NIŠ-LESKOVAC-VRANJE

Kao rodjeni Nišlija sa ponosom pričam dijalektom mog grada i mog kraja i smatram da je različitost dijalekata bogatstvo našeg jezika. Ne mogu da verujem da Filološka gimnazija u  Beogradu može da izadje sa ovakvim diskriminativnim stavovima o gradjanima južne Srbije, napisao je na svom fb profilu dr Dušan Milisavljević, profesor Medicinskog fakulteta u Nišu a povodom objave učenika Filološke gimnazije u Beogradu koji su radili na projektu Digitalni bukvar a koji su reklamirali sloganom  „Inaš li muke s padežima kao ljudi sa juga Srbije“ koji se, ispostavilo se, prema komentarima koji su potom usledili, uvredljiv za stanovnike ovog dela zemlje koji u svom svakodnevnom govoru koriste dijalket svog kraja.

Direktorka Filološke gimnazije ogradila se od bilo kakve odgovornosti, odnosno, istu je prebacila na decu koja “nisu imala nameru da nekog uvrede”, ali to nije bilo dovoljno da se stišaju strasti. Regaovali su mnogi, a među njima se nalaze i pisci koji svoje misli prenose na papir koristeći se upravo dijalektokom, odnosno jezikom svojih predaka koji su im ostavili na čuvanje.

Ovim povodom se na fb profilu oglasila i Negoslava Stanojević, pisac iz Niša koja je objavila već nekoliko knjiga na zaplanjskom dijalektu. Otvoreno je ogorčena na objavu Filološke gimnazije koja kruži fejsbukom. Ne krije da je na ovaj način izvršena diskriminacija stanovnika na jugu Srbije ističući da su dijalekti bogastvo jezika koji ne mogu i ne smeju da ustuknu pred nečim nedopustivim.

  „Ne trebaju Srbima spoljašnji neprijatelji da bi zatrli sve ono što je svakom narodu na ovoj planeti sveto. Nepoznavanjem svoje prošlosti, od istorije do jezika, udaramo sami sebi najteži, najbolniji i nažalost, najštetniji šamar, čiji tragovi će trajati još dugo pošto se stiša svaka u nizu gotovo svakodnevnih bruka koje nam pokazuju koliko smo kao narod površni, needukovani i nedostojni svega onoga što su nam preci ostavili. Čast izuzecima, naravno, ali samo u poslednja tri dana svedoci smo dva sramna „slučaja“ koji ove tvrdnje ilustruju. Jedna od njih je i nipodaštavanje stanovnika više od trećine ove zemlje, sloganom „Imaš li muke s padežima kao ljudi sa juga Srbije”, sastavnim delom marketinške kampanje za projekat digitalnog rečnika i učenja digitalnih veština komunikacije “Novi Vujaklija”, kazala je Negoslava Stanojević za JUGpress.

                            

„Možda bi ovaj slogan, koji je pod pritiskom ogorčene stručne i svake druge javnosti skinut sa sajta na kojem je bio, izazvao manje ogorčenja, da nije u pitanju, s jedne strane, projekat koji finansira i država (?), a s druge – da potiče iz institucije čiji učenici (a pravdaju se da je u pitanju njihov marketinški peh) beogradske Filološke gimnazije (!). Dakle, prvi koji bi trebalo da znaju šta znače pojmovi standardni i književni jezik, dijalekt i maternji jezik. A očito, iako dakle pohađaju školu koja bi najpre tome trebalo da ih nauči, pokazali su nam da nisu savladali osnovne lekcije iz ove oblasti”, dodaje autorka knjiga “Jošte čekam taj reč da mi rekne”  i “Blag reč” koje su pisane na koloritnom zaplanjskom dijalketu.

 “Na svu sreću, široka javnost čitave zemlje sa izraženom blagonaklonošću i simpatijama gleda na govor nas južnjaka, u šta se uveravam evo već punih deset godina, otkako pišem i na dijalektu. Za koju… nažalost, mogu slobodno reći, godinu, a ne deceniju, zaplanjski dijalekt će isčeznuti u svom izvornom obliku, sa odlaskom najstarijih – onih u čiji se govor nisu uvukle moderne reči i svi raspoloživi nam padeži. Ostaće zabeležen samo u našim knjigama i u sećanjima savremenika koji su imali sreće da ga slušaju u originalu. Na nama je, koji ga rado govorimo, stalno ili povremeno, i na kojem pišemo, da učinimo sve što je u našoj moći da mu produžimo vek, makar i sa po kojom ubačenom savremnom rečju, sa ubacivanjem još nekog padeža, sa po kojim izmenjenim naglaskom. Sve to je daleko manji greh prema precima, od onoga što sebi dozvoljavaju nedovoljno edukovani pripadnici dela našeg naroda koji valjda misle da njihovim venama teče plava krv, ako govore standardnim jezikom ili, što je češći slučaj, nekakvom sramnom kombinacijom naglasaka i tuđica, koja nam uništava jezik” ističe Negoslava Stanojević i dodaje:

  “A ko zna, možda su ovim potezom koji je za svaku osudu, učinili i nešto dobro za očuvanje svih naših  dijalekata: ogromna reakcija javnosti svakako će dopreti i do onih koji još nisu svesni značaja njihovog očuvanja i obaveze svakoga od nas, ako već ne možemo da ih negujemo, ono bar da ih poštujemo”, zavšava Stanojević   ali rečima  “Ubih se propagirajući dijalekt svog rodnog Zaplanja, kao i svi oni dragi Svrljižani, Leskovčani, Grdeličani, Vlasotinčani, Babušničani, Crnotravci, Vranjanci…koji pišu na svom dijalektu, i sve to bez ikakve materijalne koristi, da bi nekakvi beogradski gimnazijalci koji se školuju za filologe dobili pare kako bi ismevali govor našeg juga. Čudi me samo, budući da je reč o filološkoj gimnaziji, ko to njih uči, ako ih nisu osnovnom naučili: da su i svi naši dijalekti književni jezik na području na kojem se govore”.

 Da se Niš tako lako ne predaje kada je u pitanju pisanje na dijalektu svedoči deseti po redu Festival književnog stvaralaštva na narodnom govoru “Preobraženjsko pojanje”   koji je i ove godine okupio ljubitelje poezije i proze na dijalektu u niškoj Narodnoj biblioteci “Stevan Sremac”. Na manifestaciji redovno učestvuje i Beka  Micić Ristić rodom iz Vranja, naš poznati romanopisac.

             “Slogan koji su koristili učenici Filološke gimnazije u Beogradu je direktna diskriminacija ljudi sa juga Srbije ili preciznije trećine stanovništva u zemlji. I uvredljiva je. Šta je zapravo ideja slogana, da se kaže da pola Srbije nepismeno”, pita se Beka Mitić Ristić.

            “Dijalekti su naša kulturna baština koja nam je ostavljena i naš zadatak je da se sačuvamo. A samim tim što koristimo standardni jezik i dijalekte mi smo kao ljudi bogatiji. Dijalekti obogaćuju standardni jezik”, kaže ova naša književnica.

             Ostaje otvoreno pitanje da li se na ovaj način i ovako pomalo, možda nenamerno i slučajno, omalovažavaju i velikani naše književnosti kao što su Borisav Stanković koji je pisao na vranjskom dijalektu ili, pak, Stevan Sremac čija Zona ili Ivko govore “po Niški”. Mnogo je pitanja otvorio slogan koji je preplavio društvene mreže, a izvinjenje koje je nakon toga usledilo liči na guranje problema pod tepih.

Ko stoji iza sramotnih uvreda na račun ljudi sa juga Srbije?