NIŠ-NIŠKA BANJA

Evropski dan srčane slabosti obeležen je  u Institutu „Niška Banja“ akcijom lekara, medicinskih sestara, tehničara i fizioterapeuta. Za pacijente je bilo organizovano predavanje, a zatim su na terasi stacionara „Radon“ lekari kroz interakciju sa zainteresovanim građanima kroz štampani materijal govorili o tome zašto je srčana slabost jedan od najvećih problema savremene civilizacije.

                              Lekari su merili krvni pritisak građanima, razgovarali sa posetiocima, odgovarali na njihova pitanja, davali savete koji se odnose na prevenciju srčane insuficijencije. Nakon toga fizioterapeuti Instituta, zajedno sa ostalim medicinskim osobljem poveli su građane u šetnju za zdravo srce.

                           Direktorka Instituta „Niška Banja“ prof. dr Marina Deljanin Ilić podsetila je danas da je prevencija veoma važna, međutim, ako ipak do srčane slabosti dođe ona se kontroliše korekcijom loših životnih navika i uzimanjem adekvatne terapije. U tom smislu važna je edukacija i pacijenta, porodice i celog društva jer je smrtnost od srčane insuficijencije visoka, praktično 50 posto ljudi, ako neadekvatno ne kontrolišu svoju bolest ne završavaju dobro.

                         „Institut za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja“ preuzima sve, pre svega, na prevenciji, a zatim na lečenju i rehabilitaciji ovih bolesnika, edukaciji porodice. Ukazuje na značaj fizičke aktivnosti, na to kako da se sačuvate od stresa, da kontrolišete pritisak, masnoću u krvi, šećera i svih drugih loših navika. Da bi olakšali pacijentima, lekari Instituta su sa drugim zainteresovanim osobama,, pre dve godine osnovali savetovalište za pacijente sa srčanom slabošću. Postoji i sajt na kome je i edukativni materijal, ali i vežbe sa kojima će održali svakodnevnu kondiciju, ali i saveti o terapiji lekovima i o tome kako kontrolisati bolest i kako popraviti kvalitet života i živeti normalno i sa srčanom slabošću“, istkla je dr Deljanin Ilić.

                    Ona je kazala da jeste povećan pritisak pacijenata kako za bolničko lečenje, tako i za kontrolne preglede, jer su zbog se zbog kovida mnogi pacijenti plašili da izađu iz kuće bojeći se da se ne zaraze. Sada oni koriste situaciju da poboljšaju svoje zdravlje, mada je Institut radio kontinuirano i za vreme kovida.

                      „Kada govorimo o samom uticaja kovida na kardiovaskularni sistem treba reći da je sama infekcija kovidom vezana za ceo organizam, ne samo za pluća što se primarno smatralo. To je multiorgansko oboljenje koje se kod nekoga više manifestuje na plućima, kod drugog na srcu, kod nekoga je okidač i za neke druge reumatske tegobe. Što se srca tiče možemo reći da je kovid infekcija isprovocirala neadekvatno regulisanje krvnog pritiska, srčane aritmije i možda učestalije tegobe kod nekih kardiovaskularnih bolesnika“, rekla je direktorka Instituta.

                      Pomoćnik direktora dr Bojan Ilić, upozorava da u Srbiji usled kardiovaskularnih bolesti svake godine izgubimo grad veličine Vršca, odnosno 52.000 ljudi.

                   „Sada, nakon kovida, sigurno je povećan broj ljudi koji imaju srčanih tegoba, a samim tim će biti i povećan broj ljudi koji će dobiti ono o čemu danas govorimo, a to je srčana slabost. To nije bolest, to je sindrom, gde dolazi do slabosti srca, a ono što je porazno kod srčane slabosti jeste da više od 50 posto ljudi, nakon pet godina neće da preživi. Na tome moramo da radimo, da unapredimo kako negu, tako i lečenje ovih pacijenata. Svaki dan je dan srca, dan života, dan terapije, dan lečenja“, rekao je Ilić.

                   Istakao je da i sami možemo dosta da utičemo na svoje zdravlje, tako što ćemo da eliminišemo faktore rizika, da redukujemo pušenje, da regulišemo vrednosti krvnog pritiska, masnoće. Podsetio je i da su prvi početni simptomi zamor, malaksalost, gubitak daha, nedostatak vazduha, nemogućnost da pređete neku razdaljinu koju ste do pre mesec dana mogli, čudan pritisak u grudima, oticanje nogu.                   Evropski dan srčane slabosti se obeležava u celoj Evropi od maja 2011. godine, odnosno u Srbiji od 2012. godine u organizaciji Udruženja za srčanu slabost Srbije. Ovaj dan je osmišljen kako bi ukazao na važnost prepoznavanja srčane insuficijencije, uspostavljanja tačne dijagnoze i adekvatnog lečenja.