BEOGRAD-PREŠEVO-BUJANOVAC

Stopa siromaštva u Srbiji najveća je u opštini Tutin i iznosi 66,1 odsto, dok je najmanja u opštini Novi Beograd i iznosi 4,8 odsto, pokazuje istraživanje “Mapa siromaštva u Srbiji: Nalazi i implikacije po javnu politiku”.

 

Na konferenciji za novinare je rečeno da su stope siromaštva visoke  i u Preševu 63,6 odsto, Bojniku 63,4 odsto, Bujanovcu i Lebanu 54,6 odsto.

Stope siromaštva su više od 50 posto  i u Babušnici, Bosilegradu, Vladičinom Hanu, Gadžinom Hanu, Doljevcu, Žitorađi, Medveđi, Trgovištu i Crnoj Travi.

 

Stopu siromaštva tek ispod 50 odsto imaju Krupanj, Vladimirci, Novi Pazar, Nova Crnja, Koceljeva, Merošina.

 

Poređenja radi, Kragujevac ima stopu siromaštva od 23,8 odsto, Valjevo 24,5 odsto, Užice 17,9 odsto, Čačak 24,3 odsto, Šabac 32,3 odsto.

 

U Beogradskom regionu, opština sa najvišom stopom siromaštva je Sopot, sa 26,9 odsto, dok najnižu, 4,8 odsto, ima Novi Beograd.

Vrlo blizu su Vračar, Stari grad i Savski venac, sa 5,3, 5,4, odnosno 5,7 odsto.

 

Državni sekretar Ministarstva rada Nenad Ivanišević tvrdi da  upravo uredba o namenskim transferima ima za cilj da smanji “jaz siromaštva” između Beograda i drugih, naročito južnih  opština u Srbiji.

 

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verhejen kaže da   se  Svetska banka bavi  smanjenjem siromaštva i pospešivanje privrednog rasta identifikacijom, prepoznavanjem onih koji su u najvećem riziku od siromaštva, gde žive i zašto su zapravo ti regioni pogođeniji u odnosu na druge.

 

“Ako pogledamo mape, vidimo da je najveći rizik od siromaštva u jugoistočnoj Srbiji i delovima Vojvodine. Uzrok je nedostatak infrastrukture u tim regionima. Pitanje saobraćajne povezanosti, a iznenađujuće da u tim regionima postoje velike razlike između opština i okruga”, kaže Verhejen.

 

Prema njegovom mišljenju, da li će neke aktivnosti na lokalnom nivou pomoći da se te razlike ujednače, pitanje je koje još traži odgovor, a to će, kako smatra, pomoći da se razume uticaj drugih reformi na kojima Svetska banka sarađuje sa vladom.

 

“Na primer, Koridor 11, koji će povezati jug Srbije, otvoriće mogućnosti za razvoj nerazvijenih delova Srbije”, rekao je Verhejen.

 

Državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Ivan Bošnjak naglašava da je upravo pitanje smanjenja siromaštva i položaja pripadnika pojedinih nacionalnih manjina usko povezano, te da su naročito rudna i ruralna područja ugrožena siromaštvom, a da tamo, pored pripadnika većinskog naroda, žive i manjine.

 

 

Istraživanje “Mapa siromaštva u Srbiji: Nalazi i implikacije po javnu politiku” delo je Republičkog zavoda za statistiku i Svetske banke, urađeno na osnovu podataka dobijenih u popisu domaćinstava i stanova 2011. i ankete o prihodima i uslovima života.