LESKOVAC

Zamenik predsednika Pokret snaga Srbije- Bogoljub Karić, Dragan Karić  ušao je danas u verbalni duel sa dopisnicim Blica iz Leskovca Milicom Ivanović .

Prenosimo kompletnu diskusiju  koju možete uskoro videti i na snimku na nasem tv web kanalu.

MI:  Pretpostavljam da znate,  ako ste već na jugu Srbije,  da naši poljoprivrednici već decenijama imaju taj problem spajanja sa ljudima, izvoznicima, kako god, sa ruskim tržištem. Šta vas je to sprečavalo, kažete da ovo nije u sklopu predizborne kampanje, nego opet kažete krećem sa juga zato što odavde kreće gospodin Vučić sa kampanjom i nije li ovo još jedna priča koja se neće realizovati, priča da bi se dobili glasovi privrednika?

DK: Znači, ne postoji teško pitanje, postoje teški odgovori. Vaše pitanje je meni baš dobro, mogu vam reći od…

MI: Samo kao prvo, šta vas je sprečavalo…

DK: Prvo, ništa me nije sprečavalo i ja sam to radio i radim 30 godina, a to što ste se vi tek sad probudili pa ste tek sad čuli ovu priču, pa ne zaboravite ovo, „Lemind“ Leskovac, „Zdravlje“ Leskovac je izvozilo isključivo preko kompanije „Braća Karić“ i napravilo fabrike u Ruskoj Federaciji koje rade i dandanas. Znači, nisam ja ovde došao tek danas .Ali verovatno  Vi,  ne znam da li ste iz Leskovca, ja ovde dolazim već 30 godina i mene nikad ništa nije sprečilo. Ja sam ovde poznat ništa manje nego svaki građanin grada Leskovca. I odavde najveće. . Pitajte vaše građevinare gde rade, kod koga i kako živi ovaj kraj. Znači, uvek sam odvodio iz Leskovca, sa juga, Crne Trave i Jablaničkog okruga, zato što su to najbolji građevinari koji imaju zlatne ruke i izvoz je bio veliki. Znaju to u „Porečju“ Vučju, razumete. I nikad , znači,  ništa mene nije sprečavalo. Nego ta takozvana demokratska vlast koju ste vi promovisali, pre svega vaše novine, a i druge slične novine vama, je uništila srpsku privredu u zadnjih 15 godina, totalno razbila sve, rasprodala sve, znači vi ste podržali prodaju šećerana za po jedan dolar…

M.I. : Ko mi? Ja…

DK: Vi kao novinari, ne lično Vi, molim vas. Nemamo ja i Vi lično ništa. Mi možemo da se družimo lično i da budemo uvek prijatelji. Ja govorim o vašim novinama. I nadam se da vi meni isto postavljate pitanje…

M.I: Na koje konkretno mislite, na „Blic“ ili na „Alo“?

DK: Čekajte, molim vas, „Alo“ se pojavio juče. Pustite to, ja govorim…

M.I.: Znači mislite na „Blic“?

DK: Ma ne govorim „Blic“, uopšte govorim o novinama. Govorim o tome znate kako ste svi bili oduševljeni 2000. godine. Bili ste svi oduševljeni dolazi sloboda…

M.I: Pa ja vas ne pitam  jeste li vi sada oduševljeni? Molim vas odgovorite mi na pitanje.

DK: Čekajte, molim vas, budite parlamentarni…

M.I.: Ne, ali vi zaista sad držite lekciju… Odgovorite na pitanje.

DK: Pa ja vama ne držim lekciju, ja vama odgovaram…

M.I: I sad ću ja vama da odgovaram da li su novine podržavale… Pa ja uopšte ne kritikujem vaše oduševljenje sadašnjim režimom… Nemojte.. (pričaju uglas)  Pa mislim…

DK: Pa čekajte, kojim sadašnjim režimom. Slušajte me, ja radim 45 godina gospođo.

M.I: Poštujem ja to…

DK: Dajte da vam odgovorim.

M.I: … da radite toliko, hajde odgovorite mi…

DK: Pa odgovorio sam vam. Jeste li čuli da sam s Leskovcem i sa Jablaničkim okrugom i molim vas bez namigivanja, to nije pristojno i nije kulturno…

M.I: Ja ne namigujem uopšte…

DK: Vi lično, ali to sad nema veze… Ovo nije zabavna stvar i dođosmo u glupu poziciju. Dajte da… Vi ste simpatična i lepa žena, ali to ne znači da treba da me provocirate na taj način…

M.I: Stvarno nisam namigivala, odakle vam to?

