NIŠ
Iliju smo „pronašli“ u dalekom Šangaju u kome živi i gde radi kao predavač i saradnik za bilingvalnu nastavu pri departmanu za prirodne nauke na jednom od šangajskih instituta. Mladi Nišlija otkriva da svoj dar nije zapostavio. Naprotiv.
„Dolazak u Kinu mi je omogućio da pristupim nekim, za mene, novim shvatanjima slikarstva.Pre mnogo godina, uvek kada se o meni pisalo, stajao je narativ koji je kazivao da nikada nisam školovao svoj talenat. I to je bila istina. Ipak, u jednom trenutku sam shvatio da u određenom životnom dobu, prevashodno u umeznosti, to može biti kompliment, ali isti se nedugo zatim pretače u nedostatak, pa i propust. Sposobnost se pretpostavlja, ali mora postati veština, a bolje prilike za to nema do raditi na istoj. A najbolji način da pristupite isto je da čujete iskusnije i njihovo iskustvo pretočite u svoju umetničku misao. Bio sam rešen da svom slikarstvu pristupim kroz sveobuhvatno učenje i časove slikarske tehnike“, kaže Ilija.
Dodaje da je sve lepote slikarstva otkrio upoznajući boje, koje je, kako sam kaže, dugo izbegavao.
„Postojala je čudna bojazan u meni da pristupim bojama i iste iskoristim da svoj crtež načinim živim. I sada izložba 2Milenium“ svedočanstvo je te moje bojazni.Dugo godina sam fokusiran na crtež, na linije, na ugalj i tuš, čak i vodeći se mišlju da je to „savim dovoljno“. Ali u slikarstvu to je samo kapija za ulazak u mnogo drugačiji, ali i lepši svet“, dodaje Ilija.
Slike koje nam je ovaj mladi talentovani Nišlija ustupio gotovo da su ozbiljan odgovor na zadatak ukoliko on u sebi nosi potrebu da se slikar izrazi u formi realizma.
„Da, moj pravac jeste realizam. To je onako kako ja koncipiram svrhu umetnosti. Moje slikarstvo je satkano od tema koje pokazuju moja uverenja, a svakako najveće – život. Znam da se mnogi možda neki i neće složiti samnom, za tim i nema potrebe, jer sve ima svoju svrhu, a svrhu svog talenta vidim u pretakanje onoga što je oko mene, a to je – život, u najšrem smislu. Lepotu, često pozvanu kao najveću motivaciju umetnika, vidim upravo u elementima koje sačinjavaju entitete života.Verujem da su več ti isti elementi, pa čak i najobičniji momenti uveliko savršeni da je tu nemam šta da dodam kako bih ih pretočio u nešto drugačije, sliku, dakle samo – oči i malo talenta. Tako u mom slučaju nastaje nema pesma – slika“, ističe Ilija.
Madi Nišlija umetnost doživaljava kao saradnju između Boga i samog umetnika, te dodaje da i što manje umetnik učestvuje u stvaranju slike to je bolje. Zato i ne čudi da je Iliji najveća inspiracija život i da ne krije da svoje motive nalazi u tradiciji, hrišćanstvu, istoriji, ali i jednostavno u ljudima.
„Jako sam srećan što imamo priliku da vidim da moje slike imaju svoj život i onda kada ja od platna odmaknem četkicu.Svestan sam činjenice da imam priliku da svoje slike radim po narudžbini i od istih lepo zarađujem, ali iako kao i tada često imam odrežene zahteve, platno konačno prikaže samo ono što me nadahne iznutra.Mnogo puta sam se, u ovih par godina koliko živim u Kini, susreo sa željom da slika izgleda „ovako i onako“, ali sreća je moja što imam mogućnost da ne odstupam od već zacrtane linije svog opusa.Moje slike su do sada već našle put do kupaca u Kini, posebno u Šangaju gde živim, ali i na Tajvanu. Naručioci sa Tajvana imaju drugačiji ukus, i u pitanju je, mahom, Žanr tema, dakle scena iz svakodnevnog života, kao dominantan motiv, dok se u Šangaju i ostatku kontinentalne Kine naručioci radije odlučuju za portrete, kojima ja dodam svoju osobenost“, priča Ilija.
Ilija je daleko od rodnog grada, ali kilometri koji ga razdvajaju od Niša ne smetaju mu da razmišlja i o izložbi u gadu iz kojeg je u jednom trenutku otišao.
„Verujem da je svakom autoru priznanje koje grada iz koga potiče najvažnije, ali i da se najteže dostiže. Voleo bih da se to jednoga dana ipak zaista dogodi, ali do tog trena ostaje mi još puno slika odrađenih mojom rukom. Ipak, u to verujem kao što verujem i u sve ono što na svom platnu predstavim“, zaključuje mladi umetnik iz Niša.