Sarajevo ili ,,evropski Jerusalem“- grad duge tradicije

LESKOVAC
Nakon osam sati lagane noćne vožnje preko Kruševca, Čačka i Užica, sve do Višegrada i
obilaska ovog malog, ali nadaleko poznatog grada po jedinom srpskom nobelovcu
Ivi Andriću i njegovih znamenitosti- mosta Mehmed Paše Sokolovića i
Andrićgrada, spomenika Petra Petrovića Njegoša i Nikole Tesle, napokon stižemo
u ,,evropski Jerusalem”, odnosno u Sarajevo, glavni grad Bosne i Hercegovine i
grad duge tradicije, smešten na obalama reke Miljacke.

Piše: Đorđe Stamenković


Put od Višegrada do Sarajeva je zaista neverovatan, što i ne čudi s obzirom na to
da se putuje preko planine Romanije gde se mogu videti neverovatno lepi prizori
(planina opevana u mnogim narodnim pesmama). Prizori čiste, netaknute prirode
koji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Po dolasku u Sarajevo sačekao nas je
lokalni vodič Enes, koji nam daje par uvodnih reči o gradu i objašnjava otkud
Sarajevu nadimak ,,evropski Jerusalem?”- jedini grad u Evropi gde se u jednoj ulici
mogu videti džamija, sinagoga, pravoslavna crkva i katolička crkva. Grad velikih
monoteističnih religija i jedna od retkih prestonica gde se istovremeno mogu čuti
ezan, poziv na molitvu s munare i crkvena zvona. Zajedno sa Enesom obilazimo
Baščaršiju, ili kako u Turskoj kažu ,,Baščarši”, glavni i najatraktivniji deo grada koja
je izgrađena u 15. veku, tačnije 1462. godine. Baščaršija je poznata po zanatskim
radnjama koje i danas vredno rade, po najznačajnijim zgradama od kojih je većinu
izgradio najveći vakif Sarajeva- Gazi Husrev beg: džamija, biblioteka, Morića han,
hamam, sahat-kula (Poznata po sceni sa legendarnim Batom Živojinovićem u
kultnom filmu ,,Valter brani Sarajevo”) itd. Tu od Enesa dobijamo preporuke gde
probati čuveni sarajevski ćevap (10 u pola sa lukom i kajmakom) , ratluk, baklavu,
kafu itd, sve ono po čemu je Sarajevo nadaleko poznato. U Morića han, gde smo
nakon obilaska grada u okviru slobodnog vremena koje smo dobili popili bosansku
kafu u kafiću ,,Divan”, koja nam je poslužena sa ratlukom, od Enesa dobijamo i
objašnjenje odakle potiče čuvena izreka ,,svakoga gosta tri dana dosta”.Naime,
han znači prenoćište, a u prošlosti je bilo preko 50 hanova u Sarajevu, a Morića
han je jedini očuvani sa kraja 16. i početka 17. veka. Prostor gde smo bili, kako
nam je objasnio, su nekada bile štale za konje, a na spratu su bile sobe za
spavanje. Prva tri dana su bila besplatna, zato što je u arapskom svetu tradicija
nalagala da je moralna dužnost da se gostu prva tri dana hrana i smeštaj daju

besplatno i otuda ova poznata izreka koja se i danas upotrebljava. ,,Danas nema
ništa besplatno i zato mi u Sarajevu kažemo evo vam kapitalizma kada vam se već
nije svideo socijalizam jer se sve plaća, na kraju krajeva, nema više ništa za
džabe”poentirao je Enes na kraju, uz preporuku gde možemo pojesti dobar trileće
kolač.
Usledio je obilazak Begove džamije koja je zbog svoje veličine i privlačnosti jedan
od najznačajnijih spomenika sakralne islamske arhitekture na Balkanu, izgrađena
1531. godine, uz pogled na čuvenu i već spomenutu sahat-kulu. Nakon toga i
obilazak pravoslavne crkve, odnosno prvog sakralnog spomenika u Sarajevu i
obilazak prve kuće Božje, kako nam je Enes objasnio. Crkva iz 13. veka koja je
obnovljena u 16. veku, sa jednim od najstarijih mozaika na Balkanu, a danas je
ujedno i muzej i crkva.
Obilazak sa Enesom završen je na mestu povoda Prvog svetskog rata, odnosno
mesto gde je Gavrilo Princip izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika
Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju, 28. juna 1914. Mesto na kome se
nalazi znak na kome piše ,,Sa ovog mjesta 28. juna 1914. godine Gavrilo Princip je
izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu
suprugu Sofiju”, a takođe se mogu videti i uklesane stope Gavrila Principa.
Prvobitni znak koji se tu nalazio sa već pomenutim stopama je uništen od granate
za vreme rata u Bosni 1992, tako da je novi znak koji je i sada tamo postavljen
nakon rata, tačnije 1996. godine, a stope pre godinu dana.
Sarajevo zaista opravdava nadimak ,,evropski Jerusalem” i ovaj grad predstavlja
svojevrsni fenomen zbog kulturoloških razlika koje egzistiraju na jednom
području. Veoma jak utisak ostavlja gostoprimljivost lokalnog stanovništva i
ljubaznost gde god da se uđe, bilo da je to kafić, pekara, ćevabdžinica ili
prodavnica. Nije bilo ni najmanje neprijatnosti ili bilo kakvih problema na verskoj
ili nacionalnoj osnovi, a kako nam je Enes rekao prilikom dočeka ,,Ne zanima me
ko je koje vere ili nacije sve dok sa njim mogu da sednem i popijem kafu ili
rakiju”što dovoljno govori o srdačnosti i gostoprimljivosti Sarajlija. Nemoguće je
obići ceo grad za par sati, ali i ono malo što smo obišli ostavilo je veoma jak utisak.
Sarajevo je definitivno grad koji treba obići, pa možda i nekoliko puta, zašto da

ne? Toliko znamenitosti i zanimljivih stvari za koje je potrebno nekoliko dana obići
ih. A o hrani i slatkišima ne treba trošiti reči, retko ko ostaje imun…

Foto galerija: Trebinje i Sarajevo, autor Đorđe Stamenković

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare