NIŠ

Odnos medija i sudova bolji je nego ranije ali mora biti još kvalitetniji  i kooperativniji. Sudovi moraju imati proaktivniji pristup a mediji moraju da imaju interes za vladavinu prava i  izveštavati u skladu sa etičkim i profesionalnim standardima – rečeno je danas na okruglom stolu održanom u Nišu, na kome su sudije i novinari razgovarali o odnosu suda i medija. Skup je organizovan od strane Vrhovnog Kasacionog suda Srbije, OEBS-a u Srbiji  i Udruženja novinara Srbije.

Ovo je treći okrugli sto na kome se razgovaralo odnosu sudova i medija. Prvi je održan u Beogradu, drugi u u Kragujevcu. Ono što je prethodilo ovim okruglim stolovima je okrugli sto održan u Vrnjačkoj Banji prošle godine sa istom temom. Na  današnjem , kao i tri skupa organizovanih do sada sudije i novinari razgovarali su o različitim temama , uključujući i to kakvi su pritisci na sudije, novinare i kako mogu da se poboljšaju odnosi sudija i medija .

Biljana Rakić, savetnik za odnose sa javnošću u Vrhovnom  rekla je da je  veoma važno da taj odnos zasniva na međusobnom i uzajamnom profesionalizmu, nepristrasnosti , nezavisnosti i poštovanju i poverenju.

„Transparentnost je sastavni deo rada i nešto što se u savremenom svetu podrazumeva. Nije dovoljno da radimo dobro nego treba da kažemo i pokažemo da radimo dobro. Mediji su ti koji nam pomažu u tome i zato je veoma važno da se naš odnos zasniva na ofesionalizmu. Pravna država nezamisliva je bez vladavine prava i pravne sigurnosti, ali isto tako i bez javnosti rada državnih organa i nosilaca javnih vlasti. Verujemo da će nakon održavanja okruglih stolova, a plan je da se održa u sva četiri Apelaciona suda , komunikacija između sudova i medija podići na viši nivo i doprineti transparentnijem radu sudova“  

Vladimir Radomirović, predsednik Udruženja novinara Srbije i glavni i odgovorni urednik Pištaljke istakao je  je da su pravosuđe i novinari  u veoma sličnoj situaciji.

„Suočavamo se sa pritiscima, građani nam ne veruju. Treba da uspostavimo a onda i učvrstimo poverenje između ove dve profesije, kako bismo mogli  da građanima približimo ono što radimo i što je bitno za njih. Za građane je važno da imaju sudije koji ne podležu pritiscima, kako od političara tako i od moćnih ljudi, i da imaju novinare i medije koji objektivno izveštavaju o onome što se dešava u našoj sredini, zemlji .“ rekao je Radomirović.

Činjenica je da je bilo i ranije a ima i sada   mnogo nepoverenja, različitih stavova koji su  bili osnova za neke sukobe između novinara i sudija.

„Sudije ne razumeju često kakav je položaj novinara i šta novinari treba da rade da bi izveštavali objektivno svoje čitaoce, gledaoce, slušaoce , kao što i novinari često ne razumeju sa kakovim problemima se susreću sudije“, kaže Vladimir Radomirović

S jedne strane, čulo se na današnjem okruglom stolu, da sudovi trebabudu otvoreni za javnost, za sve novinare, da objašnjavaju svoje odluke, da budu jasni i precizni u tome.

„Potrebno je da imamo novinare koji su obučeni, koji dovoljno poznaju pravo i  mogu da prate suđenje i da o njima obeveštavaju javnost . Naravno, za sve to će biti potrebno vreme“, kaže Radomirović

Ekonomska pozicija novinara diktira često i način na koji pišu. Kako se čulo na današnjem skupu , novinari su prilično siromašni.

„Kako se ekonomaska situacija u zemlji bude poboljšavala ,tada ćemo imati sve više medija  i novinara koji će pratiti pravosuđe i moći da daju realnu sliku onoga što se dešava u pravosuđu. Sada na žalost vrlo često imamo situaciju u kojoj neki mediji za nekoga, za nečiji račun , bez ikakvih osnova napadaju sudije, što je jedan od problema o kojima razgovaramo“, dodaje Radomirović „Važno  da radimo na jačnju položaja novinara u celom društvu . Kada novinar bude jak, ne bude siromašan, ugrožen finansijski , da može da se izbori sa svim vrstama pretnji , uključujući eventualne napad, onda će i odnos sudova prema novinarima biti drugačiji.

Rešenje leži u jačanju etike  profesiji  novinara, u jačanju samoregulatornog tela koje postiji, Savet za štampu , kako bo on mogao da poboljša izveštavanje u svim medijima. Onda bi građani imali koristi i od takvih slobodnih medija i on nezavisnog sudstva koje će pružati pravdu.

Da bi se steklo poverenje u sudstvo ali i olakšalo izveštavanje predlog je da se  snimaju sva suđenja i da ti snimci budu dostupni javnosti.

