Srbija i arhitektura: Kakva je budućnost simbola srpske prestonice – Beogradske tvrđave

BEOGRAD

Dok predstavnici glavnog grada ističu da novi građevinski poduhvati oplemenjuju prostor Beogradske tvrđave, neki stručnjaci upozoravaju da je kulturno dobro ugroženo.

Veliko stepenište Kalemegdan

Vekovi naslagani jedan na drugi, kao kamenje u zidinama Beogradske tvrđave, iznad ušća Save u Dunav svedoče o istorijskim gibanjima na raskrsnici Istoka i Zapada.

Od početka nove ere, kada Rimljani grade legijski logor, do 18. veka, kada Turci poslednji put obnavljaju Tvrđavu, ovaj prostor je rušen i iznova podizan, a njime su prolazili i Vizantinci, Bugari, Austrijanci.

„Beogradska tvrđava jedan je od najslikovitijih primera slojevitosti koji pokazuju sve periode izgradnje i korišćenja ovog prostora.

„Ona je i jezgro iz kog je počeo da se širi Beograd”, kaže Katarina Maksimov, predsednica Udruženja konzervatora Srbije, za BBC na srpskom.

Beogradska tvrđava danas je spomenik kulture od izuzetnog značaja i njene bele zidine stoje na grbu glavnog grada širom otvorenih kapija.

Dok jedni misle da ovaj simbol Beograda ne treba menjati, već ga treba što duže sačuvati takvog kakvog su ga vekovi geopolitičkih promena učinili, drugi veruju da postoje sadržaji koji mogu da oplemene i Beogradsku tvrđavu i širi prostor oko nje.

U periodu od pet godina, u zaštićenoj okolini Beogradske tvrđave izgrađeno je naselje K-distrikt, mnogo rasprave bilo je oko izgradnje gondole, planiran je i Linijski park, dok se povremeno može čuti i da bi sa Tvrđave trebalo izmestiti zoološki vrt.

Luksuzno naselje uz Tvrđavu

Na obodu, u zaštićenoj okolini Beogradske tvrđave, u poslednjih pet godina niklo je luksuzno naselje K-distrikt, na sajtu opisano kao „najlepši pogled Beograda”.

Međutim, u izveštaju vladinog Saveta za borbu protiv korupcije, okarakterisan je kao projekat koji je doveo do „devastiranja” Beogradske tvrđave.

Kada se posmatraju sa Beogradske tvrđave, zgrade K-distrikta deluju moderno i umiveno, a isti se utisak stiče kada se zađe u samo naselje, koje je za sada većim delom prazno.

U sunčano zimsko popodne, među višespratnicama može se sresti po koja mlađa žena sa decom i psom.

Radnika nema, ali tišinu povremeno prekidaju odjeci alata.

Pogled sa Gornjeg grada Tvrđave na reku i K-distrikt
Pogled sa Gornjeg grada Tvrđave na reku i K-distrikt

Izgradnja ovog stambeno-poslovnog kompleksa ima veoma dugu istoriju, koja seže do 2003. godine i izrade Generalnog urbanističkog plana, krovnog planskog dokumenta, koji je trebalo da definiše dalji razvoj Beograda do 2021. godine.

U ovom periodu, Beograd je vodila Demokratska opozicija Srbije, koalicija koja je posle 5. oktobra smenila vlast Slobodana Miloševića, a gradonačelnica je bila Radmila Hrustanović.

Tada je prostor, gde je danas K-distrikt, dobio novu namenu, koja dozvoljava izgradnju stanova i lokala.

U periodu koji je usledio, menjale su se vlasti u Beogradu, kao i direktori institucija u čijim rukama je bila sudbina ovog prostora.

Donošena su nova planska dokumenta koja su bila neophodna kako bi bila moguća gradnja, množili su se investitori iz inostranstva, pojavljivala poznata imena iz sveta arhitekture.

