BEOGRAD
Više od trećine građana Srbije prošle godine izjavilo je da je bilo izloženo korupcijskom pritisku, što predstavlja rast u odnosu na 26,3 odsto zabeleženih 2023. godine, pokazuje Izveštaj o percepciji korupcije u Srbiji Centra savremene politike, koji prenosi portal Savremena politika.
Prema rezultatima istraživanja, 2025. godine više od 35 odsto ispitanika navelo je da se suočilo sa korupcijskim pritiscima, dok je istovremeno opao udeo građana koji tvrde da takvo iskustvo nisu imali – sa gotovo 26 na nešto više od 21 odsto.
Autori izveštaja ističu da rast ovih pokazatelja ne mora nužno da znači i povećanje nivoa korupcije, jer je prošle godine veći broj građana bio u kontaktu sa institucijama javne uprave. Udeo ispitanika koji nisu imali nikakav kontakt sa državnim organima smanjen je sa više od 46 na 40,5 odsto.
Istraživanje pokazuje i da je gotovo 31 odsto građana priznalo da je tokom prošle godine dalo mito, dok je taj procenat dve godine ranije iznosio nešto više od 23 odsto. U isto vreme smanjen je broj onih koji tvrde da mito nisu davali – sa skoro 28 na 24,5 odsto.
Prema oceni Centra savremene politike, ovi podaci ukazuju da korupcija i dalje predstavlja značajan deo odnosa građana sa javnim institucijama. Istovremeni rast korupcijskog pritiska i davanja mita, kako se navodi, govori o snažnoj vezi između zahteva koji dolaze iz institucija i spremnosti građana da učestvuju u koruptivnim radnjama.
Kako se dodaje, takvi rezultati sugerišu da građani mito ne doživljavaju kao dobrovoljan izbor, već kao sredstvo kojim pokušavaju da ostvare neko pravo ili ubrzaju rešavanje administrativnih postupaka.
Istraživanje pokazuje i da čak 68,5 odsto građana očekuje mogućnost da će biti izloženo korupcijskom pritisku, odnosno da će se od njih tražiti novac, poklon ili druga neformalna usluga kako bi dobili javnu uslugu ili ostvarili neko pravo. U izveštaju iz 2023. godine taj procenat iznosio je 61,3 odsto.
Iako je taj nivo očekivanja i dalje niži nego početkom ovog veka, kada je prelazio 80 odsto, autori istraživanja ukazuju da se od 2019. godine beleži njegov kontinuirani rast.
Kada je reč o odnosu građana prema korupciji, gotovo 73 odsto ispitanika navelo je da je ne toleriše, dok više od četvrtine pokazuje određeni stepen tolerancije. U poređenju sa 2023. godinom, promene su minimalne – procenat onih koji odbacuju korupciju povećan je sa 72,1 na 72,9 odsto.
Istovremeno, istraživanje beleži nešto veći optimizam kada je reč o mogućnosti suzbijanja korupcije. Udeo građana koji veruju da je moguće značajno smanjiti ili potpuno iskoreniti korupciju porastao je sa nešto više od 41 odsto u 2023. na skoro 48 odsto prošle godine.
Najveći rast zabeležen je među ispitanicima koji smatraju da je korupciju moguće potpuno iskoreniti – njihov udeo povećan je sa 8,2 na 13,2 odsto.
Sa druge strane, procenat građana koji korupciju vide kao trajnu društvenu pojavu koju je moguće samo ograničiti smanjen je sa nešto više od 42 na gotovo 37 odsto, dok je broj onih koji smatraju da se korupcija uopšte ne može smanjiti ostao gotovo nepromenjen i kreće se oko 11 odsto.
(Kraj) AS/SP