VIĆENCA

Jana Milivojević, dvadesettrogodišnja studentkinja psihologije na Univerzitetu Merkatorum, koja živi u Italiji, opisala je svoje iskustvo angažovanja u studentskom pokretu, koordinacije aktivnosti u Vićenci i pomoći građanima iz dijaspore da ostvare pravo glasa na izborima 25. oktobra.

Milivojević je navela da je odrastala na relaciji Srbija–Italija, da je vaspitavana tako da voli svoju zemlju i da se ne stidi svog porekla, ali da su joj rastanci sa Srbijom i povratak u Italiju oduvek teško padali. Iako je zbog cerebralne paralize i korišćenja invalidskih kolica život u Italiji bio sigurnija opcija, ističe da je želja za povratkom u Srbiju ostala jedna od njenih najvećih životnih težnji.

Kako je navela, politička dešavanja u Srbiji pratila je godinama, a posebno su je pogodile tragedije u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, Malom Orašju i Duboni, kao i pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine.

„Pitala sam se šta još treba da se desi da bi strah promenio stranu“, navela je Milivojević za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress, opisujući kako je pratila studentske proteste, blokade fakulteta i reakcije vlasti na studentske zahteve.

Istakla je da ju je posebno impresionisalo to što su studenti na provokacije, pretnje i uvrede odgovarali dostojanstveno i argumentovano, dok su na korupciju, kriminal i nasilje uzvraćali znanjem.

Želja da pomogne studentskom pokretu ostvarila joj se u februaru 2026. godine, kada ju je kontaktirao student Mašinskog fakulteta u Beogradu i ponudio joj da preuzme koordinaciju aktivnosti za Vićencu, što je prihvatila.

Njen angažman posebno se intenzivirao uoči izbora 25. oktobra. Vodila je imejl adresu za Vićencu, preko koje su evidentirani građani zainteresovani za glasanje, a kasnije je učestvovala i u vođenju drugih imejl adresa i evidencija.

Prema njenim rečima, zatvaranje velikog broja biračkih mesta u dijaspori dodatno je otežalo organizaciju glasanja. U celoj Italiji otvorena su samo tri biračka mesta – u Rimu, Milanu i Trstu.

Kako bi građanima olakšali dolazak do biračkih mesta, studenti su pokrenuli platformu votebnb.rs, preko koje su povezivali ljude kojima su bili potrebni prevoz ili smeštaj sa onima koji su mogli da im pomognu.

Milivojević je ukazala i na brojne probleme u radu nadležnih institucija, navodeći da na žalbe upućene Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave često nije bilo odgovora, da su pojedini građani raspoređivani na biračka mesta van svoje teritorijalne nadležnosti, kao i da su konzularna predstavništva kasnila sa dostavljanjem rešenja ili nisu odgovarala na upite.

Posebno je zahvalila građanima koji, uprkos administrativnim preprekama i pogrešno određenim biračkim mestima, nisu odustali od glasanja i bili spremni da pređu dodatne kilometre kako bi ostvarili svoje pravo.

Govoreći o samom izbornom danu, navela je da ju je ispred konzulata u Trstu dočekala ogromna kolona ljudi, kojoj se, kako je opisala, nije video ni početak ni kraj.

Posebnu pažnju privukla je činjenica da, uprkos tome što koristi invalidska kolica, nije iskoristila mogućnost glasanja preko reda, već je zajedno sa porodicom i prijateljima čekala pet i po sati.

„Nije bilo razloga da preskačem red. Ista sam kao i osoba ispred mene koja čeka svoj red. Sa zadovoljstvom nisam iskoristila svoje pravo“, navela je Milivojević, zahvalivši svima koji su joj ponudili da glasaju preko reda, kao i članovima biračkog odbora koji su više puta izlazili da im ponude da uđu.

U osvrtu na godišnjicu novosadske tragedije, 1. novembra 2026. godine, navela je da je prisustvovala komemorativnom skupu u Padovi i da je 16 minuta tišine za stradale doživela kao snažnu poruku da njihove žrtve neće biti zaboravljene.

„U Srbiji je strah promenio stranu, ali kao da je sa tom promenom i poslednja tišina za nastradale u Novom Sadu promenila oblik. Teža je, bolnija, besnija, jer smo morali da izgubimo 16 života da bismo oslobodili Srbiju, zbog čega mi je neizmerno žao”, kaže Jana.

Na kraju, ona poručuje da je srećna što je učestvovala u borbi svojih vršnjaka i drugih građana Srbije.

“Bila mi je ogromna čast i zadovoljstvo što sam na neki način mogla da budem deo te borbe za pravdu“, poručila je Jana Milivojević.

(Kraj) RR/AS