GRAČANICA

Srpska političarka sa Kosova i Metohije Rada Trajković rekla je u intervjuu za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress  da su “Srbi sa prostora Kosova i Metohije potpuno zbunjeni neprimerenim ponašanjem predsednika Srbije i načinom komunikacije sa episkopom Raško-prizrenske eparhije , vladikom Teodosijem” i da poslednje izjave Aleksandra Vučića rezultiraju kod Srbia koji žive na tom prostoru “pojačanom motivacijom za prodajom imovine i što hitnijim izlaskom i bežanjem sa decom sa prostora Kosova i Metohije”.

 

JUGpress: Kako ocenjujete ove poslednje događaje, pre svega izjave koje su mogle da se čuju, a odnose se na rešavanje konačnog pitanja Kosova? Kako se to definiše u visokim političkim krugovima, kao i zvanične informacije i pretnje,  koje su mogli da se čuju i u izjavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Kako Srbi  na Kosovu sve to doživljavaju i da li uopšte imaju informaciju šta će da se dešava sa njima i njihovim životima?

 

RT: Srbi sa prostora Kosova i Metohije potpuno su zbunjeni neprimerenim ponašanjem predsednika Srbije u smislu načina komunikacije sa episkopom Raško-prizrenske eparhije gospodinom vladikom Teodosijem i uopšte celom našom eparhijom.

 Taj nivo bahatosti, i ja bih kazala, primativizma i domaćeg nevaspitanja jednog predsednika države prema eparhiji, koja je u najtežim trenucima ostala sa svojim narodom, preživljavajući najteži egzodus i dajujućii isto tako velike žrtve kao i njihovi parohijani , bilo je i nekoliko ubijanja, čak skidanja glava naših crkvenih ljudi u vreme kada je gospodin Vučić bio ministar u Vladi koja je predala Kosovo i Metohiju i pobegla,  ostavljajući nezaštićen narod. Jedino su ljudi iz eparhije ostali, preživljavali, nalazili modalitete i borili se za opstanak srpske crkve,  a svakako i srpskog naroda. Ovaj vid komunikacije neprimeren naročito zato što smo,  posle nekoliko sati, videli da  su ljudi oličeni u toj kvazisrpskoj listi , koji su napadali vladiku i eparhiju,  sedeli na kanabeu kod Vučića i Marka Đurića. I to  ljudi za koje svi znaju ko su i šta rade. Pre svega za  (Milana) Radojčića, da je šef mafije za sever Kosova, čovek koji je šef svih nasilnih radnji koje su se dešavale nad političkim liderstvom, nad ljudima, građanima srpske nacionalnosti na severu Kosova i za koga svi verujemo da je duboko umešan u logistici pripreme atentata na jednog od naših najboljih ljudi, a to je težak teroritički akt koji je izvršen nad našim Oliverom Ivanovićem . I koji je, šest meseci nakon njegovog ubistva,  institucionalizovan , vrlo bahato sedi i dočekuje se u kabinete, a zamislite prvi čovek eparhije se vređa i preti mu se na jedan brutalan način. Da li je to hrišćanin predsednik, da li je to predsednik u koga Srbi sa Kosova i Metohije treba da imaju poverenja?

JUGpress:  Kako Srbi sa Kosova doživaljavaju ovu neizvesnost u vezi sa Kosovom? Po medijima se priča o podeli, pojavljuju se informacije da se zagovara zamena teritorije, a, zapravo, najveći broj Srba živi južno od Ibra?

RT: Srbi u neizvesnosti traže izvesnost. Ono što je najčešća tema i o čemu govore jeste da svi kažu zašto smo ostali 20 godina posle onog stravičnog sistematskog čišćenja, posle trgovine organima od strane Tačijeve grupe posle rata, posle strahovitih rušenja naših manastira i crkava. Oni su krvlju svojom plaćali svoj opstanak, da bi 20 godina nakon toga živeli u neizvesnosti ili bolje reći u realnosti da toj istoj grupaciji Beograd je spreman da preda teritoriju. Kako bi se drugačije završilo nego pojačanom motivacijom za prodajom imovine i što hitnijim izlaskom i bežanjem sa decom sa prostora Kosova i Metohije. I to je realnost. Kao što znate bivši gradonačelnik Pasjana je uzeo azil i otišao van zemlje da negde napravi neko skrovište, da povuče svoju decu, a to je čovek koji nikada nije govorio o svom odlasku. A koliko će ga slediti s obzirom da je bio vrlo opredeljen kao Srbin da ostane na tom prostoru?

JUGpress: Šta vi mislite, da li postoji nešto što Srbija može da ponudi kao svoj predlog za rešavanje?

RT: Ja sam slušala gospodina Dačića koji je boravio u SAD  imao zaista izuzetnu priliku da sretne gospodina  Džona Boltona, koji je, inače, ranije bio protiv priznavanja nezavisnosti Kosova, još u Bušovoj vladi. Ne znam sa kakvim projektom je otišao kod njega s obzirom da je bio raspoložen da preusmeri politiku Amerike prema Srbiji na jedan pozitivniji način. Nije se, valjda, osramotio i otišao kao državnik Srbije da traži neki patrljak od Kosova da bude  deo  njegove države. Valjda je kao pravi državnik tražio da se očuva celovitost države Srbije,  što podrazumeva prihvatanje koje su već završili u Briselu da vlast predaju lokalnom stanovništvu, ali ne i teritoriju u smislu prihvatanja legalizacije prostora Kosova i Metohije u Ujedinjene Nacije, u Interpol, u UNESCO. Sve to mora da ide preko Srbije ili zajedno sa Srbijom i da Srbija omogući ulazak u EU.  Potrebno je da se radi aktivno na reformi Srbije, i da sa kapacitetom Srbije pomaže Kosovu u izgradnji demokratskih institucija, da se, valjda, zatraži da ljudi za koje već postoje sudski dosijei za pokretanje postupka pred Specijalnim sudom, da se odstrane iz političkog života Kosova  i da se sa Albancima, bez biografija u kojima je i uništavanje naše hrišćanske baštine, koje podrazumevaju ubijanje srpskog stanovništa, da zajedno gradimo jedno normalno društvo u budućnosti.

Ja zaista moram da kažem, srpskom narodu, pa i nama koji se duboko ne slažemo sa gospodinom Vučićem, potrebna je komunikacija sa Beogradom. Ja kao Srpkinja, a i mnogi moji sugrađani nismo spremni na komunikaciju sa gospodinom Vučićem s obzirom na način komunikacije sa eparhijom i  dok se ne rasvetli ko je iz Beograda izdao nalog za likvidaciju Olivera Ivanovića, jer bez naloga iz Beograda niko ne bi imao hrabrosti da izvrši taj teroristički akt. Do tog trenutka mi bi vrlo rado komunicirali sa gospodinom  Ivicom Dačićem, pa i sa predsednicom Vlade koju su Amerikanci pozvali poštujući tu institucionalnu poziciju gospođe Brnabićke i šaljući poruku gospodinu Vučiću da je Amerika zemlja gde se poštuje institucija. A gospođa Brnabić,  po našem Ustavu,  vodi spoljnu i unutrašnju politiku Srbije. Zato mislim da komunikacija Srba sa Kosova mora da dostigne nivo predstavljanja. . .

Da li zaista mislite da Srbi sa prostora Kosova i Metohije imaju poverenja da,  sa druge strane Vučićevi ljudi zaduženi za politiku,  kao što je Radojčić,  budu oni koji će voditi ove teške procese pred kraj pregovora? Zar zaista mislite da oni mogu i hoće da povere budućnost svoje dece Radojčiću? Zar mislite da bilo koji intelektualac želi da dozvoli da bude kadrovsko rešenje Radojčića, koji je čovek bez biografije i za koga ne znamo da li je završio osmogodišnju školu?. Ovo je najveće poniženje Srba Kosova i Metohije koje je uradio gospodin Vučić . Ponizio nam je crkvu, pretio našoj crkvi, i što je Radojčića, šefa mafije, prihvatio i institucionalizovao ga kao čoveka budućnosti koji u najtežem trenutku treba da misli o našem opstanku na prostoru Kosova i Metohije.