„Sa Kalemegdanske terase… danas se mogu videti zgrade kojima ne samo da tu nije mesto, već zgrade koje ruže naš spomenik kulture prema kojem je Kalemegdan bio prepoznatljiv svuda u svetu”, piše Savet za borbu protiv korupcije.

Savet je stručno, savetodavno telo, koje je osnovala Vlada Srbije i koje treba da sagledava i daje predloge u oblasti borbe protiv korupcije.

Ova organizacija kao jednog od glavnih krivaca izdvaja Republički zavod za zaštitu spomenika kulture.

Pored Republičkog zavoda, Savet navodi da deo odgovornosti nosi i Ministarstvo kulture, koje nije odgovorilo na pitanja BBC na srpskom, kao i Skupština grada Beograda.

BBC na srpskom nije dobio komentar ni od bivšeg gradskog arhitekte Milutina Folića i bivšeg zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića, koji je u poslednjem sazivu Vlade bio ministar građevinarstva.

K-distrikt
Nove zgrade i malo ljudi u novom naselju K-distrikt

Upitana o navodima Saveta, Dubravka Đukanović, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koja je na čelu ove ustanove od 2021. godine, kaže da je „u prethodnim godinama Zavod u više navrata, po različitim pravnim osnovama, izdavao uslove koji su se odnosili na izgradnju na ovom prostoru”.

Kao i Savet, i ona veruje da je izgradnjom K-distrikta narušen prostor Beogradske tvrđave, odnosno njena zaštićena okolina, koja se takođe mora štititi jer „kada čuvate nešto kao spomenik kulture, ne možete ga sačuvati izolovanog”.

„Problem K-distrikta po Beogradsku tvrđavu je to što su uništene vizure na tvrđavu i sa tvrđave.

„Prostor Beogradske tvrđave je najvredniji prostor Beograda, a načinjene greške su nepopravljive. Rubno izgrađeni stambeni blokovi ogromnih dimenzija možda doprinose razvoju Dorćola, ali svakako ne doprinose očuvanju nepokretnog kulturnog dobra”, kaže Đukanović, koja je redovna profesorka na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Direktorka Zavoda kaže da je njen „utisak je da se kroz godine, korak po korak, pomerala granica dozvoljenih intervencija u tom prostoru.

Ovo nije samo slučaj u Beogradu, smatra Katarina Maksimov, predsednica Društva konzervatora Srbije.

Slični primeri mogu se naći u celoj zemlji, a Beogradska tvrđava je samo najvidljiviji primer, kaže ona.

Smatra da je koren problema u tome što su Zakon o planiranju i izgradnji i Zakoni o zaštiti kulturnih dobara u sukobu.

„Često se prilikom izrade planskih dokumenata nipodaštava konzervatorska struka i stav nadležnih zavoda za zaštitu.

„Svaka izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji od 2014. do danas oslabljivala je službu zaštite i konzervatorsku struku”, navodi ona.

Pogled sa Kalemegdana na K-distrikt
Pogled sa Kalemegdana na K-distrikt

Novi sadržaji uz reke

Kako izgleda sudar ideje o novim sadržajima i očuvanja nasleđa videlo se i na primeru Linijskog parka, koji treba da obuhvati i deo Beogradske tvrđave.

Zamišljeno je da se park proteže od Beton hale do Pančevačkog mosta, da ide uz reku i da bude podeljen na 12 celina.

Dubravka Đukanović kaže da je ovo jedan „sjajan projekat kojim Beograd izlazi na reke”, stvarajući nove sadržaje uz obalu Save i Dunava.

Kako dva dela zamišljenog Linijskog parka pripadaju Beogradskoj tvrđavi, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture pitan je da izda uslove za izradu planskog dokumenta koji bi omogućio ovakvu gradnju.

Republički zavod, zajedno sa Arheološkim institutom, Zavodom za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda i preduzećem Beogradska tvrđava, koje upravlja ovim prostorom, usaglasilo je stavove u vezi sa mogućim intervencijama na prostoru Linijskog parka koji su ugrađeni u izdate uslove.

