Pronašli I očistili više od sto srpskih vojničkih groblja

NIŠ

Udruženje za negovanje i čuvanje srpske baštine „Kajmakačalan“ je jedinstveno udruženje građana koje se volonterski bavi pronalaženjem i čišćenjem srpskih vojnih grobalja na teritoriji današnje republike Makedonije (oblast Mariovo) odnosno na prostoru gde je bio Solunski front. Osnovano je krajem juna 2015. godine u Beogradu

Predsednik  osnivač udruženja “Kajmakčalan “ Stanoje Stojković na skupu održanom u Domu vojske u Nišu, n kome je Udruženje predstavljeno, objašnjava, da  njihovi volonteri rade na prostoru današnje republike Makedonije podno planine Nidže, na kojoj je Kajmakčalan najviši vrh.  Pronalaze, čiste I uređuju srpska vojnička groblja kojih ima na desetine.

“ Ova groblja su godinama I decenijama bila zapostavljena  I zaboravljena. U volonterske akcijama pronalaženja I čišćenja srpskih vojnih grobala na području Kajmakčalana do sada je učestvovalo više od 300 učesnika I sve što smo radili, činili smo iz ljubavi I patriotizma. Niko nas u tome nije podržao. “

“ Ove godine smo planirali dve posete Kajmakčalanu. Prva je u julu mesecu. Priključujemo se akciji  koju vode različita udruženja i  koja pešice prevaljuju put od Đevđelije do vrha Kajmakčalana grebenom Moglenskih planimna I Kajmakčalana. Biću na Kajmakčalanu 13. Jula da ih dočekam a sutradan idemo na Dobro polje gde se odigrala ključna bitka 1818. Godine. Srpska vojska je posle te pobede za 45 dana oslobodila otadžbinu” kaže za Slovo juga  Stanoje Stojković osnivač I predsednik Udruženja za negovanje I čuvanje srpske baštine “ Kajmakčalan” .

Petnaestog septembra predstavnici Udruženja prisustvovaće komemoraciji na Vojnom groblju u Bitolju. Sa žaljenjem konstatuje da se  dalje zove Vojno groblje a zna se da su ovde posmrtni ostaci srpskih vojnika I srpsko je groblje .

Nadgrobne spomenike od kamena, klesali su sami ratnici u periodu 1917. i 1918. godine „živ za poginulog druga“. Na nekim spomenicima piše da spomenik podiže rodbina ali takvih ima malo.

 Na svim srpskim vojnim grobljima nadgrobni spomenici su mahom pali na zemlju. Ograda od bodljikave žice i drvenih stubova odavno nema. Sreću se ostaci bodljikave žice u malim parčićima, dok su veći deo meštani iskoristili za ograde oko svojih domaćinstava.

Mnogo decenija je prošlo od završetka Prvog svetskog rata a ova groblja niko nije obilazio niti čistio. Sva ova groblja, su groblja srpskih junaka. Nažalost, nema tačne evidencije ko je sahranjen i koliko njih je sahranjeno na ovim vojnim grobljima.

 Udruženje za negovanje i čuvanje srpske baštine „Kajmakačalan“ poseduje spiskove sahranjenih za veći broj grobalja na ovoj teritoriji (arhiv Jugoslavije).

 

Posle 100 godina zahvaljujući udruženju „ Kajmakčalan“  četiri potomka našli su grobove svojih predaka  stradalih u prvom svetskom ratu. Jedna žena koja sada živi u Americi u San Dijegu uspela je da uz pomoć „ Kajmakčalana“ prošle godine pronađe  grob svog čukundede na groblju Petalina u selu koje više ne postoji . Na ovoj lokaciji postoje dva groblje srpskih vojnika. Jedno je udruženje pronašlo i očistilo.

Na skupu u Domu vojske u Nišu, na kome je Udruženje predstavljeno govorio   je I Mile Koprivica iz Kušumlije koji je pronašao grob svog pretka.

 “Pronašao sam svog pretka, brata svog čukundede Totora Ristova Koprivice iz sela Vukojevca ( Tačevca) u opštini Kuršumlija. Za njega se jedino znalo da je poginuo na Solunskom frontu. Prošle godine krenuli smo u akciju čisćenja vojnička gobalja u oblasti Kajmakčalana I Crne reke i u selu Skočivir na srpskom vojničkom groblju pronašao sam grob sa očuvanim spomenikom I nagrobnim natpisom na kome se vidi  da je moj predak poginuo 1. Novembra 1916. Godine ( odnosno 14. Novembra po novom kalendaru, u borbama za Kamenite Čukare I čuvenu, neosvojivu Kotu 1212 na Solunskom frontu”, priča Mile Koprivica  dodaje “Ja potičem iz Toplice, iz Kosanice, a zna se da je iz ovih krajeva bio  mnogo boraca Drugog pešadijskog puka  “Knez Mihajlo” u vojnoj istoriji poznatijeg kao “Gvozdeni puk”.  Još uvek ima živih potomaka koji bi želeli da saznaju nešto više o mestu gde su zakopane kosti njihovih predaka. U ovom kraju žive idoseljenici Iz Hercegovijne I Crne Gore  a mnoge od njih interesuje ratnički put Drugog pešadijskog puka “ Knez Mihajlo” jer su im pradedovi I čukundedovi bili učesnici Prvog svetskok trata I mnogi se sa ovih čuka nisu vratili kućama. Borci Gvozdenog puka su mahom rođeni na teritorije južne Srbije – Niša, Prokuplja, Leskovca, Vranja ili Pirota.

Veliku zaslugu za pronalaženje i čišćenje srpskih grobalja u Makedoniji ima  Dragiša Strahinjić, mašinski inženjer iz Surdulice koji decenijama živi u Makedoniji. On je poslao fotografije Stanoju Stojkoviću na  kojima se vidi u kakvom su očajnom stanju grobovi i groblja srpskih junaka.

 „ Kada sam  video fotografije koje mi je Dragiša poslao, suze su mi potekle i rešio sam da krenem u akciju pronalaženja i čišćena grobla a potom su mu se pridružili istomišljenici . Već 2009. godine očistili su veliko groblje u selu Skočivir . Na oko pola hektara prostora tog groblja  nalazi oko 400 poginulih vojnika“, priča Stojković.

Na predstavljanju „ Kajmakčalana“ bili su i gosti iz sela Igrište gde je napravljen prvi spomenik Gvozdenom puku.  .

„Trebalo je 100 godina da se na teritoriji današnje Srbije  napravi spomenik Gvozdenom puku, najpoznatijij borbenoj jedinici srpske vojske, rečeno je ovom prilikom“

U selu se 3. oktobra organizeje manifestacija u spomen sećanja na 17 mladića koji su iz sela krenuli početkom velikog rata a u selo se vratila samo trojica

Udruženje „Kajmakčalan“  broji 240 članova iz različitih krajeva – od Vojvode Stepe, naselje pored rumunske granice , preko Kovina, Novog Sada zrenjanina , Šapca, Beograda , Smedereva, Niša…

„ Ima zainteresovanih za naš rad i onih koji odlaze na naše akcije, bilo u potrazi za nekim svojim pretkom ili zbog želje da se na svoj način oduže našim precima.  Mi ćemo postojati dok bude interesenata za ovaj rad“, kažu u udruženju „Kajmakčalan.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare