LESKOVAC
Leskovački Narodni muzej poseduje 34.000 predmeta a publici je prikazan deo njih na izložbi pod nazivom „Tajne arheoloških depoa“.
Direktorka muzeja Mira Ninošević kaže da većina ovih predmeta do sada nije prikazivana.
„Zato je dan kad se otvara ovakva izložba jedan od najznačajnijih dana u radu muzeja kao ustanove koja brine o istorijskoj i kulturnoj baštini sredine u kojoj ostvaruje svoju osnovnu delatnost. Već sada razmišljamo i vršimo pripreme za drugi deo naše stalne postavke koju ćemo pripremiti za 2018. godinu, kada slavimo jubilarnih 70 godina postojanja,“ rekla je ona.
„Moje kolege i ja smo se potrudili da široj javnosti u što boljem svetlu predstavimo arheološko nasleđe leskovačkog kraja. Naziv izložbe „Tajne arheoloških depoa“ upravo predstavlja glavnu ideju ove privremene arheološke postavke, a to je izlaganje predmeta koji se nalaze zaštićeni u depoima i sefovima leskovačkog muzeja. Osim predmeta, izložbu prate i dve autentične rekonstrukcije arheoloških celina iz perioda bronzanog doba, a to su rekonstrukcija groba iz Vrapca, na lokalitetu okućnice Mihaila Jojića, i rekonstrukcija kuće sa lokaliteta Hisar,“, rekao je, u ime autora izložbe, kustos Vladimir Stevanović.
Izložbu je otvorio gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović koji je podsetio na to da je leskovački muzej imao niz zapaženih aktivnosti u poslednje vreme, zahvaljujući čemu je visoko pozicioniran među muzejskim institucijama u Srbiji.
„Dve značajne izložbe, „Zlatno doba Leskovca 1918.-1941.“ i „Jug Srbije u Velikom ratu od 1915.-1918. godine“, su dale poseban doprinos unapređenju i razvijanju muzejske delatnosti, ali i promovisanju samog našeg grada. Verujem da će ova izložba podjednako biti važna kako za muzej, tako i za naš grad. Kroz ovu izložbu Narodni muzej je otvorio svoje depoe za javnost i svoj rad učinio dostupnim, te pokazao značaj koji ima ova institucija za Leskovčane.“
Izložba „Tajne arheoloških depoa“ rezultat je zajedničkog projekta kustosa arheologa Narodnog muzeja u Leskovcu – Smilje Jović, Julijane Pešić, Vladimira Stojanovića i Vladimira Stevanovića.