„Tako prosto ne bi bilo raznih interpretacija šta je ko rekao, svedočio prema sudu. To je praksa na zapadu i to bi trebalo uvesti ovde. U Nišu ima nekih poteza ka tome da se uvede takva vrsta audio snimanja suđenja i želimo da odstaknemo i sudove u Nišu , kao i sudove u celoj zemlji da urade to i da nama svima bude lakše koji pratimo suđenja , a i svima onima koji učestvuju u tim suđenjima , tužioci, tuženi , kao stranke u postupku, da vide šta se sve dešavalo tokom ročišta“ objasnio je koji insistita na ekonomsko osnaženom novinaru kao uslovu za bolji odnos sudova i medija“, ističe  , predsednik Udruženja novinara Srbije i dodaje da je prvenstveno važno se „ izborimo za bolji ekonomski položaj naših kolega, koji će voditi ka boljem položaju naše profesije u društvu“ .

O tome da li je kaznena politika blaga kada treba sankcionisati napade na novinare  kaže da do sada nije pravljena neka analiza  kako sudovi presuđuju u tim postupcima. Vrlo je mali broj slučajeva koji završi pred dsudom.

„Kao predsednik UNSa znam da većina takvih pritisaka i napada ostane neprijavljena. Pogotovo u manjim sredinama gde su ljudi svesni da su i načelnik policije i tužilac i predsednik Suda povezani, možda čak i prijatelji bliski i da novinari koji se suočavaju sa napadima, odustaju ine žele da prijave ono što im se dešava . na tome treba da radimo. Da se ojača infrastruktura koja će pomoći novinarima da se izbore sa pritiscima i napadima. Onda će biti i manje napada i retko će dolaziti do situacije da se ide pred sud, a kad se dođe do suda onda će napad biti rigorozno kažnjen“

Snežana Milošević,  zamenica predsednika Apelacionog suda u Nisu, sudija a istovremeno i portparol ovog suda kazala je da  svako druženje novinara i sudija pomaže radu i boljoj saradnji,  radi ostvarivanja zajedničkog cilja.

„Odnos sudova i medija je značajan kako za sudove, tako i za medije. Dobar i kvalitetan odnos, dobra saradnja pomaže ne samo podizanju ugleda pravosuđa već i ugleda medija. Opšta javnost treba da zna šta to sudovi rade, koja su njihova prava, na koji način ih mogu ostvariti. To se do sada činilo kroz razne forme, putem flajera, otvorenih vrata sudova, sudske prakse koje studenti pravnog fakulteta obavljaju u sudovima. Ali ono što formira javno mnjenje o sudovima je izveštavanje medija“ rekla je Snežana Milošević. Ona je  objasnila da se sada građani putem sajta mogu upoznati sa tim dokle se stiglo sa njihovim postupkom, što je jedan vid „otvaranja sudova ka javnosti“ , ali mediji su ključni jer kroz praćenje određenih predmeta za koje je javnost zainteresovana, prikazuju javnosti o radu sudova.

Obaveza sudova je, kako je rekla Snežana Milošević da novinarima u dobroj komunikaciji daju prave, blagovremene i tačne informacije uz očekivanu objektivnost

U ime misije OEBSA u Srbiji na današnjem skupu govorio je Miroslav Janković. On je rekao da OEBS podržava sve inicijative koje podstiču konstruktivni dijalog i koje imaju za cilj da dodaju vrednost fundamentalnj i potrebnoj interakciji sudova i medija.

„Događaj kome danas prisustvujemo a koji je pokrenuo predsednik Kascionog suda i koju podržava Udruženje novinara Srbije predstavlja izvanrednu priliku za dalji razvoj partnerstva između medija i sudova a u interesu javnosti“  

Miroslav Janković, je rekao da odnos sudova i medije „nije uvek prijatan“ ali da „uprkos tome slobodna štampa i nezavisno sudstvo moraju moraju zajedno da rade na stvaranju društva koje se zalaže za vladavinu prava“.

O javnost rada sudova, komunikacija sa novinarima, izveštavanju medija o radu sudova, novinarske kompetencije u ovoj oblasti govorili si  Vanja Rodić, viša savetnica za evropske integracije i međunarodne projekte Vrhovnog kasacionog suda i Moma Ilić, novinar Moderator: TBC

Granica dozvoljenog komentarisanja sudskih postupaka – pravila i prakse u domaćem pravnom sistemu, praksa Evropskog suda za ljudska prava tema je o kojoj je govorila Katarina Manojlović Andrić, a o govoru mržnje i medijima  i izazovima sudske prakse u slučajevima u kojima su novinari pojavljuju kao oštećeni svoje mišljenje dale su  Irena Garčević, sudija Apelacionog suda u Beogradu  i Marija Vukasović iz Nezavisnog udruženje novinara Srbije.