Proizvodnja vina kao državni posao

BEOGRAD-LESKOVAC

Savez vinara i vinogradara, registrovan na istoj adresi kao i Uprava za agrarna plaćanja od države dobija poslovni prostor, baze podataka ali i novac iz budžeta da sprovede strateški dokument – Program razvoja vinarstva i vinogradarstva u čijem pisanju je upravo ovaj Savez učestvovao.

Savezu vinara i vinogradara Srbije, osnovanom 22. jula 2019. godine, poveren je ozbiljan državni posao. Ovo udruženje, registrovano je na istoj adresi kao i Uprava za agrarna plaćanja (Bulevar kralja Aleksandra 84), koja dodeljuje novčana sredstva za podsticanje poljoprivrede, dobilo je budžetski novac, ali i poslovni prostor od države kako bi u narednoj deceniji promovisalo razvoj vinarske industrije i vinogradarstva.

U jednom od izveštaja o svom radu za 2020. godinu predstavnici ovog udruženja navode da su obezbedili poslovni prostor.

„Ministarstvo poljoprivrede ustupilo nam je dve kancelarije za rad, na lokaciji Bulevar kralja Aleksandra 84, sa pripadajućom salom Poljo-kluba za sastanke“, piše u izveštaju. Kancelarije su, kažu, okrečene, opremljene i izbrendirane, nabavljen je kancelarijski materijal i informatička oprema, obezbeđene su dve telefonske linije. Na istoj adresi i u istoj zgradi nalazi se Uprava za agrarna plaćanja.

Uz to, Ministarstvo poljoprivrede Savezu je ustupilo sve registre i baze svih vinara i udruženja sa geografskim poreklom.
I ne samo to, ovom udruženju poverena je ozbiljna uloga – krojenja državne politike kada je reč o vinogradarstvu i vinarstvu. Jer, Savez vinara i vinogradara učestvovao je i u izradi Programa razvoja vinarstva i vinogradarstva koji je Vlada Republike Srbije usvojila 10. decembra 2020. godine.

Kako se navodi u ovom dokumentu. program se donosi prvi put i to na inicijativu ovog udruženja. U programu se navodi da je Savez, uz Turističku organizaciju Srbije i resorna ministarstva, i odgovoran za realizaciju ovog programa.

Iako se udruženja obično finansiraju i iz članarine, finansijski izveštaji Saveza vinara i vinogradara za 2019. i 2020. godinu pokazuju da ovo udruženje od članarine nije prihodovalo ni dinar. Prošle godine Savez je na ime subvencija, donacija i dotacija dobilo šest miliona dinara, a prethodne godine 850.000 dinara, pokazuju podaci iz finansijskih izveštaja koje je ovo udruženje podnelo Agenciji za privredne registre. Sudeći po projektima koje realizuju, reč je o novcu iz budžeta Republike Srbije.

Tako je, na primer, na konkursu za dodelu dotacija za projekte namenjeno razvoju turizama koje je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija raspisalo 13. januara ove godine, Savez vinara i vinogradara dobio 700.000 dinara, pokazuje istraživanje Udruženja novinara Srbije (UNS).

U programu razvoja vinogradarstva navodi se da ukupan budžet za realizaciju programa samo u 2021. godini iznosi 8,2 miliona evra. Da je samo za marketinške aktivnosti izdvojeno tri miliona evra, potvrdila je premijreka Ana Brnabić na svečanom dodeljivanju nagrada najboljim vinarima (22. maja) koje je organizovao upravo Savez vinara i vinogradara.

Prema javno dostupnim podacima, ovo udruženje je prošle godine dobilo još jedan projekat na konkursu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Reč je o projektu „Srbija, zemlja vina“. Ukupan iznos koji je na ime ovog projekta iz budžeta dobilo ovo udruženje nije poznat, ali ono što je poznato je da se na televiziji „Pink 3“, pod istoimenim nazivom emitovala emisija u trajanju od sat vremena u kojoj su redovni gosti bili članovi upravnog i nadzornog odbora ovog udruženja. Inače, Savez je na Fejsbuk stranici obavestio svoje članove da je 15 emisija serijala „Srbija, zemlja vina“ na Pinku 3, počeviši od 5. septembra 2020. omogućeno uz pomoć Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva trgovine.

Prema javno dostupnim podacima, Savez vinara i vinogradara dobio je i tri projekta koje finansira Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Ovo udruženje tako sprovodi i „edukaciju i savetovanje o značaju vinogradarskog i vinskog sektora kroz modernizaciju proizvodnje i prerade“. Na ovom konkursu Ministarstva poljoprivrede, održanom prošle godine, Savez je dobio milion dinara. . Kako može da se vidi na internet stranici Saveza, vrlo često organizuju treninge za vinare. Neke od svojih usluga vinarima Savez naplaćuje. Tako je portal Pištaljka objavio da su poljoprivredne stručne službe iz nekoliko gradova morale da kupe elaborate o vinogradarstvu od Saveza vinara i vinogradara za 12,5 miliona dinara, a da se elaborat „dobrim delom“ sastojao od podataka besplatno dostupnih na internetu. Time su poljoprivredne stručne službe po prvi put angažovale jedno udruženje poljoprivrednih proizvođača da savetuje njih, pošto je njihov posao da pišu stručne biltene i savetuju poljoprivrednike o tome kako i šta da uzgajaju na svojim imanjima, objavio je nedavno ovaj portal. Inače, pomenuti elaborati treba da sadrže uže kriterijume koji će obezbediti dodatnu prepoznatljivost vinogradarskih geografskih područja.

Da Savez ima i sopstvene „komercijalne“ prihode i da zarađuje na nekim od svojih usluga pokazuje i finansijski izveštaj ovog udruženja. Tako je tokom 2020. godine ovaj Savez od prodaje robe i usluga zaradio više od 19 miliona dinara.

Zanimljivo je i to da je Ministarstvo poljoprivrede nedavno raspisalo konkurs za izbor stručne organizacije koja će biti ovlašćena za obavljanje poslova vezanih za Vinogradarski registar. A da li će i ovaj posao biti poveren Savezu vinara i vinogradara, u koji država očigledno ima poevrenja, buće jasnije nakon što konkurs bude završen.

Ovo udruženje je u javnosti izazivalo kontroverze jer je sastancima njihove uprave prisutvovao i Danilo Vučić, sin predsednika Aleksandra Vučića. Neki mediji (portal Direktno) pisli su o predsednikovom sinu kao o članu Saveza, međutim, kako može da se vidi u dokumentima koje ovo udruženje javno objavljivalo, članovi Saveza nisu pojedinci, već 12 lokalnih udruženja vinara i vinogradara sa geografskim poreklom. U kom svojstvu je predsednikov sin prisustvovao sednicama iz uprave Saveza nikada nije objašnjeno.

O ovom udruženju, koje je, kako navode na svojoj internet prezentaciji, osnovano na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića u Ministarstvu poljoprivrede nismo dobili nikakve podatke. I ne samo to, UNS je ostao uskraćen čak i za osnovne informacije o subvencijama vinarskom biznisu i državnoj podršci ovom sektoru. Ni posle tri meseca od resornog Ministarstva nismo dobili odgovore na pitanja sa kojim proizvođačima vina su raskinuti ugovori zbog nepoštovanja preuzetih obaveza.

Ukupno srpsko tržište vina vredi 976 miliona evra, ali na domaćem tržištu najviše profitiraju strani proizvođači vina. Jer, čak 60 odsto vinske ponude u našoj zemlji je iz uvoza. U najvećoj meri (84 odsto) uvoza čine jeftina vina iz Makedonije.

Sudeći po Programu razvoja vinarstva i vinogradarstva, država je namerila da ozbiljnim finansijskim sredstvima podrži ovaj biznis. Jednim delom novca (nije precizirano kojim) raspolagaće upravo Savez vinara i vinogradara.

U programu se navodi da je ukupan budžet za realizaciju programa u samo u 2021. godini 8,2 miliona evra. Da je samo za marketinške aktivnosti izdvojeno tri miliona evra, potvrdila je premijeka Ana Brnabić učestvujući na svečanom dodeljivanju nagrada najboljim vinarima (22. maja) koje je organizovao upravo Savez vinara i vinogradara.

Programom se predviđa i desetogodišnji budžet za njegovu realizaciju u iznosu od čak 215 miliona evra. Uz to, računa se i na IPARD (predpristpni fondovi EU) fond za sredstva u iznosu od dodatnih 285 miliona evra u narednom desetogodišnjem periodu. Kao izvori finansiranja navedeni su budžet Republike Srbije, ali i „aktivno finansiranje od strane vinara i vinogradara, po unapred definisanom i usvojenom modelu“. Nije navedeno o kakvom modelu finansiranja je reč.

