NIŠ
U Narodnoj biblioteci “Stevan Sremac” u Nišu održano je književno veče posvećeno francuskoj spisateljici Kamij Lorans.
Susretu je prisustvovala Paskal Delpeš nekadašnja direktorka Francuskog instituta u Srbiji koja je inicirala “Molijerove dane” u Srbiji.
Na žalost mnogobrojnih ljubitelja književnosti I francuskog pisma izostalo je prisustvo književnice Kamij Loran , koja zbog bolesti nije došla u Srbiju.Odsustvo autora romana nije umanjilo interesovanje publike koja je živo učestvovala u razgovoru sa prezenterima knjiga, književnikom Dejanom Stoiljkovićem , profesorom francuske književnosti na Filozofskom Fakultetu u Nišu Nikolom Bjelićem., direktorkom Fransuskog instituta u Nišu Marion Vijon I Valerijom Vojnović iz niškog Francuskog instituta.
Kamij Lorans je objavila 11 romana, dobitnik je nagrada Femina i Renodo gimnazijalaca u 2000. godini. Diplomirala je savremenu književnost, predavala u Ruenu, a potom u Maroku. Danas predaje na Institutu političkih nauka u Parizu.
Uporedo sa pisanjem, Kamij Lorans veliku pažnju posvećuje „živoj materiji tekstova“. Pokušava da razazna, kroz zanimljive pristupe, skriveno lice reči, ono koje se otkriva iza njihovog značenja.
Autor je eseja o ulozi žena u umetnosti, o tabuizaciji žene u kolektivno nesvesnom i u umetničkim delima. Kamij Lorans redovno objavljuje hronike u prestižnim novinama – L’Humanité, Le Monde, Libération. Njeni romani prevedeni su na tridesetak jezika. Član je žirija za književnu nagradu Femina.
Nakon prevoda romana U tom zagrljaju (objavila Narodna knjiga-Alfa, 2004, prevela Milica Perić) i Ni ti ni ja (objavila Mono i Manjana, 2007, prevela Izabela Nikodijević), izdavačka kuća Laguna ove godine je objavila njen poslednji roman Mogla bih to biti ja (prevela Gordana Breberina). Kroz sunovratnu igru ogledala između stvarnog i virtuelnog sveta, Kamij Lorans piše o opasnim vezama jedne žene koja ne želi da odustane od svojih želja.
Roman “Mogla bih to biti ja” govori o tome kako jedna “ starija dama” ( koja ima 48 godina I zabavlja se sa momkom12 godina mlađim) koristi društvene mreže da osvoji mladića. Ova tema izazvala je reakciju publike I prisećanja kako je ko reagovao na ovakve odnose u realnom svetu pominjući aktuelne aktere javnog života u svetu pre svega u domovini autorke Francuskoj ali i u Francuskoj, Americi, pa I našoj istoriji ( kralj Aleksandar I kraljica Draga)
“Muškarac za ženu je njena propast” , citirao je Dejan Stoiljković kada je govorio o knjizi izrekavši svoj sud da se u ovoj knjizi ne radi o feminističkom pristupu i “ ženskom pismu. Iako je po svojim delima i interesovanjima potpuno različit od Kamij Lorans dao je “ svoju sliku” romana koji govori “ o mestu žene u surovom muškom svetu. ”.Govorio je o tragediji naše otuđenosti u savremenoj vitruelnoj kvazi komunikaciji, I ulozi društvenih mreža u uobličavanju ljudkih odnosa I na ljubav u okvirima savremenost,i koja podrazumeva digitalizaciju I otuđenost, virtuelnost čak I u muško – ženskim relacijama ljubav.
Dejan Stoiljković je kazao da ga je glavna junakinja podsetila na tragične junakinje srpske književosti, kada nije bilo ni struje a kamoli internet. Uporedio je sa Petrijom iz ”Petrijinog venca“ kao I žena mučenica iz proze Živojina Pavlovića, Ive Andrića. U pustinji virtualnog sveta komunikacija I “rađanje ljubavi” među osobama koje kao takve ne postoje, nego postoje njihovi lažni profili u stvari su vapaj, očaj , nešto što nimalo nije bezazleno.
Ovaj susret sa francuskom književnošću organizovao je Francuski institut u Srbiji u okviru Desetih Molijerovih dana posvećenih Francuskoj I frankofonoj književnosti. Ceo program koji se organizuje u Beogradu, Novom Sadu I Nišu odvija se pod sloganom KNJIŽENSTVENOST, što I ne čudi jer su u žiži rasprava bili romani žena spisateljica , ( pa i sama reč ŽENSTVENOST u jezičkoj konstrukciji ) opravdana je takozvanim ženskim pismom, ženskim posmatranjem savremenog doba I odnosa sa muškarcima ali I sa svetom u okruženju, kao I njihovom odnosu prema pisanju i književnom nasleđu.
Organizator X Molijerovih dana u Nišu je Francuski institut u Srbiji – Niš u saradnji sa Izdavačkom kućom „Laguna” iz Beograda, Narodnom bibliotekom „Stevan Sremac” i Filozofskim fakultetom iz Niša.