BEOGRAD
Budući Akt o slobodi evropskih medija pre svega će se odnositi na zemlje Evropske unije (EU), ali bi Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, u jednom trenutku morala da se uskladi sa njim, izjavila je FoNetu generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Tamara Filipović Stevanović.
Uz podsećanje da za medije u EU postoje samo osnovna načela, Filipović Stevanović je istakla da je konferencija o slobodi evropskih medija, nedavno održana u Gdanjsku, pokušaj da se sačini Akt koji bi regulisao medije i medijske politike.
Koliko će Akt pomoći medijima u Srbiji znaće se tek kad bude bio pripremljen nacrt, objasnila je ona u serijalu razgovora Kiosk i napomenula da se na konferenciji moglo čuti da se razmišlja o uvođenju definicije za pojmove novinar i medij.
Kako je predočila, Evropska federacija novinara tome se “žestoko usprotivila”, uz ocenu da je to “jalov posao” i da institucije EU time ne bi trebalo da se bave.
Prema njenom upozorenju, uvođenje tih definicija bilo bi opasno pogotovo za one zemlje u kojima je demokratija vrlo slaba i gde bi mogle da budu zloupotrebljene za uskraćivanje i sužavanje slobode medija.
S obzirom da je jedna od centralnih tema konferencije bilo i izveštavanje o ratu u Ukrajini, Filipović Stevanović je ukazala da se novinari u toj zemlji suočavaju sa istim problemima sa kojima su tokom ratova bili suočeni i novinari u Srbiji.
Na osnovu onoga što se može videti u medijima, primetila je, medjutim, da su razaranja u Ukrajini mnogo veća od onih u nekadašnoj Jugoslaviji, jer je za 20 dana rata “pola te zemlje porušeno”.
Navela je da bi novinari sa Zapadnog Balkana mogli da razmene neke iskustva sa ukrajinskim kolegama, ali i sa onima iz Belorusije “koja je bliska Putinovom režimu” i Rusije u kojoj su novinari “u nezavidnom položaju”.
Podsetila je da su u Rusiji usvojeni novi zakoni o širenju dezinformacija, zbog čega su u velikom riziku svi oni koji pokušavaju da izveštavaju u skladu sa novinarskim kodeksom, a ne u skladu sa državnom politikom Rusije.
Situacija po pitanju medijskog izveštavanja o ratu u Ukrajini je “vrlo kompleksna”, a solidarnost evropskih novinara je izražena sa svima koji su u opasnosti, naglasila je Filipović Stevanović.
Kako je obrazložila, traže se načini kako da im se pomogne, bilo da je reč o onima koji izveštavaju iz Ukrajine ili onima koji beže od rata i represivnog sistema.
Ona je protumačila da se problemi novinara u razvijenim zapadnim zemljama razlikuju od problema novinara u Srbiji, jer se evropski novinari najviše susreću sa “slapp” tužbama i sofisticiranim pritiscima.
Podsetila je, ipak, da su protesti u Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji održani u protekle dve godine pokazali da su novinari i tamo bili meta fizičkih napada i po tome su počeli da se približavaju problemima novinara u Srbiji sa kojima se oni nose proteklih 30 godina.
Prema Filipović Stevanović, “svi smo se nekako radikalizovali, što novinari posebno osećaju na svojoj koži, jer su prvi na meti i političara i nervoznih građana”