Stanković: Pripajanje tri opštine Kosovu nije tema u Briselu

BEOGRAD

Pripajanje tri opštine – Bujanovca, Preševa i Medveđe – Kosovu neće biti tema na stolu u Briselu, siguran je predsednik Koordinacionog tela Vlade za ove tri opštine Zoran Stanković. Kaže da mu je to potvrđeno u razgovorima s međunarodnim predstavnicima. “Glavni problem albanske manjine su udžbenici, ali odgovornost nije na organima Srbije”, navodi.

Uoči najnovijih rundi dijaloga Beograda i Prištine, koje bi trebalo da budu i ključne za rešavanje kosovskog pitanja, skupština albanskih odbornika iz tri opštine juga Srbije, usvojila je “Političku deklaraciju”, kojom je tražila od privremenih kosovskih institucija i vlasti u Beogradu da u dijalog o normalizaciji odnosa bude uključen i, kako kažu, politički status Albanaca iz Bujanovca, Preševa i Medveđe. Traže ista prava kao i Srbi na Kosovu i Metohiji.

Zoran Stanković, predsednik Koordinacionog tela Vlade Srbije za Bujanovac, Preševo i Medveđu, podseća da se radi o trećoj takvoj deklaraciji, i da su prethodne usvojene 2006. i 2013, nakon čega se, kako kaže, ništa nije desilo. Smatra da je ta aktivnost u političke svrhe, naročito s obzirom na to da predstoje izbori za savete nacionalnih manjina.

Govoreći o tim deklaracijama, kaže da su zahtevi u principu isti, i da su na neki način kontradiktorni – jer je, s jedne strane, donose ljudi koji poštuju Ustav Republike Srbije i konvenciju o nacionalnim manjinama, a s druge strani, tu su i oni koji govore o pripajanju te tri opštine Kosovu.

Stanković primećuje da su sve partije koje su bile za pripajanje ove tri opštine Kosovu, izgubile na izborima. Ta priča, ocenjuje gost N1, gubi poverenje među stanovništvom u tom delu.

“Sigurno znam da to nije tema razgovora u Briselu, i da neće biti tema ni sada u septembru”, navodi Stanković. On kaže da je tako nešto potvrđeno “juče u nekim razgovorima koje smo imali sa međunarodnim predstavnicima”.

U najnovijim razgovorima koje imamo kažu da nema razmena teritorija, jer bi to povuklo lavinu ne samo na Balkanu, dodaje. “To su stavovi zemalja koje odlučuju i koje imaju dominantan uticaj u UN”.

Upitan o tome šta je država Srbija uradila za albansku manjinu, Stanković kaže da je počela razgovore u sedam tačaka 2013. godine, ali da su oni zapeli oko mreže sudova i tužilaca, jer se Albanci nisu slagali sa zakonom koji je usvojen. Navodi da su oni tada prekinuli razgovore, “a u poslednjih godinu dana govore da je to učinila Vlada”. Stanković tvrdi da bi se problemi rešili da nije bilo tog prekida razgovora. Među tačkama, pojašnjava, bila su pitanja kao što je upotreba albanske zastave, i kaže da je o tome trebalo da se razgovara. Ističe da u svim zemljama nacionalne manjine koje žele isticanje svoje zastave imaju pravo na to, ali ne smeju da imaju identičan grb kao matična država i da je o tome trebalo da se pregovara.

Šta je urađeno za albansku manjinu?

Stanković je, govoreći o rešenim pitanjima, istakao izgradnju odeljenja Ekonomskog fakulteta u Bujanovcu, koji danas imao oko 300, 400 studenata, i već 100-ak diplomiranih, da su Albanci, zbog kulturoloških razlika, tražili porodilište u Preševu, i dobili, ocenjujući da je to najmodernije porodilište na jugu Srbije i da je za njega odobreno, mimo zabrane za zapošljavanje, 10 babica, pet ginekologa…

Ipak, kaže da ne mogu da budu zadovoljni činjenocom da je veliki broj ljudi nezaposlen. Tamo postoje, ističe, povremene tenzije ili se priča o tenzijama, i to nije dobro za privlačenje investitora.

“Država Srbija je dala 250 miliona bespovratnih sredstava za mala i srednja preduzeća, dobijali su ih privrednici u iznosu tri miliona dinara… Dakle, to su bespovratana su sredstva, tako je zaposleno 200, 250 ljudi… Taj obim aktivnosti treba da se poveća i svi da se okrenu tome, a ne nekim pričama o pripajanju Kosovu”, navodi gost Dana uživo.

Predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi izjavio je ranije, u Danu uživo, da dugoročno nepokazivanje volje da se reše osnovni problemi Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, odnosno da se oni integrišu u društvo, ostavlja utisak da ih država zapravo i ne želi i da ista pitanja postavljaju 17 godina.

Albanci koji žive u Srbiji su naši građani, mi njih tretiramo kao naše građane i državljane i tako se prema njima ponašamo, kaže na to Stanković.

Na tvrdnje da nema zaposlenih Albanaca u državnim organima, navodi primer PS Preševo, gde je načelnik Albanac kao i 66 odsto policajaca.

Stanković ističe da između lokalnih samouprava, državnih organa i Vlade svakodnevno postoji komunikacija, a da koordinaciono telo tu posreduje. Navodi da je u svakodnevnoj komunikaciji i sa Kamberijem, za koga kaže da je izuzetan pravnik koji poštuje zakone ove države. Tvrdi da se problemi rešavaju, a da je sam Kamberi imao više sastanaka sa premijerom i predsednikom Aleksandrom Vučićem nego što ih je on imao.

Ističe da se trenutno radi na projektu vode u Preševu, da će to da donira Norveška, koja traži paritet – koliko ona uloži i Srbija da da.

Pitanje udžebnika – glavni problem

Upitan o udžbenicima na albanskom jeziku, Stanković kaže da je to glavni problem i da je u prethodnom sazivu Nacionalnog saveta Albanaca, tadašnji predsednik tog tela obezbedio 86 udžbenika za decu. Naredni predsednik, Jonuz Musliu, koji je preminuo prošle godine, nije predložio nijedan udžbenik na Nacionalnom savetu, jer nisu bili njima zadovoljni prevodom. Stanković kaže da je trebalo da oni predlože prevodioce, ali da to nisu uradili za tri godine i pored nekoliko sastanaka u Ministarstvu prosvete i dva sastanka u Ambasadi Albanije. Udžbenici koji nisu imali sporne detalje mi smo prihvatili kao država da na zakonom propisan način budu iz Albanije budu uvršćeni u nastavu za decu koja uče na albanskom, navodi.

“Pet udžbenika je odobreno ove godine, osam je u fazi odobrenja i štampanja. Jonuz (Musliu,prim JUGpress) je potpisao ugovor za štampanje 36 udžbenika i osam sa elementima nacionalne kulture. Sredstva za štampanje su obezbeđena i zašto nema većeg broja udžbenika – odgovornost nije na državnim organima Republike Srbije”, zaključio je Zoran Stanković.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare