NIŠ
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Milan Jovanović Batut” trenutno 2.890 osoba živi sa HIV infekcijom, a pretpostavka je da bar još 400 osoba ne zna da ima pozitivan HIV status. Iz našeg iskustva, od 1987. godine do danas, 190 osoba je registrovano sa HIV infekcijom, 33 su ženskog pola, znači 4,7 puta je više zaraženih muškog pola. Osobe su mlade, uzrasta od 15 do 49 godina. Egzitiralo je 62 osoba. Ono što je tačno, to je da se uklapamo u sliku Srbije kad je u pitanju dominantan način prenosa HIV infekcije. To je već godinama nezaštićeni seksualni odnos, među muškarcima za muški pol i heteroseksualni među ženama. Važno je da se ne beleži vertikalna transmisija, sa majke na dete, niti su među registrovanima oni koji injektiraju droge, kazao je Bratislav Prokić iz organizacije “Potent” na konferenciji za novinare Instituta za javno zdravlje Niš, a povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv HIV-a. On je najavio pilot projekat u Nišu, u okviru projekta edukativnog programa, oko kog bi trebalo da se slože i nastavnici, i roditelji i studenti, kako bi odgovorio na sve njihove potrebe i zablude.
Profesor dr Biljana Kocić, načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti IZJZ Niš iznela je podatke koji se tiču ove bolesti na našem području.
“Što se tiče ove godine, imamo u registru osam novih HIV inficiranih. Svi su muškarci mlađih uzrasta, od 25 do 39 godina. Kod njih petoro je nažalost dijagnostifikovan AIDS, odnosno javili su se kad su dobili simptome i znake bolesti, a svega su tri osobe koje su imale HIV infekciju. Takođe je značajno da su gotovo sve osobe, njih sedmorica, sa teritorije nišavskog okruga, dok je samo jedna sa topličkog okruga. Smrtnih ishoda nije bilo”, kazala je profesor dr Biljana Kocić.
Kad je u pitanju dominantan način prenosa HIV infekcije to je već godinama nezaštićeni seksualni odnos, među muškarcima za muški pol i heteroseksualni među ženama. Važno je da se ne beleži vertikalna transmisija, sa majke na dete, niti su među registrovanima oni koji injektiraju droge.
Kocić je istakla važnost intervenisanja terapijom, koja je kod nas dostupna od 1997. godine.
„Zahvaljujući terapiji koja se koristi u lečenju osoba zaraženih HIV virusom njihov kvalitet života je postao bolji a smrtnost manja, ali ono što je zabrinjavajuće je rastući broj novoinficiranih”, istakla je dr Biljana Kocić.
Dodala je da je prevencija u borbi protiv HIV virusa od presudnog značaja.
“Primarna prevencija je veoma značajna, odnosno priča o savetovanju i testiranju na za to dosupnim mestima, bilo da su to državne institucije, kao što su instituti i zavodi, bilo da su to usluge koje pruža nevladin sektor. Definitivno je jasno da se ciljevi koji su zacrtani do 2020. nisu ostvarili, odnosno da 90 odsto svih inficiranih bude dijagnostifikovano, da 90 odsto od njih bude pokriveno terapijom i da 90 odsto njih bude sa kontrolisanom infekcijom. To se nije dostiglo, tako da teško da ćemo se izboriti sa HIV-om i sa ciljevima za 2030”, kazala je Kocić.
Bratislav Prokić iz organizacije “Potent”, Nacionalnog centra za seksualno i reproduktivno zdravlje, podsetio je da su nekada u školama postojale edukacije, a da se sada HIV tretira kao zaboravljena bolest.
„Poražavajuće je da su danas upravo roditelji najviše zabrinuti za uvođenje seksualnog obrazovanja u školama. Pre nekoliko dana smo imali osobu koja je sa 16 godina saznala da je HIV pozitivna. Mislim da je ključno da naše usluge, koje su fokusirane na ključne populacije i koje su pod povišenim rizikom, a koje pružamo u Nišu, Beogradu i Kragujevcu. To su pre svega muškarci koji imaju seks sa muškarcima, a onda i korisnike droge i seksualne radnike i radnice, proširimo i na opštu populaciju, i na mlade. Za to nam je potrebna i podrška lokalne sampuprave i zato mi je drago da je Niš juče potpisao Parisku deklaraciju, kojom se obavezuje da će podržati takve programe”, zaključio je Prokić.