Stav: Zašto Srbiji nije potrebna vojska!?

LESKOVAC


Znameniti novinar, pokojni Bogdan Tirnanić, napisao je svojevremeno: „Leti ne pišu veliki novinari.“ I, to je tačno. Leti se mediji utrkuju ko će imati senzacionalniji naslov tipa: „Moj deda je moj otac“, „Ana Nikolić pokazala gaće“, „Krleuša peva na Roštiljijadi“, „Srbija će krvariti osam meseci“, „Kad je vidite pašće vam vilica“, „Svi zanema kad je čuju“, „Voditelj za kojim žene seku vene se skinuo u gaće“, „Primena vazelina u krevetu“, „Seks sa delfinom“, „Promene u porodici poznate glumice – otac postao majka, majka postala otac, sin postao ćerka, a ćerka postala sin“, „Vučić ušao u Generalštab“! Drekavci, proplakane ikone i dvoglava telad su davna prošlost, novinarstvo je napredovalo koracima od sedam milja! – ko je lud neka mni i neka sni.
Usuđujem se da pišem po ovim „biblijskim vrućinama“, kada vrije u Leskovac, zato što niti sam dobar, a ni loš novinar, već samo osoba koja želi da iznese svoj lični stav po pitanju – da li Srbiji treba vojska? I odmah na početku, bez mnogo palamuđenja, „krk u dupiz“: Srbiji nije potrebna vojska! Ič! To što neki dilberi zagovaraju: „K’o biva…treba imati vojsku, k’o sav „normalan” svet, neopevana je glupost. Široko rasprostranjeno mišljenje, u Srba, da se najviše poštuje vojska, da se u nju ima najviše poverenja, je očibodeća laž kosmičkih razmera, kao što je sve kod nebeskom, i od boga izabranog srpskog naroda – laž. Srbijom je uvek vladalo lažno srpstvo. Pa, naše, srpsko je: „Rado Srbin ide u vojnike, dva ga tuku, a trojica vuku.“ Tačno? Pa, tačno.
Mrsomuđenje o slavnoj vojci, o velikoj časti da se „služi“ vojska, o tradicija da „nije muško ko nije služio vojsku“, gordost, ponos i ostale uholaže, dolaze od onog ološa, bašibozluka, profesionalnih zanosača srpskih muda koji će arlaukujući po ulicama prestonog, a i drugih gradova Srbije: „Bolje rat nego pakt, bolje grob nego rob!“ dobiti i jedno i drugo. Istih ovih sadašnjih bestijalaca-šarlatana, koji će se za „Srpski svet“ boriti do poslednje kapi tuđe krvi, a trabunjajući o ratu brkljačeći: „Neki ćete da poginete, a neki ćemo da se vrnemo!“ Možda sam se najeo gljiva ludara, pa tako pišem, ali tako, jbg,mni moja neznatnost. Šta se tu može? Razumete me, da ne crtam.
Međutim, pre nego pređem na temu ovog moj pisanija, da kažem reč-dve o mom poznanju vojnih veština, a i same vojske. Moj „lični stav“ po pitanju vojske nije plod mog stručnog poznavanja vojnih veština i upotreba vojske, ili pak, mog mudrovanja na temu „kako mali Đokica zamišlja vojsku.“ Ma, jok more! Jedina moja veza s vojskom je bila ta što sam služio vojni rok, umesto 12 meseci, skoro 20 meseci kao graničar na jugoslovensko-albanskoj granici, sa sedištem u Prizrenu. Tek toliko da se zna. Znači, što se tiče mog stručnog znanja i obrazovanja po pitanju vojske, u vojsku se razumem kao „tele u kantar“. Priznajem, bez iskustva Golog Otoka. U suštini moj naum nije da iznosim neke visoko stručne hipoteze, nego samo i jedino da očiglednim, očibodećim činjenicama, koje svako i najmanje dete razume, pokrepim svoj stav: Srbiji nije potrebna vojska! Šta o ovoj temi misle Avram Čomski, Henri Kisindžer, Zbignjev Bžežinski, ili pokojni, bog da dušu prosti, Miroslav Lazanjski, ma zabole me za njihovo mišljenje, ne interesuje me! lanjski snegovi su To. Samo iznosim činjenice, koje nisu seljačko-barapske antisrpske pizdarije, kao neumitnu stvarnost.
Napokon, da pređem na temu. Srbija je, kao balkanska država, okružena državama koje su sve do jedne članice NATO saveza. Hrvatska, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Severna Makedonija, Kosovo, Albanija, Crna Gora su u NATO grupaciji, a na tlu Bosne su stacionirani značajni vojni efektivi tih snaga. Na tlu Kosova nalazi se jedna od najvećih vojnih baza SAD – „Bondstil“, kao i baza kosovskih specijalaca „Belvedere“ u selu Svinjare. Malo li je!? Srpski ministar vojni, g. Vulin – ljubi ga tetka, kaže da se naša vojska oprema defanzivnim oružjem, jer, nikog ne mislimo da napadamo, nego da se branimo. Podržavam. Međutim, kako Vučić nije uvek pri punoj svesti o svakodnevnoj realnosti, i da vrlo često, bar u obraćanju naciji, podleže toliko tipičnoj srpskoj infernalnoj belosvesnosti, u svom prepoznatljivom eskapizmu, nije nemoguće, da mu padne na pamet da krene na Kosovo ravno. Da pomisli da se u majčici Srbiji odnekud pojavila mistična barbarogenijska sila, koja će stati na našu stranu, i „Srbija će pobediti.“ Ali, poštovani čitaoci – „toj june neće da nas mune!“ Zašto? Zato, što je Vučić, onaj dan, dobio jasnu poruku od NATO-a, preko oficira Generalštaba Srbije, šta bi se moglo dogoditi ako napadnemo Kosovo: Tako ćemo da najebemo, čim prvi srpski vojnik uđe na Kosovo ravno, da će postati stvarnost: „ Od kafanče – postade poljanče!“

Avioni RV Srbije mogu da uzlete i odlete do Kosova, i bombarduju vojsku Kosova, ali veliko je pitanje da li će imali gde da se vrate? Kao i to da će dobar deo nas, sinjih kukavaca, građanki i građana Srbije da fasuje Carsto Nebesko! Džaba, bilo kakva, srpska vojska. Tačno? Pa, tačno!
Ako pak, Rogonja dođe po svoje i Alijansa, što nije nemoguće, odluči da nas napadne, tek onda ćemo gledati i Ludu Nastu i kako ide Mara i vodi svatove. Nije g. Aljbin Kurti jeo bunike, niti je podlegao slepilu, pa da ujutru ustane, i onako bunovan naredi: juriš braćo Kosovari na Srbiju! Jok, more! Nego će sve članice NATO-a, na čelu sa SAD (najvećom svetskom silom), odlučivati o napadu na majčicu Srbiju. Pa, kada se dogovore i odluče da Srbiju napadnu, neće svaka pojedinačno da napada, nego će sa svih strana da grunu: sa Šeste flote iz Jadranskog mora, iz italijanske baze Arijano, iz Hrvatske, Crne Gore, Severne Makedonije, Bugarske, Rumunije. Mađarske, Kosova, Albanije, Bosne, poleteće američki avioni iz baze u Meksiku. Tačno? Pa, tačno. Sva ta armada, belosvetskih orlušina-zločinaca, obrušiće se na majčicu Srbiju, i na nebeski i od boga izabran narod. Zgaziće nas, ko Panta pitu. U roku od nekoliko sati! Džaba, bilo kakva, srpska vojska. Tačno? Pa, tačno!
Nemojte misliti, da ne posedujem odgovornost za (ne)znanje. Taman, posla. Od čaršije, preko kafane, komentara na portalima, do fejsbuka pojedini od vas stalno iznose svoja mišljenja, koja mogu, a ne moraju, da utiču na druge ljude. Znači, moja epistemička ili saznajna odgovornost primorava me da moje stavove, u vezi vojske, iznosim sa punom odgovornošću – kada imam činjenice tj. dokaze. „ Ko učini da poverujete u apsurde, učiniće da počinite zločine“ poručio je Volter. Ne verujte Vučiću, pogotovu što funkcionalno reprezentativna demokratija u Srbiji ne postoji.
Ne radi se, u ovom tekstu, o nedostatku mog patriotizma, jer, meni je lično dibidus svejedno šta vi mislite o tome. O patriotizmu i pozivanju na njega, uzgred budi rečeno, mislim sve najgore. „Patriotizam je poslednje utočište hulja“ piše u 18 veku veliki engleski enciklopedista Semjuel Džekson, a naš Vasa Pelagić, buntovni narodni tribun upozorava: „ Neka je proklet onaj ko u knjigama i školi pominje patriotizam.“ Patriotizam je za ograničene ljude, a dvadeseti vek je pokazao da je nacionalizam najveća nesreća za sopstveni narod. Život je samo jedan.
Možda se moj mimetizam krije u mojoj, objektivno, nestručnosti za ovu temu, možda? Kako, međutim, oceniti veliku stručnost i mudrost vojnog rukovodstva Kraljevine Srbije, u Velikom ratu, koje je protivpravno preko albanskih gudura, povelo u smrtonosno putešestvije 70. 000 mladića koji su za vojsku stasavali tek iduće godine. Sa „vizionarskom“ mišlju: zatrebaće nam iduće godine! I, kako se je zavšila ta patriotska i mudra odluka najvećih poznavalaca vojnih veština u Srba, tog doba. Od tih 70.000 mladića, preko Albanije u Grčku je stiglo samo njih 600. I slovima – šest stotina. A, koliko se je kasnije vratilo u Srbiju, to sam Gospod Bog zna, istorija nema taj podatak?!
Na kraju ovog pisanija hteo bih da citiram, od reči do reči poruku, značajnog karikaturiste Dušana Petričića, upućenu Srbima: Zapamtite, jednom za svagda- nisu vam Hrvati neprijatenji, nisu vam Albanci neprijatelji, nisu vam Crnogorci neprijatelji, ni Evropska Unija, ni Amerika! Jedini, najozbiljniji i najkrvoločniji neprijatelj koga imate zove se Aleksandar Vučić. (Danas, 6.8.2022)
Glasno razmišljajući, prolazi mi misao, ni izanđala ni obesmišljena: Ne treba nam vojska, da ne bismo čačkali mečku – dobro znate gde. Zato, mir brate, mir!
Lep dan, i svako dobro. Ma, gde bili.
dr Vjačeslav Nešić

