Srbija diže žičanu ogradu na granici sa Severnom Makedonijom

PRE{EVO

Srbija je na granici sa Severnom Makedonijom kod Preševa počela postavljanje žičane ograde, koja bi trebalo da onemogući eventualne masovne ilegalne prelaske granice, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) u lokalnoj samoupravi u Preševu.

Šćiprim Arifi, predsednik opštine Preševo na jugu Srbije, udaljenoj od Beograda 380 kilometara, rekao je za RSE da je izgradnja žičane ograde deo dogovora sa Evropskom unijom (EU).

“Mislimo da je ograda u funkciji dodatnog osiguranja granica zemalja van EU od izbeglica, koje će eventualno ponovo masovno krenuti takozvanom Balkanskom rutom”, rekao je Arifi.

Gledano sa tog aspekta, smatra on, ograda indirektno doprinosi procesu evrointegracijama, ali uz potpuno razumevanje i uvažavanje političkih okolnosti.

“Lično, imam ozbiljnih rezervi prema takvom tretmanu izbeglica”, kaže Arifi.

Do zaključenja ovog teksta RSE nije dobio odgovor iz Evropske komisije na pitanje da li su upoznati ili konsultovani sa pitanjem podizanja orgade između Srbije i Severne Makedonije.

Srbija se nalazi na takozvanoj Balkanskoj ruti, kojom migranti i izbeglice pokušavaju da dođu do zemalja EU.

Prema poslednje dostupnim podacima, koje je Komesarijat za izbeglice Srbije objavio 20. juna, u 18 azilnih i prihvatnih centara u Srbiji boravi oko 4.800 lica.

Vlasti u Srbiji nisu otvorene za pružanje detalja o žičanoj ogradi koju Srbija gradi na granici sa Severnom Makedonijom kod Preševa.

Ni nakon nekoliko upita, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP) nije odgovorio na pitanja RSE.

Granica Srbije i Severne Makedonije kod Preševa



Srbija privremeno zauzima zemlju u pograničnoj zoni

Međutim, u rešenju Republičke direkcije za imovinu, koje je objavljeno u junu na sajtu Ministarstva finansija, objavljen je spisak od nekoliko desetina ljudi i pravnih lica koji poseduju zemljište uz graničnu liniju sa Severnom Makedonijom, a čije je privremeno zauzeće Srbija naredila.Rešenje Ministarstva o privremenom zauzimanju zemljišta

Kako se navodi u dokumentu, sve navedene parcele nalaze se u selu Miratovac u opštini Preševo, a Srbija ih zauzima “u cilju zaprečavanja državne granice u merama i granicama utvrđenim Elaboratom za zaprečavanje granice sa Republikom Severnom Makedonijom”.

Elaborat, koji je izradio MUP, takođe nije dostavljen na upit RSE.

U rešenju se navodi i da naknada za privremeno oduzeto zemljište pada na teret Republike Srbije i da će zauzeće trajati do prestanka potrebe za tom merom, a najduže tri godine od dana izdavanja rešenja.

Prevencija virusa zvaničan razlog

U obrazloženju rešenja se, između ostalog, navodi da je odluka u skladu sa Uredbom o merama za vreme vanrednog stanja koje se odnose na prevenciju širenja zarazne bolesti COVID-19, naročito radi sprečavanja eventualnog “masovnog neovlašćenog” prelaska granice.

Republička direkcije za imovinu nije odgovorila na pitanje RSE koje se odnosilo na rok za završetak radova i ukupnu cenu projekta.

“Elaborat o zaprečavanju granice sastoji se iz više segmenata i faza, pa se u ovom trenutku ne može sa sigurnošću reći ukupan finansijski okvir potreban za izvođenje radova”, navodi se u pisanom odgovoru za RSE.

Granica između Srbije i Severne Makedonije duga je 147 kilometara, ali sudeći po reljefu terena, izvesno je da ograda neće biti postavljena celom njenom dužinom.

Selo Miratovac nalazi se na nekada najfrekventnijoj balkanskoj migrantskoj ruti kojom su, preko Grčke i Severne Makedonije, migranti stizali u Srbiju.

Oni se nakon ulaska na teritoriju južnog suseda Srbije uglavnom kreću auto-putem ili paralelno sa njim, a posle Kumanova skreću prema selu Rečica i preko sela Vaksince stižu u Lojane, odakle ulaze u Srbiju, u atar sela Miratovac.

Iako tom rutom više ne putuje na hiljade ljudi kao 2015. godine, ona je i dalje u funkciji, jer veći deo migranata izbegava granični prelaz Preševo–Tabanovci i tranzitni kamp za migrante u tom mestu.

Aktivisti ocenjuju da ograda neće zaustaviti migrante

Prema monitoringu NVO “Legis” iz Skoplja dnevno se registruje oko 200 pokušaja migranata da u tu zemlju uđu iz Grčke.

“Pogranična policija presreće te ljude i vraća ih u Grčku, ali istovremeno na granici sa Srbijom beležimo pedesetak pokušaja migranata dnevno da iz Severne Makedonije pređu u Srbiju, što pokazuje da oni ipak pronalaze način da nastave put ka svom krajnjem cilju – Zapadnoj Evropi”, objasnio je za RSE generalni sekretar Nevladine organizacije “Legis” iz Skoplja, Jasmin Redžepi.

Redžepi, koji je sa zajedno sa aktivistima sa makedonske strane prišao lokaciji gde se gradi ograda, rekao je da se trenutno nasipa tampon kojim će prolaziti policijska i vojna vozila i postavljaju metalni stubovi koji se betoniraju u zemlju.

“Oni nisu visoki jer će tek da se nadograđuju kako bi se dobila ograda slična onoj na granici Grčke i Severne Makedonije ili Srbije i Mađarske”, kaže Redžepi.

Na osnovu iskustava Severne Makedonije sa podizanjem žičanih ograda, Redžepi ocenjuje da, bez obzira na visinu, veličinu i druge odlike, ona ne može zaustaviti migrante, zbog čega je njeno postavljanje po pravilu necelishodno i nepotrebno.

“Mi imamo ogradu na granici sa Grčkom, ali je ona izgrađena u ravničarskom delu. Migranti, međutim, ne koriste više tu rutu već, zaobilazeći žičane prepreke, granicu prelaze u planinskim delovima gde je ograde mnogo teže podići. Zbog toga smatram da su sredstva za njihovo podizanje uzalud bačene pare građana”, kaže Redžepi.

NVO iz Srbije registrovao povećan broj pušbekova (pushbacks) i nevladina organizacija iz Srbije Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila navela je na svojem Twitter nalogu 13. avgusta da beleže povećan broj vraćanja ljudi u Makedoniju, prema svedočenjima migranata na terenu na jugu Srbije.

Organizacija je potvrdila i podizanje ograde.

“Ljudi posle četvrtog ili petog puta uspevaju da uđu u Srbiju i sa juga nastave dalje. Ubrzano se i nastavljaju radovi na postavljanju ograde prema Severnoj Makedoniji”.

U Miratovcu je u aprilu otvoren prihvatni centar za migrante sa 100 kreveta koji je pretvoren u karantin.

Mirjana Milenkovski iz UNHCR kaže za RSE da se migranti koji iz Severne Makedonije ilegalno uđu u Srbiju odmah upućuju u prihvatni centar u kome ostaju u karantinu 28 dana.

“Ako nakon isteka tog perioda na testiranju budu negativni, prebacuju se u druge kampove za smeštaj migranata”, kaže Milenkovski.

Lokalno stanovništvo spremno da pomogne

Kujtim Sadriju, predsednik nevladine organizacije Centar za istraživanje i monitoring u Preševu gleda na podizanje ograde kao na meru koja, kako je rekao za RSE, u vreme pandemije korona virusa ima sasvim drugu dimenziju.

“Posmatrano iz te perspektive, svaka mera koja doprinosi čuvanju zdravlja ljudi je dobrodošla”, rekao je on za RSE.

On dodaje da žitelji Preševa pomalo zaziru od migranata samo zbog mogućnosti da neko od njih nosi zarazni virus.

“Mi smo i dalje veoma prijateljski raspoloženi prema njima i spremni smo, kao i do sada, da im na sve načine pomognemo, jer znamo da ih je na ovaj neizvestan put naterala muka”, kaže Sadriju.

Vlasti u Preševu traže otvaranje novog prelaza

Predsednik opštine Preševo Šćiprim Arifi kaže da je izuzetno važno da projektom postavljanja žičane ograde bude rešeno pitanje otvaranja malograničnog prelaza Miratovac-Lojane, preko kojeg bi se uspostavila bolja i brža komunikacija meštana sa obe strane granice.

“Taj prelaz je zatvoren pre 30 godina odlukom tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića i vreme je da se ta diktatorska odluka anulira. Za lokalnu samoupravu ovde u Preševu, ali i za naše građane otvaranje malograničnog prelaza je važnije od podizanja žičane ograde”, ističe Arifi.

Prema njegovim rečima, stanovnici ta dva sela sa većinski albanskim stanovništvom, ali i okoline, očekuju da taj problem bude rešen. Otvaranje tog malograničnog prelaza dogovoreno je još prošle godine, a Vlada Srbije donela je odluku o osnivanju Koordinacionog tela za taj posao.

“Ali se to još uvek nije dogodilo”, ističe Arifi i dodaje da je to u interesu građana s obe strane granice.

“Otvaranjem tog prelaza ljudi bi mogli da obrađuju svoju zemlju koja se nalazi na teritoriji susedne države, da prilikom posete rođacima ne idu na međunarodni prelaz Preševo-Tabanovci na Koridoru 10 i ponekad satima čekaju na pasošku kontrolu… Zbog svega toga, malogranični prelaz bi znatno doprineo popravljanju kvaliteta života svih ljudi u ovom kraju”, kaže Arifi.


Žičane ograde na Balkanskoj ruti

Prvu žičanu ogradu zbog izbeglica podigla je Mađarska koja je, 2017. godine, na celoj granici sa Srbijom postavila 150 kilometara dugu žičanu ogradu, opremljenu video i termo kamerama.

Severna Makedonija je 2016. godine dvostrukom žičanom ogradom obezbedila svoju južnu granicu prema Grčkoj, a prema zvaničnim podacima podignuto je 37 kilometara ograde visoke 2,5 metra sa žilet žicom na vrhu.

Slovenija je žičanu ogradu na granici sa Hrvatskom počela da postavlja 2015. godine, a prošle godine je krenula u postavljanje dodatne, duge 40 kilometara, kako bi osigurala rizične deonice uz granicu.

Pre dve godine Uprava policije Crne Gore navela je da ta država beleži povećan priliv migranata koji dolaze iz Albanije, te da se ne isključuje mogućnost postavljanja žičane ograde na ugroženim pograničnim delovima.

Izvor : Radio Slobodna Evropa

Prati
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
Проститутки Бишкека
0
Ostavite komentar.x
()
x