Beograd, Kalemegdan, Kalemegdanska tvrđava, pobednik

„Republički zavod je po zakonu izdao Uslove za izradu plana, međutim naši uslovi nisu u celosti ugrađeni u nacrt planskog dokumenta”, kaže Đukanović.

Konkretno, Zavod je naveo da na prostoru teniskih terena u okviru Sportskog centra „Milan Gale Muškatirović”, na obali Dunava, ne može da se gradi novi sportski kompleks takmičarskog karaktera.

Međutim, mišljenje Zavoda nije uvaženo.

„Usvojen je planski dokument koji dozvoljava izgradnju sportskog centra takmičarskog karaktera, koji podrazumeva izgradnju većeg broja objekata visine do 28 metara.

„U obuhvatu Beogradske tvrđave nije dopustiva izgradnja objekata visokih ni osam, a kamoli 28 metara”, kaže Đukanović.

Donedavno, pomenute teniske terene koristio je Teniski centar Novak, koji pripada porodici srpskog tenisera Novaka Đokovića.

Najbolji teniser sveta odlučio da terene vrati gradu, a par meseci kasnije, gradonačelnik Aleksandar Šapić rekao je da će tereni biti uklonjeni jer zauzimaju prostor oko Spomenika braniocima Beograda.

On je naveo i da će taj prostor biti iskorišćen za spomen-park.

Dubravka Đukanović navodi da je „srećni sticaj okolnosti da je uprava grada razumela problem i da se povlače tenski tereni”.

Međutim, veliki sportski objekat i dalje se nalazi u planskom dokumentu, na koji bi se u budućnosti neki budući investitori i predstavnici grada mogli pozvati.

Predstavnici Grada prošle godine govorili su i o izmeštanju zoološkog vrta, koji se nalazi na Beogradskoj tvrđavi više decenija unazad.

„Za sada je donesena neka vrsta političkog predloga (o izmeštanju zoološkog vrta), ideje ili politička odluka. Da li će se ona sprovesti zavisi od mnogih stvari”, rekao je Šapić za RTS.

Dodao je i da kasnije, posle izmeštanja, neće biti građeno ništa na tom prostoru.

„Više od postojanja zoo-vrta na Beogradskoj tvrđavi brine me ko će odrediti šta će biti na tom prostoru ako ga uklone.

„Nekada, zatečene dugogodišnje ili višedecenijske funkcije i namene mogu biti svrsishodnija zaštita nepokretnog kulturnog nasleđa od različitih ishitrenih ideja”, kaže Katarina Maksimov.

Gondola (ne)će postojati

Postoje, međutim, projekti koji se duže vreme ne pominju u javnosti.

Gondola, koja će povezati Kalemegdan i Ušće, duga jedan kilometar, koja će moći da prevozi 3.000 ljudi na sat, najavljena je 2018. godine kao projekat koji će vredeti 1,8 milijardi dinara.

Europa Nostra, organizacija za očuvanje kulturnog nasleđa, i Institut Evropske investicione banke uvrstili su Beogradsku tvrđavu na listu Sedam najugroženijih kulturnih nasleđa zbog najavljene izgradnje gondole.

Paralelno, tekla je i pravna bitka da se ovaj projekat zaustavi pošto je nevladina organizacija RERI pokrenula postupak za poništenje građevinske dozvole pred Upravnim sudom.

U martu 2021. Upravni sud uvažio je argumente ove organizacije, koja je tvrdila da građevinska dozvola treba da bude poništena jer je izdata bez prethodne izrade studije o uticaju na životnu sredinu.

Seča stabala
Zbog gondole su posečena stabla na Ušću i Kalemegdanu

Gondola se već duže vreme ne pominje u javnosti, mada jesu planirana izdvajanja za njenu izgradnju u budžetu grada.

Tako je u 2023. bilo namenjeno 200.000 dinara.

Gondola je, kako objašnjava Katarina Maksimov, i dalje ucrtana u planska dokumenta.

„Postoji planski osnov za neke veoma ozbiljne intervencije koje mogu direktno da ugroze Beogradsku tvrđavu.

„Nije sporno intervenisati u zaštićenim prostorima, ako se interveniše sa merom, poštuje mišljenje različitih struka i, pre svega, vodi računa o održivosti kulturnog nasleđa”, kaže ona.

Pojedine nevladine organizacije i stručnjaci, među kojima i Odeljenje istorijskih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti, usprotivio se izgradnji gondole.

„Dok se u javnosti vodila polemika oko toga da li graditi gondolu ili ne, promakla je izgradnja K-distrikta i svi smo bili zatečeni.

„Pitam se ponekad da li je neko svesno burnom polemikom i ukazivanjem na potencijalni problem usmerio pažnju na izgradnju gondole koja bi nanela neuporedivo manju štetu nego što je to učinio K-distrikt”, kaže Dubravka Đukanović.

Ona kaže da nije neobično da postoje žičare na tvrđavama u svetu, čak i na onima koje su upisane na Listu svetske kulturne i prirodne baštine, ali i da se radi o mestima koja su nepristupačna i na koja se dolazi na ovaj način.

„Da li naša tvrđava, kojoj se pristupa iz Knez Mihailove u ravni, ima tu funkcionalnu potrebu? Svi ćemo se složiti da nema”, navodi.

Dodaje i da, kada se razmišlja o dodavanju atraktivnih sadržaja tvrđavi, ni za tim nema potrebe, jer u Srbiji već postoji više gondola.

Da li bi izgradnja te gondole, međutim, štetila tvrđavi?

„Pitanje je veoma kompleksno.

„Moguća realizacija prethodnih arheoloških istraživanja je svakako dragocena, mada nije prioritetna, ali su pitanja devastacije dela tvrđave novom strukturom i narušavanje vizura svakako ona o kojima prevashodno treba razmišljati”, kaže Đukanović za BBC na srpskom.



Tužna sudbina Cvijete Zuzorić

Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić” prvi je galerijski prostor u Srbiji, podignut krajem 1927. godine,izgrađen na inicijativu Udruženja likovnih umetnika.

Ovu inicijativu podržao je pisac Branislav Nušić, u tom trenutku načelnik odeljenja za kulturu u tadašnjem Ministarstvu prosvete, pokrenuvši osnivanje Društva prijatelja umetnosti „Cvijeta Zuzorić”

Pored toga što je otvaranjem ovog prostora umetnička scena dobila svoje mesto, i građevina ima poseban značaj za arhitekturu Beograda.

U monografiji Beogradska tvrđava Marina Nešković podseća da se o paviljonu, delu arhitekte Branislava Kojića, pisalo kao o „idealnoj izložbenoj zgradi i jedinom upadljivom primerku moderne arhitekture u jugoslovenskoj prestonici”.

Paviljon je svoj današnji izgled dobio početkom 1970-ih, kada je urađena rekonstrukcija.

Pedeset godina kasnije, zgrada se urušava.

paviljon Cvjeta Zuzurić

Sa spoljnih strana, zidovi su išarani grafitima, pojedini prozori su polomljeni, fasada se kruni.

Nije mnogo bolje ni unutra.

„Plafon se obrušava, tehničari stavljaju kadice, prokišnjava i u donjem depou gde čuvamo arhivu i radove naših članova.

„Grejanje ne smemo da pustimo zimi, pa se naši zaposleni smrzavaju u debelim jaknama. Radimo kao da je sve normalno, a situacije je vanredna”, kaže Vahida Ramujkić, članica Upravnog odbora ULUS-a.

Ona objašnjava da je ULUS, kao naslednik predratnog udruženja, korisnik ovog prostora od njegove izgradnje 1928. godine.

„Formalno, zgrada je predata ULUS-u na korišćenje 1947. godine, pošto je Udruženje prijatelja umetnosti “Cvijeta Zuzorić” prestalo sa radom”, dodaje.