Prati
Obavesti me o
guest

5 Komentara
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
Bane
Bane
1 mesec pre

Poštovani profesore,
kao što neko već gore reče, ova zemlja pati od kompleksa male nacije i tu nema izgleda da se bilo šta promeni. Vama mala sugestija, ćutite, može da bude još gore.

Leskovčanka
Leskovčanka
1 mesec pre

Istorijski posmatrano, Srbi su pokazali da su veliki narod. Uspeli su da se odupru sili i pritiscima i carizma i fašizma i očuvali su svoj identitet. Ali, svest o nacionalnoj veličini Srbe je permanentno gurala u politiku građenja „velike“ države. Antifašizam, kao vredno srpsko nasledstvo, uglavnom je proterano. A istorija, kao dobra učiteljica života, ukazuje da je svaki narod, pa makar bio i veliki, uz neotpornost na fašizam, kad god je pokušao napraviti „veliku“ državu ostao i bez one manje. Zbog „viših“ političkih ciljeva (onih velikodržavnih) Srbija je decenijama bila previše tolerantna prema “srbovanju” na njenoj teritoriji. Uočljivo je da se Srbi, uglavnom, nalaze u kompleksu velike nacije, otud i potreba za avanturom nazvanom Vojska Srbije, koja bi u cugu, da se sada vrati redovna vojska iznosila 600 miliona evra. Da li mala Srbija na brdovitom Balkanu ima dovoljno sredstva za ovu avanturu, nameće se piatnje, za koje smatram da nisam dovoljno kompetentna da komentarišem?
Razlog za zveckanjem oruzja u Srbiji vidim u bildovanju političkog rejtinga i podilaženju maloj grupi građana koji su rat videli samo preko Play Station-a. Vucic na ovaj način, za moj ukus, jako podmuklo, neguje militaristički duh i narušava mir ne samo građanki i građana Srbije, već celog Balkana. Vucic vodi ping-pong politiku i tu ništa nije novo, niti neviđeno zadnjih deset godina.
Da smo pametni, kao što nismo, pa da se pridružimo drugoj deci u igri, bilo bi najbolje za sve nas. Nova generacija Z je previše sebična, nevaspitana i za sada je dobra samo za izbegavanje. Ima vreme ukapiraće kada ne ostane na kamen na kamenu, da je jedino MIR vredan svega i jedino čemu treba stremiti.
Svaka čast na odabranoj temi i odličnoj kolumni.

Upitno je sve
Upitno je sve
1 mesec pre
Odgovori  Leskovčanka

Mrznja i tretman iz nje prema Srbiji poticu iskljucivo zbog sv. Save i pravoslavlja. Da smo ostali samo hriscani ne bi se delili. Vecinski svet je katolicki, islamski i oni treci, cetvrti. Pik na nas uvek ce imati katolici. Sta smo dobili, a sta izgubili promenom, o tome retko ko pise i bavi se uopste time. Engleska, Italija, Francuska, Austrija uvek ce se drzati zajedno. I sa nama bi, da smo ostali sa njima. Zbog cega je bilo neophodno da se izdvajamo, kad smo, zna se, bili zajedno. Stalno jedan pametan gura ceo natod u stranu koju on zeli. Posle ispastamo svi. Da smo danas katolici, nikom, nijednom pravoslavcu ne bi palo na pamet da bude pravoslavac. I uzivali bi zastitu. Zbog cega taj deo istorije ne dovodimo u pitanje. Pa ne pocinje zivot Srba od praboslavlja. Zar je vera iznad postanka naroda. Ako nekome jeste, pa sto je promeniste, kad ste tolki vernici, jer nismo oduvek bili pravoslavci. Sta ako je Srbe zaludeo jedan covek, vise njih, sa ciljem nove verske stolice. Ko sto se sada otcepljuju tetitorije zarad nove predsednicke stolice i dele se kompanije zarad menadzerske stolice. Vera je nekad bila toliko vazna, ona je diktirala politiku. Zbog nje su vodjeni ratovi, islam je gurao u Otomansko carstvo. Mi uzimamo zdravo za gotovo nase pravoslavlje. A kud je nestalo nase hriscanstvo? Cuvari vere se danas ne mesaju u politiku, zarad svog opstanka. Da vise ne menjamo veru ner od cega ce oni ziveti, a politiku neka cemo. Najjace ekonomski danasnje drzave bili su najveci osvajaci. Holandija! I mnogi drugi.Stitimo decu od ratova. Ali oni ne razumeju istoriju. Niko nije dosao i rekao Ebo, poklanjam ti Srbiju. Za nju se u krvi borilo i davale du se nase kceri u brakove zarad ocuvanja tetitorije sa tadasnjim mocnica. Mnogo toga ima sto mi posmatramo ko zaba u bunaru. Od pravoslavlja. A sta jr bilo pre njih, gde je sira slika, ko nam je proizveo mrzitelje Srbije od kojih ne mozemo da dignemo glavu stozinama godina? Nismo li i tada slavili vodje, koji su nas zakopali vise nego sto nas savremene vodje zakopavaju?

Leskovčanka
Leskovčanka
1 mesec pre
Odgovori  Upitno je sve

Ne razumem šta je upitno? Da li zašto nismo hrišćani, da li to što smo pravislavci, da li je upitno to što smo sekundarna država? 1054. godine, velika šizma, dovodi do raskola hrišćanstva na pravoslavlje i katoličanstvo (Carigrad i Vatikan). Hristijanizacija Srba i to što smo pravoslavci, deo je našeg geopolitičkog položaja, bilo je crkve i pre Svetog Save, kao i procesa hristijanizacije. Ali to nije poenta napisanog u prethodnim redovima. Ne valja mešati veru sa politikom a još manje sa vojskom, tome nas je istorija podučila a uči nas i dan danas. Ne mrzi nas niko, nego nas opominju da nismo nebeski narod, kako mislimo o sebi. Mnoge probleme smo sami sebi stvorili, upravo zbog kompleksa male nacije. Šira slika bi morala da bude na fokusu da smo sekularna država i da veri tu nije mesto. Nije strašno dok kao žaba iz bunara posmatramo, postaće opasno kada se budemo skuvali kao žaba u vodi, stavljenoj u šerpi na šporetu. To nam savremeni vođa upravo radi!

Pera
Pera
1 mesec pre
Odgovori  Leskovčanka

Baš me i mene zanima, šta je upitno? Tema je dal nam treba vojska ili ne? Kakvo pravoslavlje, kakav sveti Sava i ostali bakrači, ovde se govori o dnevnopolitičkoj temi.