Tribina Mašine: Novi oblici radničkog organizovanja

BEOGRAD

Portal Mašina vas poziva na javnu tribinu:

Novi oblici radničkog organizovanja

Četvrtak, 23. januar, 18h;

Kamena sala Doma sindikatau Beogradu, Trg Nikole Pašića 5, II sprat

Učesnice/i: Goran Lukić (Delavska svetovalnica, Ljubljana), Bora Mema (Organizata politika, Tirana), Stefan Mitrović (Samostalni sindikat poštanskih radnika, Beograd), Iva Ivšić (BRID, Zagreb); Moderacija: Marko Miletić (Mašina)

Da li je i kako moguće organizovati radnike i radnice tamo gde nema tradicionalnih sindikata?

Veliki procenat  radnika i radnica nisu sindikalno organizovani iako se konstantno suočavaju sa ugrožavanjem osnovnih radnih prava i poteškoćama u zadovoljavanju egzistencijalnog minimuma. Tradicionalni sindikati priklješteni između restriktivnih zakona i zastarelih modela teško odgovaraju na promene u svetu rada. Ipak, postoje primeri uspešnog radničkog organizovanja i tamo gde je sindikatima teško da „uđu“ – inicijative koje dolaze iz aktivizma, civilnog sektora i njihove saradnje sa sindikatima – uspešno organizuju ljude u kol centrima, migrantske radnike na drumovima i gradilištima, dok se neki radnici i radnice i pored postojećih sindikata odlučuju na samoorganizovanu borbu. Novi oblici organizovanja prevazilaze svet rada i često povezuju radnike i radnice sa zajednicom ili obratno, u borbu protiv privatizacije javnih preduzeća ili usluga i za poboljšanje radnih uslova se uključuju i korisnici ili potrošači.

Novi oblici radničkog organizovanja otvaraju nove mogućnosti za šire društveno organizovanje. A pouke koje se mogu izvući iz primera o kojima će biti reči u ovom razgovoru mogu biti od koristi kako sindikatima tako i aktivistima i aktiviskinjama iz drugih političkih organizacija.

Program se održava uz podršku Olof Palme centra.

Prati
Obavesti me o
guest

3 Komentara
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
da zamolim
da zamolim
4 godine pre

Da zamolim da u kontekstu aktuelne teme o zagadjenju vazduha dobijemo intervju sa nekim ko je strucan i odgovran za posumljavanje, mozda iz Leskovca iz Srbijasume? Zanima nas koliki je budzet, koliko godisnje posume, koliko se posece sume, gde se sece, kako to sprecavaju, ko je zaduzen za kontrolu sece, ko je zaduzen za kanjavanje, kome mozemo da prijavimo secu suma, zatim od strucnjaka da cujemo koje drvece je najkorisnije za zdrav vazduh, koliko je vremena potrebno da jedno drvo krene da vraca nas trud,proizvodi kiseonik, koja su drveca najkorinija i tako dalje. Da li su Radan i Kukavica najugrozeniji sa secom, sta se preduzima? I naravno onaj edukativni momenat, da li deca i danas bar dva puta tokom skolovanja ucestvuju u sadnji drveca da razviju svest, kako ne bi sekli drvo cim sednu da budu direktori. Eto, ako Vam nije tesko, mislim da bi bilo korisno. Da saznamo, naucimo, shvatimo i pomognemo ako mozemo, da sprecimo dalju secu, jer kamioni natovareni drvima odlaze na prodaju van grada da zarade. Mislim da jedno lice za razgovor nema odgovor, mozda sa vise strana da saznate, da cujemo, jer ce direktor da stiti mali budzet, ne sme da kaze nagrdice ga sto se malo ulaze u sadnju, a opet ako je ekonomista, on nije sumarski inzenjer i ne zna upotrebu drveta, secu, zivotni vek, vrste drveca. Mnogo je preduzetnika kojima je drvo sirovina i to bas u nasem kraju, zar ne? Pa sta mi imamo o tome da kazemo, da li je u ravnotezi biznis, seca, zdrav vazduh, stima li sve to i ko je taj koji balansira. Zavirite u inspekciju, oni su ovde najvise zatajili. Da se razumemo, politika im brani da rade, odmah tajkuni zovu kabinete da urgiraju da im inspekcija ne dolazi. Ali sa tim mora da se prekine. Pitajte i nacelnike inspekcija koliko politickih urgencija imaju? Znamo da ne smeju da kazu, ali da gradjani citaju,da se rasveste, odakle vetar duva. Hvala.

