LESKOVAC

Na konferenciju za medije Saveza za Srbiju u Leskovcu čelnici ovog saveza su se bavili posetom predsednika Srbije Aleskandra Vučića. Jelena Spirić se posebno osvrnula na obećani novi stadion u Leskovcu.

„Sigurna sam da bi mu i naši sugrađani sa ovog mesta poručili da prvo ispuni obećanje o pet, šest novih fabrika, jer stadion ne može da ih hrani i da kroz koju godinu neće ni moći da se napuni, jer je ljudi sve manje. Meni je lično interesantno da Slaviša Kokeza pre mesec dana izjavljuje u Leskovcu da će taj isti stadion koštati 16, dok Vučić navodi 20 miliona evra. Očigledno da po u Srbiji imamo cene koštanja pre i posle nekog Vučića. Stadion je, čini se, potrebniji od funkcionisanja Doma zdravlja, koji je pred stečajem, i potrebniji od Apotekarske ustanove koja je pred gašenjem.“

Spirićeva je naglasila i da je ministar zdravlja ponosno izjavio da je za opremu Opšte bolnice u Leskovcu, od 2016. godine, od strane ministarstva dato 75 miliona dinara, dok je za veštačku travu na pomoćnom stadionu u Leskovcu uloženo 32 miliona dinara prošle godine.

„Dakle za aparate leskovačkoj bolnici, u kojoj se leči oko 250.000 ljudi iz celog okruga, ispada da je prošle godine dato isto koliko za veštačku travu. Postoji li planiranje, postoje li prioriteti ili bilo kakva logika u ovoj državi ili samo trud da sve što je nenormalno postane normalno? Navodi se da će stadion biti pokriven…Ova vlast ne može pet godina da pokrije krov koji se srušio u školi u Vučju Ili da završi rekonstrukciju škole Josif Kostić zbog brljotina u projektima i tenderima, dok neko laže narod pričajući o bilo kakvim standardima i normama!“

Saša Stojanović je primetio i da „umesto da reše gomile problema, predstavnici SNS-a, na čelu sa njihovim kolovođom, ubeđuju Leskovčane kako je prioritet leskovačkog zdravstva zamena stolarije na bolnici, iako je ista zamenjena pre nekoliko godina i iako postoje mnogo važnije stvari koje ne funkcionišu! Takođe nas ubeđuju da je novi fudbalski stadion u Leskovcu – pored armije gladnih građana – takođe naš prioritet; da se razumemo: niko nema ništa protiv novog stadiona, ali pod uslovom da se svi kolektivno ne iselimo odavde pre nego što isti bude napravljen. Na isti način se ponaša i njegov lokalni šerif, Goran Cvetanović; umesto da se od sramote sakrije što centralna gradska škola ne radi već treću godinu, što su časovi skraćivani na pola sata i što su držani na tri mesta, ponekad i u kotlarnicama, što se veliki broj dece ispisao iz ove škole, Goran Cvetanović pravi svečanost na kojoj obaveštava građane Leskovca da će se škola renovirati još jednu godinu. Da podsetimo, od početnih 20-ak miliona dinara, koliko je prvobitno planirano za rekonstrukciju, ukupan iznos se popeo na 120 miliona dinara ili milion evra, iako bi za te pare mogle da se naprave tri potpuno nove škole! Zato tražimo sledeće:

1. Da nadležni organi HITNO izvrše kontrolu trošenja novca u postupku rekonstrukcije O.Š „Josif kostić“ i o odgovornosti direktora škole i gradonačelnika obaveste javnost!
2. Da nadležni organi HITNO izvrše kontrolu svrsishodnosti zamene postojeće stolarije na Opštoj bolnici Leskovac i o odgovornosti direktora bolnice i gradonačelnika obaveste javnost!
3. Da nadležni organi HITNO izvrše kontrolu poslovanja Apotekarske ustanove „Leskovac“ i obaveste javnost o odgovornosti bivšeg direktora ustanove i gradonačelnika!“

Okupljenima se obratio i Predrag Mitrović, koji je podsetio da se navršava 75 godina od bombardovanja Leskovca od strane saveznika u Drugom svetskom ratu.

„Nijedna gradska institucija, počev od Narodnog muzeja pa nadalje, nije dozvolila organizatoru Srpskom pokretu Dveri, niti angažovanim predavačima koji su kao Leskovčani angažovani da podsete na ovaj stravičan zločin putem javne tribine. Posle 75 godina imamo gotovo identičnu situaciju degradacije i razaranja grada vođenjem politike od strane SNS-a i njenih satelita sa dalekosežnijiom posledicama nego što je bilo bombardovanje 1944. godine. Bez strategije razvoja, bez ikakvih planova i vizija za budućnost, grad u kojem ljudi nisu više važni niti bitni, u kome je najvažnije održanje na vlasti, novac, profit, govori upravo o činjenici i oslikava stanje i srpske ekonomije, privrede, ali i svesti ovog naroda. Predsednik Vučić je imao dovoljno vremena da izvrši svoju promociju kao nosialc liste na opštinskim izborima u Medveđi, gde je pokazano pravo lice SNS-a u nameri da silom, pritiskom i ucenama opstane na vlasti. S druge strane, zloupotreba dece, resursa, svega viđenog juče, govori o jednoj ozbiljnoj psihosituaciji našeg predsednika i vrha SNS-a gde se većina njih prema nama ponaša kao upravnik institucije za ljude ometene u razvoju.“