LESKOVAC

Hoplocampa flava i munuta, odnosno žuta i crna šljivina osa su isključivo štetočine šljive. Razlikuju se po tome što je žuta šljivina osa smeđebraonkaste boje tela i krupnija je u odnosu na crnu, ali njihov način života je identičan. Ose imaju jednu generaciju godišnje. Prezime plitko u zemljištu u stadijumu larve, a pojava odraslih jedinki je u vreme cvetanja ove voćne vrste. Zasadi šljiva na području Jablaničkog okruga, trenutno se zavisno od sortimenta i lokaliteta nalaze u različitim fenofazama cvetanja. Na belim lepljivim pločama postavljenim u zasadima šljiva, pomoću kojih se prati pojava i let šljivinih osa, registruju se ulovi ovih štetočina. Osama odgovara toplo i suvo vreme i veoma su aktivne. Po pojavi, šljivine ose imaju period dopunske ishrane. One se uvlače se u cvetove šljive, i hrane polenom i nektarom cvetova. Potom dolazi do kopulacije, i polaganja jaja. Jedna ženka može da položi 30 do 70 jaja, a polaže ih ispod epidermisa čašičnih listića. Prisustvo reza i podignute pokožice, odnosno formirano zadebljanje, ukazuju na mesto polaganja jaja i time i na prisustvo osa. Kasnije ovo blago ispupčenje dobija tamniju boju. Iz položenih jaja, larve se pile posle sedam do deset dana, što zavisi od vremenskih uslova. Ubušuju se u zametnute plodove, hrane se mesom ploda i semenkom pre nego otvrdne, i na taj način nanose štete. Veći broj plodova može biti oštećen od strane jedne larve tokom njenog razvoja, jer prelazi iz jednog u drugi plod. Kroz isti otvor kroz koji su ušle u plod, larve ga napustaju i prelaze na sledeći. Sa porastom ploda koštica oko semenke otvrdne, pa se larve hrane sočnim mesom ploda, a u hodnicima je prisutan njihov izmet. Larve imaju smeđu glavu i bledožućkaste su boje. Oštećeni plodovi se lako prepoznaju po crnim tačkama, a na nekim plodovima se iz rupice pojavljuje kapljica žute smole. Pri većoj brojnosti šljivinih osa u voćnjaku se ispod stabala šljiva može naći veliki broj mladih, tek zametnutih, opalih plodova šljive. Po završenoj ishrani odrasle larve napustaju napadnute plodove, opale plodove, i uvleče se u površinski sloj zemljišta, na 5 – 6 cm dubine, gde se učaure. Tek u proleće preobraze se u lutke iz kojih izleću krilate šljivine ose. Pojava i let šljivinih osa prati se postavljanjem belih lepljivih klopki u zasadima šljiva. Mere zaštite šljiva od ovih štetočina se sprovode u fazi kraj cvetanja, sve latice opale. Dakle hemijski tretman se sprovodi primenom nekog od registrovanih insekticida, u vreme kada krunični listići opadnu pa voćke više nisu privlačne polinatorima. Pri izvođenju hemijskih mera zaštite mora se pridržavati uputstva za upotrebu i preduzeti sve mere u cilju zaštite oprašivača. Pošto odrasle larve nakon ishrane ostaju u zemljištu do proleća, obradom zemljišta oko voćaka može se smanjiti intenitet napada osa u narednoj vegetaciji.
Bojana Karapandžić, dipl.inćž.polj.