Saitović: Važna promocija tolerancije, antidiskriminacije i rodne ravnopravnosti

LESKOVAC

Duskriminacije svuda ima i zato je veoma važna promocija tolerancije, antidiskriminacije i rodne ravnopravnosti, kaže za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress Zoran Saitović iz Udruženja građana “Romska obnova, saradnja i alternative – Rosa”.

” Cilj projekta “Da se bolje razumemo! Po šukar te haljovamen!” je bio promocija tolerancije, antidiskriminacije i rodne ravnopravnosti. To je podrazumevalo rad sa učenicima srednjih škola, odnosno učeničkim parlamentima, rad sa predstavnicima institucija sistema, kao i rad sa Romkinjama. Projekat se realizovao u Pčinjskom i Jablaničkom okrugu, odnosno u Leskovcu i Vranju”, objašnjava Saitović.

Kaže da su na početku radili sa učenicima srednjih škola tako što smo organizovali seminar i tu je učestvovalo 20 dece iz pet srednjih škola.

“Imali smo dobru saradnji razumevanje sa tim školama, a posle smo kod njih imali i radionice na kojima smo promovisali toleranciju i antidiskriminaciju, a sa predstavnicima institucija smo takođe imali radionice na kojima smo govorili koji su alati protiv diskriminacije, šta sve građani imaju na raspolaganju kako bi prijavili diskriminaciju i radili smo na senzibilizaciji radnika institucija. Ono što je interesantno, odazvali su nam se predstavnici lokalnih samouprava Leskovca i Vranja, predstavnici Nacionalne službe zapošljavanja, Centra za socijalni rad, ali na žalost nisu se odazvali predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Mi smo poslali dopise i obaveštenja Policijskim upravama u Leskovcu i Vranju, tražili da i oni budu prisutni na našim sastancima i radionicama, oni su jednostavno takav sistem, moraju da traže dozvolu od Direkcije policije MUP-a u Beogradu, gde sedi jedan gospodin romske nacionalnosti, koji mora da da adozvoli da pripadnici policije odavde budu prisutni na našem sastanku i svemu onom što smo organizovali. On je mene lično pozvao više puta, mi smo poslali sve ono što planiramo da radimo, kao da smo na sudu, ali oni nisu došli. Procenjujem da kao ljudi koji sede u MUPu i koji treba da se bave ljudskim pravima i pitanjima nacionalnih manjina, jednostavno nije dozvolio da pripadnici policije budu prisutni na našim projektima”, dodao je Saitović.

” Upravo smo u toku realizacije našeg projekta doživeli neku diskriminaciju, jer posle naše radionice je „Praksis“ organizovao sastanak i konferenciju u Leskovcu na temu koja se ticala romske zajednice, gde su pripadnici policije prisustvovali tom sastanku. Kao partneri „Praksisu“ na tom projektu smo se pitali da li je to moguće i kako su tu bili prisutni, a ne na našim seminarima… To je pitanje za Ministarstzvo unutrašnjih poslova Srbije, nikako za policiju u Leskovcu ili Vranju. Radili smo i sa Romkinjama, sa organizacijama „Sastipe“ iz Vranja, te „Lero“ i „Žene za mir“ iz Leskovca. Oni su imali svoje aktivnosti, za 8. april su imali javne nastupe u centru Leskovca i Vranja, promovisali su rodnu ravnopravnost i ono što Romkinje mogu da rade. Romkinje su stub romske porodice, ali na žalost diskriminasene su i od supružnika, porodice i od zajednice”, objašnjava.

Na pitanje kakva su iskustva sa tih radionica i koliko mladi razumeju problem diskriminacije i važnost da se taj problem razbije, Saitović kaže da je “upravo to ključna stvar, da se nas deca, odnosno učenici bolje razumeli i motivisaniji su da rade na pitanju razbijanja diskriminacije, nego pripadnici institucija sistema i ostali.

“Radeći sa nama uvideli su da sve dolazi iz porodice, da su roditelji neke učenike upućivali na nešto drugo u odnosu na ono što zaista jeste. Deca su iznosila dosta toga što su čuli u porodici”, kaže Saitović.

“Pitao sam ih na šta ih prvo podseti kad čuju reč Rom? Oni su rekli da Romi dobri muzičari, Romkinje dobro igraju, prevaju, lepo se vesele, prave dobre svadbe, ali sa druge strane i da su Romi lopovi, prljavi, ovakvi, onakvi… To su sve predrasude koje su deci usađene. Međutim, zaključak je bio da treba više da se radi sa roditeljima i učenicima osnovnih škola, pa i sa decom u predškolskom obrazovanju. Dakle, sve dolazi, zapravo, iz porodice, a deca su u 90% slučajeva odlika roditelja”, objašnjava.

“Mi smo radeći na ovim radionicama, naišli na slučaj diskriminacije, gde je jedan Rom radio u jednoj državnoj firmi u Leskovcu kao higijeničar, ali nije „Komunalac“ i tražio je bolje radno mesto na osnovu stručnog obrazovanja. Imao je sve kategorije da bude vozač kamiona, ali je dobio odgovor da će se to dogoditi kada se otvori konkurs za to radno mesto. Nakon otvaranja konkursa, on se prijavio, ali nije dobio posao, a kada je upitao zašto mu nije promenjeno radno mesto dobio je otkaz od nadležnih. Nije želeo da podnese nikakvu prijavu, ali mi znamo za taj slučaj. On je otišao na obuku za viljuškaristu zahvaljujući našem projektu o osnaživanju, i sada kao viljuškarista ima duplo veću platu nego tamo gde je ranije bio”, navodi primer Saitović.

Kaže da znaju u za par slučajeva diskriminacije Romkinja.

” Inače, postoji jedan fenomen, a to je da Romi diskriminaciju doživljavaju od samih Roma. To se dešava u romskoj zajednici. Naveo sam slučaj iz policija, slučaj sa ovim čovekom, a imamo primer i žene koja trpi nasilje u porodici jer misli da tako mora, ekonomski je zavisna od supružnika jer misli da tako mora, žena čuva decu, a ne suprug jer misli da tako mora. Međutim, nakon naših radionica su došle do zaključka da ne mora baš tako da bude, nego da i žena ili ćerka mogu da naslede imovinu oca, a ne samo muško dete”, rekao je Saitović.

U ovom projektu direktno je učestvovalo više od 50 srednjoškolaca iz Leskovca i Vranja, predstavnika institucija, zena, organizacija civilnog društva. U okviru projekta, koji je podržao Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM  pokrenut je sajt a izdat je i vodič “Da se bolje razumemo! Po šukar te haljovamen!”. Otvoreni su fejsbuk i instagram stranice , izrađeno je više video klipova i kampanja je vođena na društvenim mrežama.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare