BEOGRAD
Petar Antić, projektni menadžer projekta Nemačke razvojne saradnje „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“, koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, na završnoj panel diskusiji kampanje rekao je da je Evropska unija nedavno usvojila novi Strateški okvir za ravnopravnost, uključivanje i participaciju Roma do 2030.godine koji kao dva osnovna cilja.
„EU postavlja smanjenje udela Roma sa iskustvom diskriminacije sa 26% na 13% i smanjenje udela od 46% opšte populacije, koja se izjasnila da se oseća nelagodno što ima komšije Rome, za najmanje trećinu. Veoma je važno da Srbija u primeni zakonskih mera koje već postoje i u izradi akcionog plana za sprovođenje Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji 2016-2025 sledi smernice EU. Istraživanja koja smo sproveli u saradnji sa poverenicom za ravnopravnost Brankicom Stanković potvrđuju da je diskriminacija prema Romima u Srbiji zastupljena u istoj meri kao i u EU – 26% ispitanika istraživanja Percepcija Roma o diskriminaciji potvrdno je odgovorilo na pitanje da li im je nešto uskraćeno ili se prema njima i njihovim članovima porodice loše postupalo samo zbog toga što su Romi. Interesantno je, da je u pogledu socijalne distance situacije u Srbiji znatno bolja nego u EU. Na pitanje da li biste imali nešto protiv da vam Rom bude komšija, potvrdno je odgovorilo 19% pripadnika većinske, srpske, populacije.“
Završna panel diskusija je četvrta u okviru kampanje „Upoznaj, ne sudi!“, a kao gosti su učestvovali i ambasador Savezne Republike Nemačke u Beogradu Tomas Šib, Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, koja je ukazala na značaj organizacija i udruženja Roma u ohrabrivanju Roma da prijave diskriminaciju.
„Naša istraživanja u oblasti diskriminacije, koja smo radili uz podršku GIZ-a, potvrdila su da su Romi izloženi posrednoj i neposrednoj diskriminaciji u svim oblastima života, da je etička distanca i dalje veoma izražana, a stereotipi i predrasude, koji su najčešći uzrok diskriminacije, široko rasprostranjeni. Kulturološke i političke obrasce koji iza toga stoje ne može da promeni jedna institucija. Neophodna je sinergija svih aktera iz državnog i nevladinog sektora. Povereništvo upravo sprema nekoliko krivičnih prijava koje se tiču diskriminacije Roma, a neke strateške parnice iz ove oblasti u toku, dok su neke već uspešno završene.“
Ministarka Gordana Čomić smatra da je najjače oružje u borbi protiv kulturoloških i porodično prenetih obrazaca, koji su najčešći uzrok diskriminacije, zakoni, koji obavezuju na poštovanje ljudskih prava i zaštitu prava najosetljivih grupa društva. U primeni zakonskih mera, sa druge strane neophodna je multisektorska saradnja, dosledno sprovođenje onog što je u zakonu i strategijama napisano i upornost.
Direktor Instituta društvenih nauka Goran Bašić izneo je podatak iz istraživanja koje ukazuje na trend nepoverenja građana u državne institucije, zbog čega u velikom broju slučajeva izostaju prijave diskriminacije.
„Od sedam zajednica nacionalnih manjina samo je jedna zadovoljna nivoom ostvarivanja svojih manjinskih prava. U pitanju su trendovi koji treba da nas zabrinu, ali pre svega da budu osnova dijaloga koji bi vodio prevazilaženju te situacije.“
Predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Dalibor Nakić ukazuje da je anti-romizam političko, ekonomsko i socijalno pitanje i da je prisutan u svakodnevici Roma.
„U borbi protiv diskriminacije Roma ključna je uloga medija, upoznavanje javnosti sa kulturološkim i društvenim doprinosom i ulogom Roma u srpskoj i svetskoj istoriji i odlučnije izjašnjavanje državnih funkcionera protiv diskriminacije Roma.“
Ambasador Nemačke Tomas Šib smatra da ni jedno društvo nije imuno na stereotipe, populizam i ksenofobiju.
„To posebno važi u vreme lažnih vesti, za čije širenje se koriste socijalni mediji. Teorije mržnje i zavere često su usmerene upravo na najosetljivije grupe u društvu. Ali, takođe, istina je i da se, što više slušamo jedni druge, što više učimo jedni o drugima i što više komuniciramo, bolje razumemo i poštujemo. Upravo to i jeste cilj kampanje „Upoznaj, ne sudi!“ Borba protiv anti-romizma, socijalna inkluzija i osnaživanje Roma jedan je od prioriteta predsedavanja Nemačke Savetom Evropske unije, kao i Nemačke razvojne saradnje sa Srbijom već niz godina. GIZ podržava brojne romske zajednice u Srbiji u profesionalnoj orijentaciji i treningu u cilju pronalaženja posla, a u saradnji sa Vladom Srbije i brojnim drugim institucijama sprovodimo niz aktivnosti na poboljšaju uslova života Roma i drugih marginalizovanih grupa.“
Četiri panel diskusije kampanje „Upoznaj ne sudi!“ okupile su oko 200 učesnika. Kampanja je obuhvatila i izradu i distribuciju videa protiv stereotipa, podizanje kapaciteta srednjoškolaca u prevenciji diskriminacije i organizovanje akcija u 10 srednjih škole kojima je u te svrhe dodeljeno 20 tablet računara. U okviru kampanje održana je i online obuka za 20 srednjoškolaca. Poseban segment kampanje posvećen je jačanju romske ženske mreže i podršci u organizovanju lokalnih akcija usmerenih ka suzbijanju stereotipa prema Romkinjama.