DK: Pa videćete na kameri, nema veze, znači molim vas…

M.I: Pregledaćemo snimke…

DK: Da vam kažem ovde. Ne želim da budem jedan od predmeta, pa da cela ova tema koja je plemenitog i poslovnog karaktera pređe u nešto sasvim drugo. Ja sam vam odgovrio direktno na pitanje, nisam ja došao danas ovde, ja sam ovde već starosedeoc, 30 godina, danas sam rekao Leskovčaninu Trajanu Stankoviću ti si rođen ovde, ali sam ja bio više puta od tebe i Leskovcu. I ja realno imam interes i kao biznismen i mene znaju svi leskovački privrednici, ne leskovački, čitavog Jablaničkog okruga, Vranja, pa ne bi postojao taj ni „Simpo“ ni „Koštana“ ni drugi da nisu Karići izvozili. I Karići i drugi, razumete. Niš, „Min“, svi. Ja hoću samo da kažem, da dam jedan odgovor, da 2000. godine, pitali ste šta se desilo i ja vam sad dajem drugi odgovor. Na prvo sam pitanje odgovorio. Znači, nisam ja od juče. Odgovaram ko sam. Dolaskom te vlasti, demokratske,lopovske vlasti, ja to kažem najotvorenije i to danas pokazuje pozicija Putina u Siriji i svuda, oni dođu samo da opljačkaju i da unište. I naša je zemlja opljačkana, uništena, razbijena, a vi ste novinari, svi ste oduševljeno to prihvatili i to je u redu. Bili ste zanešeni, ponešeni, jer ste bili mladi i to je kao kad se čovek zaljubljuje, razumete. Znači ovo što ja pričam nije nikakva predizborna kampanja, jer upamtite nešto kad vam neki biznismen nešto obeća, pogotovu privatno, ako to ne uradi, pa to je za njega smrt, drugi put mu niko ništa neće dati. Ovi ljudi ovde koji su privrednici, ako ne izvrše svoje obaveze, bez obzira na ugovor, oni sutra neće dobiti novu šansu, nisu to državna preduzeća. Tako da, draga gospođo, ja sam odgovorio na pitanje. Jednostavno, nije ovo…

M.I: Ja nisam, gospodine Kariću, osporila ono što ste radili u prošlosti. Ja sam vas pitala sada, konkretno, ja kako sam vas razumela, reč je o povezivanju individualnih poljoprivrednih proizvođača voća i povrća…

DK: Ne samo poljoprivrednih, uopšte…

M.I.: Okej, malih preduzetnika, ja sam vas upravo za to pitala. Znači taj deo mi niste… ja znam šta ste i šta je vaša firma radila u prošlosti…

DK: Kako vam nisam, pa ja sam vam odgovorio, ne to, ja kažem ja već 30 godina to radim i uspešno radim. I bio sam gost Regionalne privredne komore Leskovca nekoliko puta. Ne jednom, nekoliko puta, ne zaboravite. Ja sam došao, ali to ne znači da ne može još više i bolje, razumete. I šta se sada dešava? Imamo ogromne šanse da izvozimo u Rusiju, zato dok nekom ne smrkne drugom ne svane. Oni imaju sankcije od strane zapada, oni su uveli sankcije Turcima, evo šanse za nas. Da mi izvozimo i da mi prodajemo, tako da ja verujem, poštovana gospođo, moj dolazak će da bude koristan kao i uvek.

 

 

Napravio sam s braćom BK Televiziju, najbolju televiziju. I svi ste ćutali kada su je ugasili . Niko se nije pobunio kada su ušli unutra Dinkićevi kriminalci i ostali sa automatima, sa kleštima, pa su sekli kablove i gasili televiziju. Svi ste vi novinari ćutali. Gde ste bili slobodni novinari? Ali, ja se na vas ne ljutim, jer je Leskovac daleko od Beograda, ali svi ste ćutali

Kad su Boguljuba proterivali iz Srbije, svi su, te naše kolege – ćutale. Kad onda uhapse Miškovića, opet svi ćute, ali mečka kad igra ispred vaših vrata, ako vi ne reagujete, ona će doći i kod mene i kod komšije. Treba da se svako stidi ko nije digao glas protiv nasilničkog ponašanja Koštunice, Dinkića i ostalih. Naša televizija je zatvorena bez ikakvog razloga, najbolja televizija, BK Televizija, patriotska televizija.

 

Mi danas imamo taj N1, koji izgleda da je zadužen da nam ispere mozak. Ni jednu partijsku vest nećete naći na toj televiziji, za srpsku stvar.

Mislim, ja vam se ne žalim, vi znate sve bolje od mene. Inače, „Blic“ cenim i poštujem, prekjuče sam pio kafu sa vašim glavnim urednikom, mislim da je Marko Stjepković  a i sa direktorom Veselinom, tako da nemam ja nikakvo loše iskustvo sa vama. Naprotiv, ja sam proglašen za jednog od poslanika koji je, kako to da vam kažem, izlazi u susret svim novinarima u skupštini. Ja nikad ne izbegavam ni jedno pitanje, i gde je Bogoljub i kad će doći Bogoljub, šta se dešava, svi smo tu. Mislim da sam vas zadovoljio.

M.I.  Teško je mene zadovoljiti.