TRGOVIŠTE

Trgovište je jedna od najmanjih opština u Srbiji. Broj stanovnika se
stalno smanjuje,  a na ovo iseljavanje najviše utiče ekonomska
situacija. Veliki problem je i to što nema zainteresovanih investitora
za otvaranje pogona  I novih radnih mesta.
Predsednik opštine Nenad Krstić rekao je da na teritoriji ove opštine
oko 600 porodica bez ikakvih primanja i da mladi najviše odlaze iz
Trgovišta.
A najvećim uspehom u prošloj godini smatra pomoć pri zapošljavanju mladih.

A najvećim uspehom u prošloj godini smatra pomoć pri zapošljavanju mladih.

Zahvaljujući saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje otvorena
su nova radna mesta, rekao je Krstić I najavio da će ove aktivnosti
biti nastavljene I u ovoj godini.


„Mogu da kažem da smo dobili značajne podsticaje, uspeli smo da
vratimo fabriku Simpa u Radonici, pojačali proizvodnju u Jumkovim
pogonima, otvorili novu fabriku u Donjem Stajevcu, dali dosta
podsticaja u oblasti poljoprivrede, izvršili asfaltiranje 17
kilometara puta ka Radovnici, vršimo rekonstrukciju predškolske
ustanove”, objašnjava Krstić aktivnosti u prošloj godini.

„Naša izdvajanja za demografiju i populacionu politiku su značajna.
Dajemo 30.000 mesečno ukoliko oba roditeljla ne rade, ako ne radi
jedan roditelj onda je suma 20.000, a ukoliko rade oba roditelja
dajemo 10.000 dinara. Ako je prvo dete ta pomoće je u trajanju od
godinu dana, a ako je drugo, onda je dve godine, za treće tri, kao i
za četvrto i svako sledeće… Za rođenje deteta daje se interventno iz
budžeta 30.000 za opremanje domaćinstva, kao i svaki pokušaj
vantelesne oplodnje za roditelje koji nisu uspeli prirodnim putem da
se ostvare kao roditelji. Za decu nezaposlenih roditelja omogućen i
besplatan boravak u vrtiću, a ukoliko je zaposlen jedan roditelj onda
je cena vrtića 50% niža. U slučaju da roditelji imaju više od troje
dece bez obzira na njihov status, boravak sa njihove mališane u vrtiću
je besplatan, “ kaže Krstić.



Budžet opštine Trgovište za 2020 godinu planiran je u iznosu od
744.637.129,00 dinara



Prema usvojenom dokumentu 235,644,984 dinara su sredstva koja dobijaju  iz transfera
sa viših nivoa vlasti    .

Ali, građani sa kojima smo  razgovarali su ogorčeni.
Kažu da je budžet za 2020.  godinu politički i predizborni, da je
napravljen za direktni uticaj na biračko telo i zamagljenu kupovinu
glasova, koja se, kažu,  preko ovog dokumenta legalizuje.
Smatraju da je budžet “malo fingiran” i ukazuju da je veliki deo
sredstava u njemu  opredeljen za tzv. usluge po ugovoru, čak 50
miliona dinara.
Naši sagovornici kažu da je “ svima dobro poznato čemu ova stavka u
budžetu služi”.
Kažu I da im ne bi bilo žao da taj novac “dadu narodu ”, koji ovde
živi u velikom siromaštvu.

“To je ipak naše”, kažu.
Međutim , našim sagovornicima smeta način na koji se to čini.
Tvrde da oni koji budu angažovani po ugovoru u opštini i javnim
preduzećima moraju da trpe  ucene, pretnje, obaveza slikanja glasackog
listica I licne karte .
Jedan od naših sagovornika kaže da sve to zna i iz ličnog iskustva.
“ I ja sam jednom prilikom bio prinuđen na takvu stvar, ali sam sebi
rekao dosta, podigao sam glavu i rekao nece me niko ponižavati za moj
novac i novac mojih sugrađana”, prenosi nam svoje iskustvo.
Naši sagovornici ukazuju i da u budžetu postoji stavka od blizu 31.
miliona dinara koja se odnosi na socijalna davanja. Kažu da je velikom
broju stanovnika Trgovišta potrebna pomoc u vidu socijalnih davanja.
Kažu I da je veliki broj radno sposobnih stanovnika, kojima je potrebna
pomoc, kao i da “opštinski moćnici”  retko koga odbiju, možda i nikoga.
Zameraju da je sve to, ipak, u svrhu kontrole načina na koji glasaju .
Kažu i da  je loš primer  izdvajanje za potsticaj firmama, da su u
budžetu za 2020. godinu opredeljena sredstva od 30 miliona
dinara i da ima loših primera, gde su sredstva  „trošena nenamenski“.
Kažu da se dešavalo da se pojave privrednici iz beloga sveta, opština
im bez čvrstih garancija da sredstva I posle “povuci-potegni,  nit
pare nit jare”.
Kao primer navode fabriku za izradu kesa. A sve im, kažu “više miriše
na to da će i investicija opštine u fabriku kolača otići niz Pčinju
pravo u Egejsko more”.
Kažu i da se javne rasprave ne organizuju na pravi način, ali i kad bi
se organizovale, retko bi se ljudi usudili da nešto kažu ili predlože,
„da se ne zamere“ vlastima.

Prenose nam i da se opština dodatno zaduživala kod poslovnih banaka,
ali da svrha  i namena tih sredstava nije poznata građanima. Nije im
jasno ni čemu služi to zaduživanje.
Misle da je, pored ovolikog budžeta,  to zaduživanje “neki lični hir”
i da “za tim nije bilo potrebe”.
Naši sagovornici smatraju I da sredstva od desetak miliona za
sprovodjenje programa „javnih radova“  imaju istu svrhu kao i
opredeljena sredstva za socijalna davanja, ili, kako kažu “ ako nekome
„fali do penziju“ što , ocenjuju naši sagovornici “nije lose” kad ne
bi bilo pritisaka I uslovljavanja.
Najmanja sredstva su  opredeljena za razvoj i ulaganje u
poljoprivrednu proizvodnju, koja je od vitalnog značaja za Trgovište
iako se, ocenjuju naši sagovornici, “sa tim već možda I kasni “
Smatraju da budžet nije razvojni već “tapkajući“.
“Dok se ne ugasimo, samo troši dok ima”, kažu naši sagovornici.
Dodaju da je suvišno pričati o budžetu, jer je kod njega samo forma zadovoljena.
“Sve ostalo je volja pojedinca. Odbornici služe samo da bi podigli
dva prsta, pa to i u našem „poletarcu“ (vrtić u Trgovištu)  deca više
ne rade, nego pitaju učiteljicu bar nešto”, saglasni su naši
sagovornici.
Kažu I da odbornici jedva čekaju da prođe sednica, jer ih naknada za
rad u svakom slučaju čeka na kraju meseca i da ih mnogo ne zanima ni
kako se pravi ni kako se troši budžet.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta “Skeniranje lokalnih budžeta i korupcije na jugu Srbije” koji podržava CRTA. Stavovi izneti u njemu nisu stavovi CRTE