sindikati u leskovcu
sindikati u leskovcu
4 godine pre

Promenio se vek, politicko uredjenje, sistem, vlasnistvo kapitala, zakoni, pravac kretanja jedne drzave u osnosu na drugi svet, na okolne drzave, promenile se granice, geografska karta, cak se i klima promenila, pa stigle nove bolesti, ali i vakcine, modernizacija je svuda i siromastvo, IT sektor neumoljivo leti napred dok radnici ostaju na dnu, sve se krece, nista nije isto, osim sindikata u Leskovcu. Isti brka, isti stav, isto ulagivanje vlasti, isto podmetanje kao novog rukovodstva po organizacijama u gradu i nista. Gde su sindikalne promene? Gde su ti novi ljudi za prava radnika? U politici! U opoziciji! Zanimljivo je da se po skupstinskim salama za govornicom zalazu za radnicka prava. Mnogo je to visoko. Dobro je da je i tamo, ali sta je po dubini na terenu, u radnom prostoru, gde je odnos sa poslodavcem tet a tet? Zasto niko ne razvija taj sistem? Mozda jer smo prodane duse? Mozda jer samo iz interesa kritikujemo? A imamo apetit? Pa sto na visem nivou kritikujemo , to cemo dobiti vise. Kad anonimno kritikujes, ne mozes da dobijes zaslugu.Kad petljas po preduzecu, eventualno mozes da ispetljas bolje radno mesto.Ali, za govornicom? Tu boga mozes da dobijes, u zavisnosti od obrazovanja i apetita ukucana, pa ih udomis, bolje rasporedis, tamo gde vec rade.Elem, niko ko ima zicku, kako lepo rece jedna novinarka, nije u intereseu da u radnoj organizaciji organizuje sindikate, jer time prebacuje znacaj sa sebe na druge. Stavlja sve u kontekst ranika pa time gubi pregovaracku poziciju sa ovima iz vlasti. Gospodo, nikom nije do promena, ponajmanje do radnika. Svako oce da ucari. Bili mnogi ratovi. Samo kukolj i gnjide prezivele, pa se namnozile. Se casno je na onom spomeniku kod Garetove palate, slava im herojska. A vas ostale, sram bilo sto vam sve tesko. To nisu ratovi protiv dobrog poslodavca, humanog gazde, to je odnos prema radniku koji mora i treba da se razvija jer nije razvijen. Necu da sam dostupan posle 3, necu da radim vikendom, necu da mi je odmor 10 dana, necu da ne smem na bolovanje, necu da nemam pola sata pauzu, necu da ostajem prekovremeno. Da li mnogo trazim? Kako je na zapadu? Naravno, necu da pijem kafe i pusim, necu na lazna bolovanja, radicu 7 i po sati svaki dan efektivno, 5 dana u nedelji, sa 30 dana godisnjeg odmora i drzavnim praznicima, osim u procesu proizvodnje koji ne dozvoljava drugacije a sam sam birao da potpisem ugovor. Pa zasto onda nema sindikata, a tamo gde ih ima jos sede komunisticki recidivi? Komunizam je svoje odradio. Ovo je vrsta kapitalizma, njemu prilici drugaciji sindikat. Sindikat koji stiteci prava radnika, garantuje uspesnije poslovanje podlodavcu. Svakom poslodavcu su potrebni dobri, zdravi, sposobni, strucni i vredni ljudi. Niko nece lopove, lazove, neradnike, kriminalce, ubice. Znaci samo organizacija, nje nema.

Džoni
Džoni
4 godine pre

NVO fondovska borba za prava radnika? Toga je već prepuna BiH gde nemaju nikakav uticaj u narodu.