NIŠ-SOKOBANJA
Rudar iz Sokobanje Đorđe Živanović je odrastao u rudarskoj porodici. Dobro zna kako je porodicama kojima se neko ko im je najmiliji ne vrati kući iz smene zbog nesreće u rudniku. I sam se u to uverio kada mu je otac Nenad poginuo sa još 29 drugova u nesreći januara 1998.godine u Rudniku „Soko“. U istom se rudniku prošle godine dogodila nesreća kada je stradalo osam rudara. Dovoljno je razloga da mladi rudar kome je humanost jedna od najvećih vrlina oduči da pomogne porodicama stradalih rudara.
Đorđe je odlučio da na dan pogibije svojih kolega, 1.aprila ove godine, organizuje jedinstven Humanitarni maraton pod nazivom „Kupi Đoletove kilometre“ . Trčaće od centra rudarskog naselja na Aleksinačkim rudnicima odakle će krenuti u 8,30 sati, preko Aleksinnca i Sokobanje, sve do ulaza u RMU „Soko“ kod Čitluka, gde je planirao da stigne oko 13 časova, a što je oko 42 kilometra.
„Rudar sam od 2010.godine i zaposlen sam u RMU „Soko“. Bio sam u jami našeg rudnika u smeni pre one u kojoj su bili osmorica mojih drugova, koji su izgubili živote duboko pod zemljom 1.aprila pred zoru. Ja sam izašao iz jame, a oni – Nenad Trivunac, Bratislav Živković, Branko Čokorilo, Branislav Zlatanović, Radovan Grujić, Darko Zlatković, Bojan Stajić i najmlađi, moj vršnjak i dobar prijatelj Petar Petrović, koji su tog jutra nastradali, sa ostalima iz smene, sišli su u nju“, priča Đorđe.
Poginuli rudari su iza sebe ostavili porodice, sinove i kćerki, supruge, sestre, braću, roditeljiei prijatelje. Humanost koju nosi u sebi, a rudari su posebno poznati po tome, nagnala je Đorđa da na neki način pomogne porodicama svojih drugova. Sa njegovom idejom složili su se i dali mu podršku predsednik opštine Sokobanja dr Miodrag Nikolić i predsednik opštin Aleksinac Dalibor Račević. Iza Đorđeve ideje stali su sportski savezi Aleksinca i Sokobanje, opštinske organizacije crvenog krsta, rukovodstva Aleksinačkog i Rudnika Soko, kao i u JP za podzemnu eksploataciju uglja Resavica, u čijem su sklopu aleksinački i sokobanjski rudnik, i veliki broj pojedinaca.
„Odlučio sam da istrčim ovaj humanitarni maraton i da prikupim novčanu pomoć za porodice poginulih. Ja to jednostavno moram da učinim“, ističe Đorđe Živanović i dodaje:
„Sin sam poginulog rudara i veoma dobro znam šta su tuga, bol i život bez najvoljenijih. Moj otac Nenad Živanović poginuo je u rudarskoj nesreći u jami Rudnika “Soko” 16.januara 1999.godine, kada su živote izgubila 29 rudara. Imao sam samo deset godina… Ostali smo sami sestra Ivana Milosavljević, koja sada ima sina i kćerku, i ja, jer je i majka nekoliko godina kasnije preminula“, priča Đorđe.
Posebna je priča i to kako je Đorđe postao maratonac. Oduvek je bio aktivan sportista, igrao je košarku, ali je na jednom treningu doživeo nezgodu. Povredio je ligamente kolena. Usledilo je lečenje, operacije, oprovak.
„Od 2013.godine počeo sam svakodnevno po nekoliko sati da trčim. Planinarsko trčanje postalo je neodvojivi deo mog života. Koristim svaki slobodan trenutak i pretrčao i istrčao sam na hiljade i hiljade kilometara u ovom delu Srbiji po Ozrenu, Rtnju, Staroj planini, Bukoviku, Devici i ostalim planinama, brdima i vrletima jugoistočne Srbije. To me još više održava i pomaže da budem uspešan i na poslu u rudartskoj jami,al i van nje“, kaže rudar Đorđe Živanović, čovek u čijim grudima kuca veliko rudarsko srce.
Pred ovaj jedinstveni humanitarni maraton objavljen je žiro račun Crvenog krsta za prikupljanje pomoći porodicama poginulih rudara – 325-9500800002074-35, uz poziv na broj 89. (kraj) VP/LJS