LESKOVAC
Projekat „Šume i klima” proglašen je za najbolji u kategoriji „Planet friendly“ na takmičenju „European Youth Award“ u Gracu u Austriji. Ovaj portal nudi podatke o pogodnosti terena za pošumljavanje primenom satelitskih i geoprostornih podataka, kao i višekriterijumske analize identifikovane su najpogodnije lokacije za šume hrasta kitnjaka, crnog bora i breze.
Tijana Ležaić pojašnjava da je ideja u 2018. godini bilo pitanje da li bi se moglo proceniti koliko bi drveće, ako se pošumi sve što je neiskorišćeno u Srbiji, moglo da apsorbuje ugljen-dioksida, s obzirom da se poslednjih godina sve više u svetu sprovode akcije sađenja drveća kako bi se usporio efekat „staklene bašte“.
„Prvi korak u ostvarivanju tog cilja je bilo da procenimo koje su lokacije pogodne za pošumljavanje u Srbiji. Tu ideju smo stavili na papir, dobili podršku Ministarstva za zaštitu životne sredine i prvobitni projekat je realizovan u Boru, gde smo razvili jedan algoritam koji smo primenili u geografsko-informacionim sistemima i korišćenjem prostornih satelistksih podataka kako bi procenili gde je u Boru najbolje pošumljavati prostor vrstom crnog bora. Kasnije smo, uz još neke podrške, razvili portal gde postoje takve informacije za celu Srbiju i to za tri vrste drveća.“
Deo nagrađenog tima je i Leskovčanin Nikola Mladenović koji je rekao da je tražena idelna lokacija za pojedine vrste.
„Mi smo uključili i mogućnost klimatskih promena, tako da smo birali drveće za koje pretpostavljamo da će moći da se održi i kroz 50-ak godina, kada dođe do još većih klimatskih promena. Naš sledeći korak će biti da preko administracije utvrdimo ko je vlasnik tih parcela koje su pogodne za pošumljavanje, kako bi smo saznali i da li vlasnik dozvoljava pošumljavanje. Zatim se mora utvrditi i kako se katastarski vodi to zemljište, jer nije dozvoljeno na poljoprivrednom zemljištu saditi šume… Mi smo, za sada, samo olakšali nekom da zna gde može da posadi nešto bez izlaska na teren. Ovo dođe kao predlog, a na osnovu njega neki inženjer šumarstva će moći lakše da odredi lokaciju za to.“
Nikola Mladenović, diplomirani geograf, trenutno je na masteru zaštite životne sredine Poljoprivrednog fakulteta, ne planira da karijeru ostvari u inostranstvu.
„Voleo bih da radim u Srbiji, u svom gradu i u svojoj struci. Možda je to preambiciozno, ali videćemo…“