Ključne stavke koje se finansiraju su: kompletan marketinški budžet. ali i rad nacionalnih organizacija, što je u ovom slučaju Savez vinara i vinogradara. Ovim novcem predviđeno je i finansiranje razvoja Instituta. Inače, Savez se u vladinom programu definiše kao „nosilac strateških mera i centralno mesto upravljanja implementacijom programa“. Predviđeno je i da se u ovoj organizaciji zapošljavaju vodeći stručnjaci, ali i da „organizacija mora da teži razvoju novih sopstvenih prihoda“ ali i „implementirati sistem delimičnog finansiranja od strane vinara i vinogradara“. Predlaže se čak i uključivanje Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva finansija u Nadzorni odbor Saveza ili čak formiranje novog tela ili Saveta pri Vladi koji bi uključio predstavnike relevantnih ministarstava i predstavnike sektora. Programom se još definiše i šta mogu da budu komercijalni prihodi Saveza. Pa se tako navode provizije od zajedničkih manifestacija, razvoj turističkih iskustava, operativne savetodavne usluge sponzorstva i donacije, razvoj nacionalnih i regionalnih vinskih sajmova.

„Uspostavljanje sistema članarina je ključno, s obzirom da se, osim novog izvora prihoda, osigurava i snažniji interes vinara da učestvuju u radu organizacije“, navodi se.

Inače, predsednik Saveza vinara i vinogradara je Stevan Rajta koga je predsednik Vučić svojevremeno opisao kao dobrog poznavaoca vina.

Ono što jeste činjenica je da je vinski biznis u Srbiji rastući, ali kada se malo detaljnije pogleda statistika, vidi se na da srpskom tržištu najviše profitiraju strani proizvođači vina. Jer, čak 60 odsto vinske ponude u našoj zemlji je iz uvoza. U najvećoj meri (84 odsto) uvoza čine jeftina vina iz Makedonije. Strategijom, u čijem je pisanju učestvovao i Savez vinara i vinogradara, predviđeno je da se tržišni udeo tokom narednog desetogodišnjeg perioda preokre u korist srpskih vinara. Inače, ukupno srpsko tržište vina trenutno vredi 976 miliona evra.

Anketa o strukturi poljoprivrednih gazdinastava koju je 2018, godine uradio Republički zavod za statistiku pokazuje da u Srbiji ukupna površina pod vinogradima iznosi 20.466 hektara (bez Kosova i Metohije), a prosečna veličina vinograda u Srbiji iznosi 0,34 hektara. To znači da je struktura zasada usitnjena što dodatno povećava troškove vinarima. Ukupna godišnja proizvodnja vina u Srbiji iznosi 290.000 hektolitara, što je, na primer, dvostruko manje nego u Sloveniji.

Prema kriterijumima Evropske komisije najveći broj proizvođača vina u Srbiji čine mikro preduzeća (87 odsto). Mali proizvođači čine 10 odsto, srednji dva, a veliki tek jedan odsto.

Ono što je poznato je da su srpskim vinarima na raspolaganju i sredstva povučena iz IPARD projekata koji su namenjeni baš za pomoć poljoprivrednicima (početna vrednost 3,4 miliona evra u narednih 10 godina).

Danas čak 28 odsto proizvodnje vina u Republici Srbiji zavisi od uvoznog grožđa, pa je sasvim sigurno potrebno podstaći domaću proizvodnju.

Već se nazire u kom pravcu će ići mere koje će državi predložiti Savez vinara i vinogradara. One će se odnositi na regulisanje uvoza.

U dokumentima koje su objavljivali na svom Fejsbuk profilu vidi se da se zalažu za „delimično ograničenje uvoza grožđa u slučaju postojanja naglog rasta uvoza ili dampinških cena kojim bi se zaštitila domaća proizvodnja i ponuda, zatim za uvođenje prelevmana na uvoz flaširanih vina u segmentima u kojima postoji visoka konkurencija sa domaćim proizvodima“.Iznose prelevmana uskladiti sa odgovarajućom procenom negativnog uticaja uvoza na domaće tržište, navode.

Jedan od njihovih predloga je i subvencionisanje otkupa grožđa od domaćih proizvođača, koji su upisani u Vinogradarski registar i koji su članovi rejonskih udruženja (uz obavezu jasne identifikacije porekla i obavezu upisa u registar, čime će se dodatno uticati na smanjenje sivog tržišta). Iznos subvencije po kilogramu otkupljenog domaćeg grožđa prilagoditi proceni eksternog poremećaja, odnosno pritiska supstituta iz uvoza, a posebno voditi računa o davanju većeg iznosa za otkup autohtonih sorti i grožđa koje je u sistemu geografske zaštite porekla, zaključuju.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare