Put Aljbina Kurtija, od aktiviste do premijera

PRIŠTINA-BEOGRAD

Poznat po izazivanju incidenata kao lider Pokreta „Samoopredeljenje“, Aljbin Kurti je sličnu praksu, samo ovoga puta sa pozicije moći, nastavio i kada je postao kosovski premijer. Zajedno sa Vladom koju predvodi, godinama preduzima oštre poteze prema Srbima na severu Kosova i Metohije, posebno poslednjih meseci; više Srba je uhapšeno pod optužbom za rušenje kosovskog ustavnog poretka i napada na specijalne jedinice Kosovske policije. Srbe, koji ovih dana protestuju, naziva ruljom i optužuje da koriste kamenice, molotovljeve koktele i suzavac protiv Kosovske policije i Kfora. Sve to za šta optužuje i hapsi Srbe, sam je radio, i to ne tako davno.

Foto: Insajder
Foto: Insajder

Prvi put na političkoj sceni, Aljbin Kurti se pojavio kao jedan od organizatora i predvodnika demonstracija protiv Slobodana Miloševića.

Krajem devedesetih godina, postaje član kabineta Adema Demaćija, političkog predstavnika bivše tzv OVK. Nikada nije bio u uniformi i nema opterećenje koje imaju ratni kosovski lideri, poput Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja.

Za vreme bombardovanja, prerušen u ženu, pokušao je da pobegne sa Kosova i Metohije, ali je uhapšen i sproveden u zatvor u Lipljanu. Posle povlačenja Jugoslovenske vojske i policije, prebačen je u zatvor Zabela kod Požarevca, da bi ga, godinu dana kasnije, Viši sud u Nišu osudio na 15 godina – zbog terorizma i rušenja teritorijalnog integriteta tadašnje Savezne Republike Jugoslavije. Marta 2001. godine, amnestiran je zajedno sa desetinama drugih Albanaca.

Kada se vratio u Prištinu, završio je Elektrotehnički fakultet i nastavio borbu za nezavisnost Kosova. Predvodio je više demonstracija protiv Misije Ujedinjenih nacija, Kfora, ali i tadašnjih kosovskih vlasti. Sukobi su bili žestoki; na demonstracijama 2007. godine, kada je protestovao protiv plana Martija Ahtisarija, dvojica učesnika su smrtno stradala, od posledica ranjavanja gumenim mecima.

Kurti se protivio bilo kakvim pregovorima sa Beogradom, a od ulaska njegovog Pokreta Samoopredeljenje u kosovski Parlament 2010. godine – na sednicama na kojima im se teme nisu dopadale – bacali su suzavac u skupštinskoj sali. Zbog toga su se tukli i sa Kosovskom policijom, a u nekoliko navrata Kurti je bio hapšen, zbog ometanja skupštinskog rada, remećenja javnog reda i mira i ometanja rada službenih lica.

Aljbin Kurti se zalagao za tzv. Veliku Albaniju, i to nikada nije krio. Kosovska zastava za njega nije postojala, samo albanska. Posebno se protivio Briselskom sporazumu iz 2013-te, koji predviđa i formiranje Zajednice srpskih opština. Za njega je ZSO samo most do pravljenja neke, kako kaže, nove Republike Srpske na Kosovu i Metohiji.

Osim rigidnih političkih stavova, u programu Pokreta Samoopredeljenje visoko je istaknuta borba protiv korupcije. Nije imao afere na tom polju, pa je poverenje najvećeg broja birača dobio na parlamentarnim izborima 2019te godine. Tu vladu, koja je potrajala samo nekoliko meseci, srušili su njegovi koalicioni partneri. Nakon što je Avdulah Hoti kratko bio premijer, Kurti se vraća na tu funkciju početkom 2021 godine.

Govorio je da želi da razgovara sa Srbima na Kosovu i Metohiji, ali ne i sa Beogradom. Prvi veliki izazov na mestu premijera bila mu je pandemija, kada je optuživan da ne ume da se izbori sa situacijom. Nije želeo da se iskoriste testovi koje je poslao Beograd, pa su oni, na kraju, kao neiskorišćeni, bili spaljeni. Kada su vakcine stigle u srpske sredine, Kosovska policija upadala je u domove zdravlja i zaplenjivala ih. Kako je Kosovo među poslednjima nabavilo vakcine, Srbi i Albanci odlazili su u u centralnu Srbiju da se vakcinišu.

Pod pritiskom međunarodne zajednice, sredinom 2021. godine, Aljbin Kurti je prvi put razgovarao sa Aleksandrom Vučićem. U Briselu. Odbijao je formiranje Zajednice srpskih opština i ponavljao da ga jedino zanima – obostrano priznanje. Dogovori o registarskim tablicama i ličnim dokumentima na terenu nisu sprovođeni do kraja, pa su usledili incidenti.

Odgovor kosovske Vlade bio je slanje specijalnih jedinica na sever Kosova i Metohije u većinski srpskim sredinama. Duže od godinu dana, Srbi su barikadama, napuštanjem kosovskih institucija, bojkotom lokalnih izbora i protestima pokušavali da nateraju kosovskog premijera da povuče specijalne jedinice sa severa.

Nije urodilo plodom, kao ni u poslednje vreme glasni zahtevi međunarodne zajednice, koja traži od Kurtija da ne povlači jednostrane poteze. Ukoliko ne odustane od svojih planova za sever, Evropska unija i Amerika prete Prištini sankcijama. Do tada, nastavljaju se hapšenja Srba, a kosovski premijer poručuje da će svako ko je učestvovao na, kako kaže, nasilnim protestima, biti procesuiran.

Izvor: Insajder

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare