LESKOVAC
Zahvaljujem se svima koji su mi do ovog trenutka čestitali Dan žena.
Dobila sam puno lepih fotografija cveća, puno lepih poruka, čokolada,
cveća … i jedan poklon koji me je posebno obradovao..
To je knjiga mog omiljenog autora, Irvina Jaloma, psihoterapeuta
egzistencijalističke i humanističke orjentacije, koji je osim mnogo
veoma dobrih stručnih knjiga napisao i nekoliko odličnih romana.
Knjigu sam dobila od Nikole Stevanović, mladog kolege. Srećna sam što
među prijateljima imam puno mladih ljudi sa kojima delim iste
vrednosti i vrlo prijatne trenutke.
Oni koji me dovoljno dobro poznaju znaju da je moj poziv u toj meri
integrisan u sve što ja jesam da ga odavno ne doživljavam kao posao.
Znaju i da moj poziv obuhvata aktivizam u oblasti ljudskih prava.
Možda su i oni koji me poznaju površno ili me uopšte ne poznaju imali
priliku da čuju po koju moju izjavu na javnim skupovima ili u medijima
u proteklih dvadesetak godina. To malo, koliko sam ( ukoliko jesam)
doprinela unapređenju ljudskih prava uopšte ili koliko doprinosim
očuvanju nečijeg samopoštovanja i mentalnog zdravlja u situacijama
obespravljenosti proističe iz moje naklonosti prema ljudima i želje da
razumem i sve ljudske vrline i sve ljudske slabosti i nesavršenosti.
Zbog toga ne mogu a da ne iskoristim ovu priliku da podsetim da je
veza između obeležavanja 8. marta i istorije borbe za politička i
ekonomska prava žena danas jedva vidljiva.
Jedna od novina u obeležavanju Osmog marta u Srbiji posle 2000.
godine, jeste ta da se pored tema prisutnih još od devedesetih godina,
kao što su nasilje nad ženama, nasilje u porodici, solidarnost i
povezanost sa ženama iznad svih državnih, etničkih i verskih granica i
podela, – pojavljuju kao važne i teme koje se tiču eksploatacije
ženskog rada, neoliberalne ekonomije, diskriminacije žena prilikom
zapošljavanja i na radnom mestu, feminizacije siromaštva…
UJEDINJENE NACIJE su davnu 1975. godinu proglasile “Međunarodnom godinom žena”.
Davne 1977. godine, u UN je doneta REZOLUCIJA o redovnoj proslavi
Međunarodnog dana žena.
Te 1977. godine sam završila gimnaziju i počela da studiram
psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Sada je 2022. godina
i bliži se trenutak kada ću ispuniti uslov za penziju. Mnogo toga, i
lošeg i dobrog se dogodilo u ovom, iz ugla trajanja ljudskog života
jedne osobe, dugom periodu.
Na današnji dan, želim da podsetim da Osmi mart u Srbiji nije državni praznik.
Imam i dosta pitanja. Ne očekujem odgovore. Znam da su za većinu teška
ali zaslužuju makar diskusiju i zaključak da borba za ravnopravnost
nije završena.
► Da li su žene u Srbiji svesne da uživaju u slobodama i pravima za
koje su se prethodne generacije žena i feministkinja borile
decenijama?
► Da li nam pogled unazad pruža svest o tome da smo danas uključene u
procese nadogradnje ili je 8. mart “samo” datum koji ima istorijski
značaj?
► Da li je 8. mart dan kada je potrebno izaći na ulice i govoriti o
neravnopravnosti žena kakva postoji danas?
► Da li je ravnopravnost žena i muškaraca koju imamo u zakonima
istovremeno i ravnopravnost u stvarnom životu?
► Da li je potrebno da se 8. mart repolitizuje i da se postave
škakljiva pitanja o postojećem ekonomskom neoliberalnom sistemu koji
nam se predstavlja kao prirodan i jedini mogući sistem ekonomskih
odnosa?
► Da li je danas ženama jednako teško kao ranije jer se patrijarhalana
struktura mišljenja nije bitno izmenila?
► Da li uočavamo napor države da “pacifikuje” obeležavanje 8. marta
tako što on postoji u javnom prostoru kao datum bez političke istorije
i težine, koji treba proslaviti veselo, uz prigodne poklone i prijatna
ćaskanja u medijima?
► Da li je umrežavanje organizacija žena dobar način za osnaživanje žena?
► Zašto se sa podozrenjem gleda na odbijanje feministkinja da obeleže
Dan žena kao politički neutralan, prihvatanjem prigodnih poklona u
vidu cveća i bombonjera?
► …
Srećan 8. mart svima!
Dušanka Stojković, dipl. psiholog, psihoterapeut