Problem je međutim, nastao kada je vlasništvo nad paviljonom sa Grada prebačeno na Republiku, i kada je trebalo obnoviti ugovor sa novim nadležnim instancama, što nije učinjeno.

paviljon Cvjeta Zuzurić

Tokom 2021. godine, Evropska razvojna banka odobrila je zajam Srbiji za obnovu spomenika kulturne baštine, gde je bila uključena i rekonstrukcija paviljona, ali radovi nisu ni na vidiku.

„Neophodno je ozbiljno infrastrukturno renoviranje, što uključuje i posebne konzervatorske radove.

„ULUS godinama sopstvenim naporima i sredstvima krpi oštećenja, ali te popravke sada daleko prevazilaze naše mogućnosti kao neprofitnog strukovnog udruženja”, kaže sagovornica BBC na srpskom.

Prema poslednjim informacijama objavljenim u medijima, Radna grupa koju je formiralo Ministarstvo kulture iznela je dva moguća rešenja: da se sa ULUS-om sklopi ugovor o zakupu, ili da se odlukom Vlade Ministarstvu kulture raspodeli objekat za potrebe korišćenja od strane ULUS-a.

Ramujkić je nedavno objasnila da je zakup odbijen „ jer ono što je ponuđeno kao najniža zakupnina jednostavno daleko prevazilazi mogućnosti neprofitnog udruženja”.

Drugu opciju o raspodeli preko Ministarstva kulture ocenila je kao „primerenije rešenje”,

„Nedostaju, međutim, garancije da će se u dugoročnom periodu poštovati ULUS kao korisnik”, rekla je Ramujkić nedavno za Danas.

paviljon Cvjeta Zuzurić

Kako će izgledati Beogradska tvrđava?

Beogradska tvrđava danas je mesto gde mir i zabavu mogu pronaći sve generacije: deca na igralištima, sportisti na terenima, penzioneri uz partije šaha.

Tokom sunčanog zimskog prepodneva, na Tvrđavi nema mnogo posetilaca, a češće se čuju strani jezici nego srpski.

Turisti se gomilaju oko Pobednika i zauzimaju najbolja mesta za fotografisanje na Gornjem gradu Tvrđave, tako da se u pozadini uhvati reka, spojena sa zelenilom.

Na nekim od fotografija koje će se raširiti svetom, u uglu će se uglaviti isečak novog K-distrikta.

kalemegdan
Hoće li ugroziti kulturnu baštinu

Da bi se sačuvala u budućnosti, potrebno je, pre svega, da ovaj prostor ima celovit planski dokument, a ne da bude izdeljen na celine, tako da svaka od njih bude pokrivena različitim planovima, smatra Dubravka Đukanović.

„Republički zavod je više puta inicirao izradu Prostornog plana područja posebne namene za Beogradsku tvrđavu, koji je jedan od najviših planskih dokumenata prema zakonskoj regulativi, i kroz koji bi uslovi službe zaštite postali obavezujući”, kaže Đukanović.

Katarina Maksimov veruje da Beogradsku tvrđavu, ali i druga kulturna dobra, može da zaštiti pre svega država, donošenjem propisa kojima će zaštitu kulturnog nasleđa staviti kao prioritet.

„Kulturno nasleđe nije resurs koji može da se troši bez ozbiljnih posledica”, kaže.

Dubravka Đukanović, međutim, podseća da „odluka o zaštiti i tretmanu kulturnog dobra ne zavisi jedino od stava službe zaštite”.

Ona navodi primer Mađarske, koja je odlučila da Budim ostane u statusu nacionalnog spomenika kako bi realizovala program obnove svih porušenih objekata.

„Možda neko misli da Beogradska tvrđava ne zavređuje da bude kulturno dobro i da na tom prostoru treba graditi savremene sadržaje, što je potpuno legitiman stav.

„Ali dok god tvrđavu smatramo jednim od najvrednijih nepokretnih kulturnih dobara, nedopustivo je da aspiracije za izgradnjom prevladaju potrebe zaštite”, zaključuje.

Izvor: BBC

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare