BEOGRAD
Na današnji dan, pre 35 godina, u centru Beograda okupilo se, uprkos zabrani, oko 100.000 pristalica opozicije predvođenih Srpskim pokretom obnove, zahtevajući ostavku direktora Radio-televizije Beograd Dušana Mitevića, direktora Televizije Beograd i trojice urednika Informativnog programa.
Foto: Srđan Ilić
Demonstracije su organizovane zbog izveštavanja Radio-televizije Beograd, a glavni zahtev opozicije odnosio se na ostavke direktora ove televizije Dušana Mitevića i četiri urednika Slavka Budihne, Predraga Vitasa, Ivana Kriveca i Sergeja Šestakova.
SPO na čelu sa Vukom Draškovićem pozvao je pristalice da se okupe “9. marta tačno u podne”, a povod je bio komentar urednika TV Beograd Slavka Budihne, koji je u udarnoj informativnoj emisiji 16. februara te godine optužio Srpski pokret obnove da sarađuje sa proustaškom i profašističkom Hrvatskom.
Opozicija je tražila da televizija objavi demanti ovih tvrdnji, što je bio još jedan od njihovih zahteva.
Miloševićev režim nije dozvolio okupljanje, pa je policija blokirala prilaze Trgu republike i već od jutarnjih časova počela da potiskuje demonstrante, koristi palice, suzavac i vodene topove da bi rasterala masu.
U centru grada bilo je raspoređeno oko 10.000 pripadnika policije, koji su bezuspešno pokušali da spreče okupljanje.
U obračunu između policije i demonstranata stradalo je dvoje ljudi, policajac Nedeljko Kosović (54) i maturant Branivoje Milinović (18).
Kosović je stradao bežeći od demonstranata kod palate “Beograd” u Masarikovoj usled pada sa visine od pet petara, dok je Milinović ubijen svega stotinak metara dalje, u Ulici kneza Miloša, kada su pripadnici policije otvorili vatru na grupu demonstranata.
Demanti od Televizije Beograd, koji je tada dobio naziv “TV Bastilja” nije objavljen, a režim je nasilno zabranio rad Radija B92 i cenzurisao Nezavisnu televiziju Studio B.
Tenzije su rasle, a tokom popodneva i večeri uhapšeno je 158 demonstranata, među kojima je bio i lider SPO Vuk Drašković.
Centar grada postao je poprište celodnevnih sukoba između demonstranata i policije, u kojima je, prema zvaničnim podacima, bilo 114 povređenih – 58 policajaca i 86 građana.
Na ulice prestonice Srbije, prvi put od Drugog svetskog rata, izvedeni su tenkovi Jugoslovenske Narodne Armije (JNA).
Kao odgovor na brutalnu reakciju režima, studenti su 10. marta krenuli iz Studentskog grada ka Terazijskoj česmi i tako je počela “plišana revolucija”.
Demonstracije su završene 14. marta, nakon što su ispunjeni zahtevi studenata da svi uhapšeni 9. marta budu pušteni na slobodu, da ostavke podnesu ministar policije Radmilo Bogdanović, direktor Radio-televizije Dušan Mitević i četvorica urednika TV Beograd, kao i da se omogući rad Radiju B92 i Televiziji Studio B.
Izvor: Newsmaxbalkans
Либерална странка из Ваљева, била је суорганизатор демонстрација 9 марта. Договорили смо се да ми организатори скупимо у хотелу Мажестик најкасније у пола дванаест. Тако је и било.
Нажалост, Вук Драшковић лидер СПО, чије је седиште било у улици Џорџа Вашингтона није стигао на време а није било начина да проверимо где се налази јер смо добили информацију да је кренуо на Трг Слободе.
негде око 10 минута до 12 кренули смо ка споменику кнезу Михаилу ја и професор Мићуновић и остали представници организатора. Успут смо добили информацију да Вук покушава да се пробије кроз полицијски кордон, који је био свуд око Трга слободе.
Попели смо се на степенице споменика и уз помоћ мегафона, покушавали да се обратимо окупљеним. Стигао је и Вук и покушавао са мегафоном али се ништа није чуло.
Одједном је настао хаос јер је полиција напала са свих страна: са 2 оклопна транспортера један од палате албаније други од телевизије са неком решетком испред. Од Калемегдана на коњима и са псима ……
У сред демонстраната су бацили сузавац тако да је др Мићуновићу позлило и одведен је код лекара. Тада нас је Вида Огњеновић управница Народног позоришта позвала и дала нам озвучење,
Не знам зашто ми паде на памет мисао:Како је дирљив сусрет будале која напредује, и паметног који се оданде враћа