Sava Hilandarac i Leskovac

LESKOVAC

(Nova Naša reč)

U broju 1183 za mesec jul 2016. godine časopisa PRAVOSLAVLjE naišli smo na nadahnuto napisan i inspirativan rad Danijela Živkovića sa Masarikovog univerziteta u Brnu (Češka republika) o Savi Hilandarcu. Jedan podatak o ovom neobičnom duhovniku privukao nam je pažnju. Naime, Živković beleži da je „Na Đurđic 1881. godine Slavibor prelazi u pravoslavlje u Crkvi Svete Paraskeve u selu Rudaru kod Leskovca“.
o Ovaj mali detalj govori o značaju ove Crkve u prvim godinama nakon oslobođenja od Turaka, ali je i dobar povod da se bolje upoznamo sa ovom neobičnom ličnošću.

Sava Hilandarac je rođen 1837. u porodici nemačkog porekla u češkom mestu Kutna Hora kao Slavibor Brojer. Završio je poljoprivrednu školu u Libverdu, nakon čega je radio na nekoliko imanja. Sa osamnaest godina odlazi kod majčinih rođaka u selo Unijatč u Ukrajini, gde se upoznaje sa slovenskim jezicima i slovenskom tradicijom. Vraća se u Češku 1861. godine sa „filantropskim osećanjima“ i idejama o vegeterijanstvu. Živeo je u asketski u svojim kolonijama sa nekoliko usvojene dece, što nije nailazilo na podršku. To ga je navelo da sa trojicom svojih usvojenika napusti Češku. Odlučio se za tek oslobođenu Kraljevinu Srbiju. Najpre je planirao da se naseli u Kostolac, ali od te namere odustao.


Sledeće odredište bilo mu je Leskovac, planiravši da se naseli u nekom selu tek oslobođenom od Arnauta. Od niškog arhimandritita Vasilija dobija prve informacije o pravoslavlju i prelazi u pravoslavlje u Rudaru. U Leskovcu dobija prve informacije o Svetoj Gori. Potujući konjskom zapregom do Soluna, ostavio je svdedočanstva o strogim turskim kontrolama, o problemima jedinog Srbina među bugarskim monasima u Vatopedu. Tu ga odvajaju od svojih usvojenika i daju mu posao mlinara, gde odlučuje da se zamonaši 1883. godine. Nezadovoljan izgledom svoje kelije, sam je izradio nameštaj koji je zadivio sve, pa je nekoliko godina u manastiru obavljao stolarski zanat. Njegove rukotvorine i danas krase manastirske riznice. Godine 1887. posećuje Češku, ali iste godine se vraća i dobija posao asandžije. Iz Asane, ovaj lučki radnik je praznikom i nedeljim izlazio u manastir, oblačeći monaške odore. Šest godina je radio i Asani, sadeće voće i povrće i obrađujući zemlju.
Posle velikih problema, konačno su mu poverili biblioteku koja je bila u rasulu. Među zaostalim knjigama pronašao je „Mirosavljevo jevađelje“.
Uporan i istrajan, sredio je biblioteki i za to dobio Orden svetog Save od kralja Alesandra Karađorđevića 1896. godine. Tom prilikom je manastir kralju poklonio ovaj dragoceni istorijski dokumenat.

Kompletan tekst u leskovačkom nedeljniku Nova Naša reč i na sajtu

www.novanasarec.org.rs, link

SAVA HILANDARAC I LESKOVAC

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare