LESKOVAC
U toku je izrada Plana razvoja kulture grada Leskovca za period od
2026.-2030. godine, a u sklopu toga održana je i javna rasprava na ovu
temu u Skupštinskoj sali Grada Leskovca. Grad Leskovac je pokrenuo ovaj
proces sa ciljem da zajednički kroz dijalog i razmenu ideja oblikuje
strateški dokument koji će usmeravati razvoj kulturnog života grada.
Bojan Tojaga, šef Odelenja za društvene delatnosti i lokalni razvoj,
obraćajući se okupljenima kaže da se ovim dokumentom na celovitan način
utvrđuju pravci delovanja i prioriteti u kulturi radi unapređenja javnog
delovanja u oblasti kulture.
„Ovo je prvi strateški dokument razvoja kulture u gradu i rezultat je
prepoznavanja potrebe da se kulturnom razvoju grada pristupi na jedan
strateški i sistematski održiv način, koji je baziran na profesionalnim
standardima i savremenom pristupu. Plan razvoja kulture predstavlja
osnovu za kreiranja javnih politika i usmeravanja budžetskih sredstava u
oblasti kulture, sa ciljem obezbeđevanja dugoročne stabilnosti i kvaliteta
održivosti kulturnog razvoja Grada Leskovca. Proces izrada dokumenta je
sproveden na principima transparentnosti, inkluzivnosti i partnerstva za
aktivno učešće svih aktera kulturnog života, ustanova kultura,
organizacija civilnog društva, profesionalaca u kulturi, mladih i
građana. Dokument je baziran na tri strateška prioriteta, koji su
značajni kako bi Grad Leskovac unapredio kvalitet kulturnog sadržaja,
očuvao kulturnu baštinu i još više poboljšao infrastrukturu u kulturi.
Javna rasprava je otvorena od 23. aprila do 12. maja 2026. godine, a u
tom periodu svi učasnici mogu da daju svoje predloge, sugestije i da ih
šalju putem pošte ili mejl-adrese. Do sada smo primili samo jedan predlog
putem mejl-adrese, a taj predlog se odnosi na to da se festival
elektronske muzike u organizaciju udruženja TomorrowLe, kao i samo
udruženje uvrste u listu važnih festivala i udruženja u plan razvoja
kulture. Predlozi, sugesti i primerne koji stignu do 12. maja, biće
pažljivo razmotani i u određenoj meru koliko je to moguće, integrisani u
konačnu verziju plana.“
U ANKETI 397 ODGOVORA
Milijana Zdravković-Mihajlov, samostalni konsultant, kaže da je radna
grupa koja je učestvovala u izradi ovog dokumenta oslanjala na Zakon o
planskom sistemu koji jasno propisuje metodologiju izrade dokumenta.
„Radna grupa koja se sastoji od predstavnika onih institucija za koje se
dokument vezuje, a to je su ovom slučaju za institucije kulture, za
predstavnike grada Leskovca, a deo te naše radne grupi su bila i neka
udruženja, odnosno neki samostalni umetnici ili ljudi iz kulture koji
deluju na teritoriji grada Leskovca. Nakon formiranje radni grupe
prikupili smo informacije o tome kakvo je stanje u kulturi trenutno, čime
se raspolaže, kolika se sredstva daju za kulturu, koji su to programi i
projekti koji se sprovode za kulturu u gradu Leskovcu. Takva baza nam je
dala smernice u kom pravcu treba da ide razvoj kulture grada Leskovca.
Još jedna važna stvar jeste upitnik za građane koji je postavljen na
zvaničnoj internet-prezentaciji grada Leskovca, gde su svi građani imali
priliku da popune upitnik i da daju svoje mišljenje o stanju kulture u
gradu Leskovcu. Dobili smo 397 odgovora, gde su bili konkretne i
konstruktivni predlozi. Jedan deo od njih je našao i mesto u planu
razvitka kulture grada Leskovca. Održali smo sastanak sa tri
fokus-grupa. Prva fokus-grupa su bili predstavnici institucija kulture,
koji su imali priliku da, pošto direktno rade u ovoj oblasti, daju neko
svoje mišljenje, iznesu svoje probleme i daju viđenje unapređenja koje treba
uraditi. Sledeći sastanak je bio sa predstavnicima udruženja iz kulture i
individualnim ili samostavnimi umetnicima, koji su takođe izneli neko
svoje viđenje toga, a njihovi predlozi su bili poprilično konkretni i
prilično interesantni. Na kraju smo imali i fokus-grupu sa mladima, jer
podataci koje smo sakupili su nam rekli da mladi nisu dovoljno uključeni u
razvoj kulture i u kulturna državanja u gradu Leskovcu, te nam je fokus
bio kako da mlade više animiramo da budu deo kulture. Nakon prikupljanja
tih informacije došlo je do formiranja strateških prioriteta razvoja
kulture.“
SUGESTIJE
Direktor Narodnog muzeja Nebojša Dimitrijević, koji je jedini govorio izneo je sugestije vezane
za određene aktivnosti.
„Postoje neki rečenične formulacije koje bi trebalo se pročiste, da se
istorijski podaci isfiltriraju. Jedna od njih je revitalizacija
stratišta. Valjda nećemo ponovo da streljamo u Arapovoj dolini?!
Revitalizacija bi trebala da se odnosni na spomenik. Dalje, izgradnja
platoa na Hisaru. Hisar ima svoj plato i to geološki odavno. Znači, ne
izgradnja platoa na Hisaru, nego sadržaja na platou brda Hisar, koji je
doveden u namenu sa arheološkim lokalitetom. Ono što ovom gradu najviše
nedostaje je objekat biblioteke, objekat istorijskog arhiva, uređanje
pristupa do Skobaljić grada. Ali, jedna od vrednosti Skobaljić grada i
jeste taj pristup koji je prirodan, koji je za avanturiste, koji mogu
bez asfalta i bez svega. Dakle, aktivnosti su u redu, ali moramo
ispraviti formulaciju.“ (kraj) IS/LJS