njihovu bezbednost, i razni modeli i mehanizmi kako postići veću transparentnost i participativnost budžeta Ministarstva Unutrašnjih Poslova.
Saša Đorđević istraživač u Beogradskom centru za bezvedonosnu politiku kaže da se republički budžeti usvajaju bez odgovarajuće rasprave u Skupštini.
“I ove godine, slično kao i prošle, vreme za raspravu u Skpštini je potrošeno podnošenjem 550 amandmana na dva zakona koja su prethodila Zakonu o budžetu a ovo je jedan od glavnih zakona za celokupnu državnu upravu. S druge strane imamo proces evropskih integracija i Evropska komisija traži da se poboljša inkluzivnost , participativnost u odlučivanju u samom budžetu i kvalitet izrade zakona”.
On je kazao da učešće građana na formiranje budžeta MUPa na lokalnom nivou je nemoguće iz prostog razloga što i nema posebnih lokalnih budžeta MUP-a .
Budžet Ministarstva unutrašnjih poslova je socijalni jer se najveći deo izdvaja za plate zaposlenih u MUPU, kojih ima preko 41 hiljade, od čega je 24 000 uniformisanih. Budžet je veći za 13 posto za ovu godinu. Kaptalni izdaci su udvostručeni i čine 10 posto budžeta. Tu spadaju sredstva za policijske stanice, novu helikoptersku jedinicu, opremu koja se tiče izdavanja ličnih dokumenata i za remont i modernizaciju vozila koje koristi MUP. Sve ovo je značajno za bezbednost građana. Povećan je i deo za vanredne situacije sa 256 na 504 miliona i preko 850 miliona dinara biće uloženo u izgradnju i razvoj Sektora za vanredne situacije”, objasnio je Đorđević.
Vladimir Erceg iz Beogradski centar za bezbedonosnu politiku o učešću građana u kreiranju budžeta policije kaže da građani nemaju puno zakonskih mogućnosti da utiču na forimiranje budžeta, ali oni “mogu da utiču u fazi planiranja budžeta , pre svega kroz koncepte koje je predvideo Zakon o policiji, kao što je koncept policije u zajednici ili uticaj na određena pitanja iz oblasti bezbednosti u saobraćaju ili vanrednih situacija. Građani mogu da utiču kroz učesće u lokalnim savetima za bezvednost ali i kroz obične građanske akcije , formiranjem grupa za pritisak, uticajem na medije, uticajem na odbornike pa čak i na određene republičke organe”.
U demokratskom društvu trebalo bi da građani budu veoma pozvani i da se pitajuu vezi svih pitanja o lokalnoj bezvednosti
“ Na žalost kod nas ta praksa nije dovoljno razvijena. Pre svega zato što su građani neinformisani o njihovim mogućnostima ali, što je još važnije, oni su obeshrabreni jer smatraju da nikakav napor koji oni ulažu neće uroditi plodom. To nije tako . Tačno je da postoje veliki otpori, veliki interesi žele da izguraju svoju agendu , dok građani, sa bi se izborili za svoje neke prioritete oni moraju da se organizuju, da omasove svoje pokrete i da naprave uticaj koji će biti adresiran i na medije , odbornike, treba da koriste sve moguće mehanizme kako bi se ta pitanja stavila na dnevni red. Po nekom merilima Srbija spada u bezbednije zemlje kada je u pitanju neki kriminal koji može obično da zavisi od građanina. “
· Milan Stefanović iz Protecte, rekao je da bi se građani se osećali bezbednijim ukoliko bi mogli sami da predlože teme koje su za njih važne u njihovoj mikro zajednici, na nivou naselja.
„Svako naselje je specifično, negde je zastupljen proble vandalizma, negde je saobraćajna policija potrebnija, negde su potrebniji pozornici, negde treba da se dogradi bedem zbog čestih poplava. Sva ta mikro naselja imaju pravo na svoj glas i policija bi morala da čuje predstavnike građana koji tamo žive u postupku planiranja budžeta. Kada se čuje glas građana kroz mesne zajednice, skupštine stanara, saveta građana, onda bi se adekvatno kreirao budžet. Ukoliko se budžet radi u saradnji , samim tim će i građani će se osećati bezbedniji i policiju će posmatrati kao svog saveznika u zajednici“ kaže Stefanović.
Bilo je osvrta i na planiranje budžeta Grada Niša koji jednim delom planira i projekte koji se tiču bezbednosti, ali koji još uvek nije dovoljno transparentan i participativan iako ima određenog napretka