Šta nam donose novi medijski zakon

BEOGRAD

Predlogom novog zakona o elektronskim medijima nisu pronađena rešenja za drugačije ili nove načine finansiranja Regulatornog tela za elektronske medije (REM) kako bi ono bilo nezavisno od pružalaca medijskih usluga. Takođe novi zakon nema ni potpuno rešenje, niti se vidi da li će novi kriterijumi za izbor članova saveta REM-a doprineti kvalitetu ovog tela, rečeno je danas na panel diskusiji povodom donošenja novog Zakona o elekronskim medijima.

Panel diskusija pod nazivom “Šta nam donose novi medijski zakoni” u organizaciji Koalicije za slobodu medija, nakon Niša je održana danas u Beogradu, na kojoj se diskutovalo o i novom Zakonu o elektronskim medijima.

Naime, zakon je prvo trebalo da bude izmenjen i dopunjen, ali nakon što je evidentirano da se više od 70 odsto dela zakona koji treba da se menjaju odnose na Regulator elektronskih medija (REM), odlučeno je da se donese novi.

Advokat Stevan Pajović kazao je da stroži kriterijumi ko može biti član REM-a možda neće doprineti da ovo telo bolje radi.

“Plašim se da mnogo očekujete od kriterijuma za izbor članova Saveta REM-a. Vlast će uvek da nađe ljude koji će ispuniti te kriterijume””, rekao je Pajović i dodao da su ti kriterijumi kao što je na primer deset godina novinarskog iskustva u određenoj oblasti – samo formalnost.

Pajović je naglasio na konferenciji da se nisu svi članovi radne grupe koja je oformljena radi donošenja novih medijskih zakona, usaglasili u vezi sa svim zakonskim rešenjim ali da je postojeći zakon bio dobar i u skladu sa evropskim standardima.

“Postoji dilema o nekim pitanjima u zakonu. Imali smo tri meseca da izgradimo zakon. Strategija je rekla da treba da se nađu novi izvori finansiranja REM-a kako bi se on distancirao od pružalaca medijskih usluga, kako bi bio nezavisan”, rekao je Pajović.

Istakao je da REM “živi” od četiri najveće televizije, ali da nijedno drugo rešenje nije pronađeno.

Dodao je i da REM nema dovoljno novca u svom budžetu i da trenutna medijska strategija predviđa da se pronađu novi izvori finansiranja, ali i da se polemiše u vezi sa tim da li će novi način finansiranja biti republički budžet.

“Ima dosta pitanja koja se tiču elektronskih medija. Da li su rešenja dobra ili ne, videćemo”, rekao je on.

Dodao je da će radna grupa nakon svih javnih rasprava “prihvatiti ili ne” nove predloge i podsetio da je nakon rasprave u Nišu stigao samo jedan predlog u vezi sa novim zakonom.

“Nismo se usaglasili na radnoj grupi u vezi sa pitanjem lokalnih medija. Strategija je rekla da će lokalni mediji moći da se sačuvaju tako što će biti omogućeno da formiraju medijske mreže putem kojih će moći da konkurišu nacionalnim pružaocima medijskih usluga, kod oglašivača i tako dalje”, rekao je on.

Dodao je da ima mesta za unapređenje zakona ali da bi voleo da se što veći broj ljudi uključi i da se dobiju pisane primedbe i komentari na kraju ovog procesa.

Jedno od pitanja konferencije bilo je i da li je postojeći Zakon o elektronskim medijima pravno gledano “dobar”, na šta su se učesnici panel diskusije usaglasili da jeste, samo što je bilo potrebno da se on i primenjuje.

Izvršna direktorka fondacije Slavko Ćuruvija Ivana Stevanović rekla je da je novi zakon doneo nekoliko mogućnosti koje su dobre. Jedna od njih je izbacivanje skupštinskih odbora iz predlagača članova Saveta.

“Pooštrene su mere koje Savet REM-a ima na raspolaganju da pokrene kada je u pitanju kršenje zakona i pravilnika REM-a. Ostajemo “zaglavljeni” na suštini izmene zakona a to je reset Saveta REM-a. Ukoliko on na ovaj način nastavi da radi, čini se da su sve druge izmene besmislene”, rekla je ona.

Istakla je da je i dalje nedovoljno jasna uloga direktora REM-a i njegova uloga u odnosu na Savet, kao i da su njegova ovlašćenja nejasna.

“Zakon koji imamo je mogao da bude dobar ali uvek zapinjemo na političkoj volji da se zakon sprovede i da se strategija primeni u potpunosti”, rekla je Stevanović.

Profesor na Fakultetu za medije i komunikacijeSaša Mirković rekao je da i nakon 12 meseci od formiranja Ministarstva informisanja ne postoji državni sekretar u ministarsrtvu koji je zadužen za medije.

Dodao je i da, ukoliko se 17. decembra održe izbori u Srbiji, da ovi nacrti zakona neće biti usvojeni i da će to značiti da se petu godinu zaredom priča o ovom problemu u medijima.

“Ukoliko izbori budu održani 17. decembra, onda ćemo obeležiti desetogodišnjicu važenja starih zakona”, kao je on.

Stručnjak za medijsko pravo Miloš Stojković rekao je da je ova medijska reforma parcijalna jer se menjanju samo dva zakona od ukupno četiri, odnosno da se ne menja Zakon o javnim medijskim servisima i Zakon o oglašavanju.

“Kako je osnovni cilj Zakona o elektronskim medijima da se implementira Evropska regulativa, odnosno konkretno ova Direktiva o audiovizuelnim medijskim servisima, koja značajni deo posvećuje oglašavanju, vidi se da smo mi segmentirano sada implementiranli ono što od nas Evropa traži, a što nije bio slučaj 2014. godine”, rekao je on.

Dodao je i da je evidentno kašnjenje u procesu donošenja zakona i da akcioni plan u pogledu donošenja rokova nije ispoštovan.

Kako je kazao, tema Regulatora elektronskih medija, je “rak rana i početak i kraj svakog pokušaja da se promeni stanje u medijskoj sferi”.

Usaglasio se da je Zakon o elektronskim medijima poprilično dobar i da ga je trebalo samo pravilno upotrebljavati, ali da je način ponašanja REM-a u praksi doveo do toga da je nastalo veliko nepoverenje između javnosti i samog tela.

Na drugoj strani, kako je kazao, nastalo je nepoverenje između javnosti i države, jer država ne percipira REM kao nezavisnog regulatora već “kao deo te mašine”. (kraj) IP/LJS

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare