Reljanović: Cilj zakona o sezoncima je obezbeđivanje jeftine i obespravljene radne snage

BEOGRAD

Aktuelna vlast u Srbiji namerava da po svaku cenu donese novi zakon o sezonskom radu kojim bi se poslodavcima dodatno olakšalo da povremeno angažuju radnike bez njihove pravne sigurnosti. Ukoliko se takav zakon usvoji, dr Mario Reljanović upozorava da će veći broj zaposlenih iz koliko-toliko sigurnog radnog odnosa preći u režim rada van radnog odnosa koji jasno vodi ekstremnoj radnoj eksploataciji

U septembru 2021, u toku ekspresno kratke javne rasprave o “Nacrtu zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima”, sindikalne i druge organizacije civilnog društva glasno su kritikovale predloženi tekst zato što se njime uskraćuju Ustavom garantovana radna prava, kao što su pravo na odmor, ograničeno radno vreme, pravičnu novčanu naknadu, sindikalno organizovanje… Reprezentativni sindikati UGS Nezavisnost i SSS Srbije su se usprotivili i nameri da se dejstvo novog zakona proširi i na delatnosti koje po svom karakteru nisu sezonske. Reč je o poslovima u sektorima poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, građevinarstva, usluga, smeštaja i ishrane, ugostiteljstva i turizma, na pomoć u kući u vezi sa čuvanjem dece i starijih lica, sa čišćenjem i održavanjem stambenih zgrada…

Nezavisni pravni stručnjaci su ukazivali da bi donošenjem takvog zakona radnici angažovani “zbog povečanog obima posla” (praktično, sezonski radnici) jedino imali prava na bezbedne i zdrave uslove rada, socijalno osiguranje, sprečavanje zlostavljanja na radu i zabranu diskriminacije. Stiče se utisak da je baš zato vlast i odustala od prvobitne ideje da se menja postojeći Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima i odlučila da se donese novi zakon, koji će obuhvatiti mnogo veći broj radnika. Pridodat je i paragraf da radno može biti angažovan i stranac kome nije potrebna viza za ulazak u Srbiju, zbog čega su stručnjaci (prof. dr Bojan Urdarević) ocenili da je zakon pisan za strance, a ne za domaće radnike.

Povodom spornog nacrta oglasile su se i relevantne međunarodne institucije. Na mnogobrojna kršenja radnopravnih standarda reagovao je Komitet Ujedinjenih nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava. Na sam tekst nacrta novog zakona o „sezoncima“ prvo je kritički reagovala Američka advokatska asocijacija (ABA), usledilo je pismo upozorenja grupe specijalnih izvestilaca UN, a zatim i mišljenje Međunarodne organizacije rada sa nizom preporuka kako da se sporni nacrt uskladi sa međunarodnim standardima rada.

Godinu dana posle prvobitne verzije nacrta, Vlada Srbije je izašla u javnost sa novim tekstom izmenjenog naziva „Nacrt zakona o zapošljavanju u sezonskim i drugim povremenim poslovima u određenim industrijama”. Tim povodom reagovala je (ponovo) američka ABA, odnosno njen Centar za ljudska prava, ocenom da “revidirani nacrt zakona ostaje previše širok”. Komentar ABA je da se lako mogu zloupotrebiti ograničenja oko broja sezonskih radnika koje može zaposliti jedna kompanija i trajanja njihovog angažovanja, kao i da ovog puta priznato pravo na sindikalno udruživanje treba osigurati dodatnim normama kako bi bilo izvodljivo u praksi. Primedba je i da će revidirani nacrt zakona, ukidanjem mogućnosti nadzora nad zapošljavanjem stranih radnika “verovatno dovesti do povećane zloupotrebe prava radnika migranata”.

U timu nezavisnih konsultanata angažovanih prilikom kreiranja pomenutog izveštaja ABA učestvovao je i dr Mario Reljanović, sa beogradskog Instituta za uporedno pravo, s kojim smo razgovarali o spornom nacrtu zakona o sezonskom radu. Naš sagovornik je u autorskom tekstu za Peščanik primetio da se aktuelna vlast „nije proslavila“ kada je reč o ustavnosti zakona u oblasti rada i socijalne politike.

Pitamo Maria Reljanovića – otkud taj po njegovoj oceni “impresivan saldo normativnih promašaja” u tako važnoj oblasti rada i života?

Tako je, u većem broju propisa koji su usvojeni ili izmenjeni tokom prethodnih godina, a koji se odnose na oblast rada i socijalne politike, postoji niz neustavnih odredaba. Oglašene su neustavnim jedna odredba Zakona o radu, desetak Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, nedavno i dve iz Zakona o socijalnoj zaštiti (ovim je konačno stavljena van snage uredba kojom je uveden prinudni rad za korisnike novčane socijalne pomoći). To je ohrabrujuće ali se istovremeno postavlja pitanje zašto je Ustavnom sudu potrebno toliko vremena da dođe do odlučivanja, kao i zašto se ne reaguje na mnogobrojne druge inicijative za ocenu ustavnosti. Sasvim je jasno da postoji niz neustavnih odredbi u Zakonu o radu, Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom, Zakonu o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, Zakon o dualnom obrazovanju, neustavna je i Uredba o programu „Moja prva plata“… Pretpostavljam da se slučajevi koje Ustavni sud istražuje biraju prema političkom momentumu – na primer, indikativno je da je takozvana „Vulinova uredba“ stigla na red neposredno nakon što je postalo jasno da Vulin više neće biti deo izvršne vlasti.

Kada je reč o tome zašto se dešava da se ovako veliki broj neustavnih rešenja nađe u zakonima i podzakonskim aktima, čini se da je odgovor relativno jednostavan. Nije u pitanju neznanje i nestručnost autora, odnosno donosilaca ovih propisa, već je u pitanju realizacija određene agende po svaku cenu – lobira se za najneverovatnija „egzotična“ rešenja a izvršna vlast i zakonodavac nemaju hrabrosti a ni (ličnog) interesa da se suprotstave takvim uticajima. Zato se nameću norme koje niti su u skladu sa Ustavom i međunarodnim instrumentima koje je Srbija potvrdila i mora da primenjuje, niti mogu da funkcionišu u pravnom sistemu koji nije sačinjen da bude svakodnevno nasilno menjan od strane različitih interesnih grupa.

Zašto je namera ozakonjenja sezonskog rada toliko važna sindikatima, nevladinom sektoru i stručnoj javnosti?

Ovaj zakon je samo još jedno u talasu neustavnih rešenja, protiv kojeg se deo stručne javnosti, sindikati i OCD zdušno i glasno (koliko je moguće) bore godinama. U tom smislu on je posebno važan da bi se ukazalo na pogubnost rešenja koja su njime predviđena ali i da bi se ukazalo da Srbija veoma odlučno ide u pravcu koji je trajno udaljava od propisa Evropske unije u domenu rada. Ne samo da se ovim zakonom ne vrši harmonizacija sa pravnim tekovinama EU, već se stvara još jedan u nizu oblika rada koje države Unije, kao ni sama EU, ne poznaju. Treći razlog je veoma konkretan – ovim zakonom će veći broj zaposlenih ostati bez zaposlenja, odnosno preći iz koliko-toliko sigurnog režima rada u radnom odnosu, u režim rada van radnog odnosa koji jasno vodi ekstremnoj radnoj eksploataciji. Najzad, četvrti veoma važan razlog je da se njime širom otvaraju mogućnosti nesmetane trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije u Srbiji.

Prvi nacrt zakona o sezonskom radu u septembru prošle godine izazvao je burne kritike i zahtev da bude povučen iz procedure i da se ceo prosao vrati na početak. Reagovale su i važne međunarodne institucije a Vlada je letos izmenila sporni nacrt. Da li taj novi tekst sadrži kvalitativne izmene?

U nacrtu zakona je izmenjeno nekoliko stvari, počev od njegovog naziva. Nije međutim ni sada jasno čemu bi ovaj zakon služio, zašto je važno da ga usvojimo i zašto nije dovoljno izvršiti izmene Zakona o radu da bi se sprovela (navodna) ideja smanjenja neformalnog rada kroz donošenje zakona, već je potrebno usvojiti ovaj novi tekst. Ostale izmene su kozmetičke. Sistem prijave stranih radnika je uspostavljen naknadnim izmenama ali nije dovoljan. Pojedina prava koja su data radnicima su nedovoljna i/ili neprimenjiva, kao što je tragikomična odredba o pravu na sindikalno organizovanje. Izmenjene su odredbe o cenzusu broja (udela) ovih radnika ali je primenjeno tako perfidno rešenje prema kojem ova ograničenja i dalje ništa ne znače i ne predstavljaju prepreku za zloupotrebe ovog režima rada.

Koje sporne odredbe su ostale u izmenjenom tekstu zakona?

Sezonski rad je i dalje rad van radnog odnosa, suprotno preporuci MOR-a. U nacrtu nije prihvaćena ni molba MOR-a da se izbaci (ili makar bliže precizira) konfuzna odredba o tome da se pod ovim radom neće smatrati lica koja poslodavcu pomažu povremeno i bez naknade, pa su kao primer navedeni rodbina, susedi/komšije i prijatelji – ona će sigurno dovesti do zloupotreba. I dalje nema nikakve garancije da neće doći do trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije, jer je sistem „registracije“ boravka stranaca koji je naknadno uveden ovim nacrtom, jednostavno nedovoljno efikasan. Ostala je i neshvatljiva odredba o usmenom ugovoru, koja je prisutna i u sadašnjem zakonu o sezonskom radu i koja je u praksi neprimenjiva, naročito kada je reč o kontroli sadržine ugovora.

Kao što sam već rekao, ograničenja koja su postavljena nisu efikasna, a odredbe o sindikalnim pravima su neupotrebljive. I dalje nema prava na uvećanu zaradu i plaćeno odsustvo – nijedna odredba zakona nije izmenjena u pravcu povećanja troškova rada za poslodavca, što otkriva pravu svrhu donošenja ovog zakona, koja se krije u obezbeđivanju ekstremno jeftine i formalno obespravljene radne snage. Ovi radnici neće uživati nikakvu pravnu zaštitu i smešni su pokušaji zakonopisaca da nas uvere u suprotno ponavljanjem deklarativnih odredbi iz drugih zakona. Radnici – sezonci neće moći da pokrenu radni spor i to je kraj njihove priče o zaštiti pred sudom. Istovremeno, oni nemaju niti jedno pravo u slučaju otkazivanja ugovora o radu koje bi mogli da ostvare kao zaposleni – to ih čini izuzetno ranjivim, a ucenjivački potencijal na strani poslodavca je ogroman.

Da li je bilo stranih reakcija na taj izmenjeni “povampireni zakon o sezonskim poslovima”, kako ste ga nazvali u pomenutom autorskom tekstu.

Bilo je više reakcija, i to sa veoma visokog ekspertskog nivoa. Još je Komitet Ujedinjenih nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava početkom godine dao načelne primedbe koje se ne tiču direktno ovog nacrta zakona (jer on nije ni razmatran od strane Komiteta) ali koje se odnose na mnogobrojna kršenja radnopravnih standarda u važećim propisima, a koja se reprodukuju i u ovom nacrtu.

Usledile su i direktne reakcije na tekst – najpre Američke advokatske asocijacije, zatim je grupa specijalnih izvestilaca Ujedinjenih nacija poslala pismo u kojem traži pojašnjenje pojedinih rešenja koja su predviđena u nacrtu zakona, da bismo na kraju dobili i mišljenje MOR-a sa nizom preporuka u cilju usaglašavanja teksta nacrta sa osnovnim međunarodnim standardima rada – dakle prepoznato je da u većem delu teksta postoji neusaglašenost. Američka advokatska asocijacija reagovala je i na izmenjeni tekst koji se pojavio u javnosti tokom leta.

Šta i kako dalje? Očekujete li da će aktuelna vlast pod pritiskom kritika korigovati i drugu verziju nacrta zakona o sezonskom radu? 

Mislim da je sve pripremljeno da se u javnosti tekst plasira kao „usaglašen“ na javnoj raspravi (onoj prošlogodišnjoj na kojoj je iznet niz primedbi od kojih praktično nijedna nije usvojena) i prema mišljenju MOR-a, iako je od više od 10 primedbi MOR jedva prihvaćeno nekoliko, možda dve ili tri, koje su implementirane u zakon tako da budu praktično neupotrebljive. Drugim rečima, mislim da je put ovog teksta već predodređen – iz Ministarstva za rad na Vladu, pa u Narodnu skupštinu na usvajanje, bez suštinskih izmena. Uostalom, takvu taktiku smo već videli u nekim prethodnim pogubnim zakonodavnim poduhvatima – potpuno ignorisanje sindikata i stručne javnosti – nekoliko puta još od usvajanja izmena i dopuna Zakona o radu 2014. godine, do danas.

NALED se nekako odavno nametnuo kao gotovo nesporni saveznik aktuelne vlasti u produkciji propisa u oblasti rada i socijalne politike koji brutalno derogiraju prava zaposlenih. Otkuda tolika moć jednom nezavisnom, neprofitnom i nestranačkom udruženju, kako se NALED inače predstavlja? 

NALED je lobističko udruženje koje posredno predstavlja interese stranog kapitala. Strani poslodavci u Srbiji – svejedno da li dolaze sa istoka ili zapada – imaju identičnu taktiku kada je reč o sprovođenju svojih interesa koji se po pravilu vezuju za veći profit i smanjenje troškova radne snage. Oni izbegavaju bilo kakvo formalno udruživanje kako ne bi slučajno došlo do kolektivnog pregovaranja, i preko svojih nacionalnih privrednih komora (ili direktno) lobiraju u centrima političke moći za usvajanje zakonskih rešenja koja će im doneti nove uštede u poslovanju i veću zaradu.

Jedina razlika je što na primer kineski poslodavci direktno utiču na državne strukture, dok se zapadni služe lobističkim udruženjima kao što je NALED. Pri tome moram da kažem da tako nešto nije neuobičajeno, niti jedinstveno za Srbiju. U zemlji u kojoj postoji veći broj stranih kompanija i privrednih interesa, takvi procesi nisu retki. Ono što, međutim, Srbiju razlikuje od mnogih drugih zemalja jeste udvorički, praktično vazalni položaj u koji je sama sebe stavila. Obično se pogrdno kaže da je „država servis kapitala (kapitalista)“ i to je u našem slučaju doslovce tačno – šta takozvani strani „investitori“ požele, to i dobiju.

NALED se pozicionirao kao organizacija koja poseduje određeni stručni potencijal ali mnogo važnije od toga poseduje dobre političke konekcije koje idu ka samom vrhu odlučivanja, i može da uspešno lobira za bilo kakvu ideju, čak i kada je ona neustavna, kontraproduktivna, ili jednostavno besmislena. Personalne veze premijerke sa NALED-om su opšte poznate (bila je direktorka ove organizacije pre preuzimanja funkcije predsednice Vlade) i po tome se NALED posebno izdvaja. U dokumentima koje ova organizacija objavljuje sreću se i logična, pragmatična i poželjna rešenja, naročito u oblasti smanjenja administrativnog pritiska na poslodavce – ova rešenja mogu ići u prilog na primer preduzetnicima, mikro i malim preduzećima, koji se „dave“ u fiskalnim i parafiskalnim nametima i administraciji. Ali ako NALED ponekad i predloži nešto što bi išlo u korist radnika, to je isključivo koincidencija – njihov osnovni cilj nije osavremenjivanje poslovanja u Srbiji, već stvaranje uslova za esktra profit poslodavaca.

Ne mogu se zdravim razumom objasniti neke akcije koje je NALED preduzeo ranijih godina – na primer, neustavne izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje koje su dovele do potpune konfuzije u praksi i brže-bolje su ukinute posle samo par meseci (ne)primene (https://pescanik.net/legalizovan-je-rad-na-crno/ ), pa do agresivnog lobiranja za zakon o sezonskim poslovima koji Srbiji nije potreban i koji će, između ostalog, otvoriti niz problema za strance koji dolaze da rade kod nas, a sve u cilju eksploatacije kako domaćih tako i stranih radnika.

Činjenica da su ova rešenja nekritički usvojena, ili će biti usvojena, iako je jasno da se radi o neustavnim tekstovima, pokazuje koliki faktički uticaj NALED-a postoji na kreiranje politika i normativnog okvira.

Izvor: Nezavisnost.org- Svetozar Raković

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare